Digitalna imovina i nasledstvo: kripto i onlajn nalozi kad te nema

Zašto digitalna imovina komplikuje nasledstvo

Kad neko umre, porodica obično zna gde se nalazi kuća, automobil, štednja u banci. Postoji papir, ugovor, izvod iz katastra. Notar u ostavinskom postupku može da pošalje zahtev banci i dobije potvrdu o stanju računa.

Sa digitalnom imovinom to ne funkcioniše. Ne postoji centralni registar koji beleži da neko poseduje bitcoin, ethereum ili bilo koji drugi token. Ne postoji institucija koju notar može da pozove i pita da li je pokojnik imao kriptovalute. Ako naslednici ne znaju da imovina postoji, ona ostaje nevidljiva, zauvek.

Isto važi, u manjoj meri, i za druge oblike digitalne imovine, nalog na berzi, e-novčanik, profil na platformi koja generiše prihod. Sve to postoji negde na serveru privatne kompanije, van domašaja uobičajenih mehanizama nasleđivanja, dok neko konkretno ne zatraži pristup.

Kripto imovina: problem koji sud ne može da reši

Kod kriptovaluta postoji dodatna prepreka koja ne postoji kod klasične imovine. Pristup novčaniku zavisi isključivo od privatnog ključa ili seed fraze, niza od dvanaest do dvadeset četiri reči koje daju potpunu kontrolu nad sredstvima.

Blockchain ne zna, i ne zanima ga, ko je vlasnik po zakonu. Ne priznaje testament ni rešenje o nasleđivanju. Priznaje samo kriptografski dokaz, potpis kreiran tim privatnim ključem. Ako taj niz reči nestane zajedno sa osobom koja ga je znala, sredstva ostaju zauvek zaključana na adresi koju niko ne može da otvori.

Ovo nije teorijski problem. Procene govore da su milioni bitcoina, po današnjim cenama vredni desetine milijardi dolara, trajno nedostupni upravo iz ovog razloga, vlasnik je umro, a niko drugi nije znao ključ. Sudska odluka da nasledniku pripada taj bitcoin ne menja ništa ako se ne zna gde se on nalazi. Papir ne otvara novčanik.

Kako kripto imovina ulazi u zaostavštinu po srpskom pravu

Ovde treba razdvojiti dva različita pitanja, pravni status imovine i tehnički pristup toj imovini.

Pravno gledano, kriptovaluta je imovina i ulazi u zaostavštinu isto kao novac na računu, akcije ili pokretna imovina. Zakon o nasleđivanju ne pravi razliku između bitcoina i, recimo, potraživanja iz ugovora. Ako je pokojnik bio vlasnik, ta vrednost čini deo zaostavštine i deli se po zakonskom ili testamentarnom redu nasleđivanja.

Problem, dakle, nije pravne prirode. Sud ili notar u ostavinskoj raspravi mogu bez teškoća da uvrste kriptovalutu u spisak zaostavštine, ako naslednici prijave da ona postoji i ako mogu da dokažu njenu vrednost, na primer izvodom sa berze ili istorijom transakcija.

Problem je isključivo tehnički: kako dokazati da imovina postoji, kako odrediti njenu vrednost u trenutku smrti i, najvažnije, kako preuzeti kontrolu nad njom. Notar ne može da pošalje dopis blockchain mreži. Jedini način da se imovina zaista prenese jeste da neko ko zna privatni ključ prebaci sredstva na novčanik naslednika, ili da naslednik dobije sam ključ.

Zato testament koji samo kaže da naslednik dobija kriptovalute rešava ko nasleđuje, ali ne rešava kako naslednik dolazi do sredstava. Za to je potreban odvojen mehanizam.

Kako ostaviti instrukcije a da ne ugroziš sebe dok si živ

Najveća greška koju ljudi prave je da seed frazu ili privatni ključ upišu direktno u testament. Testament, nakon otvaranja u ostavinskom postupku, postaje deo spisa i mogu ga videti svi učesnici postupka. Upisivanje pristupnih podataka u takav dokument znači da bilo ko ko ima uvid u spis, teorijski, može da isprazni novčanik pre nego što naslednik uopšte sazna da nešto poseduje.

Bolji pristup je razdvajanje informacije o postojanju imovine od same pristupne šifre. Testament ili pismo naslednicima može da sadrži informaciju da imovina postoji, na kom tipu novčanika ili berzi se nalazi i gde se čuva detaljno uputstvo za pristup. Sama seed fraza ili ključ čuvaju se odvojeno, na primer u zapečaćenoj koverti kod advokata ili notara, sa jasnim uputstvom kada i pod kojim uslovima se otvara.

Hardverski novčanik, fizički uređaj nalik USB memoriji, dobra je opcija jer se sredstva ne mogu prebaciti bez fizičkog pristupa uređaju i PIN koda. Uz uređaj ostavi kratko uputstvo, gde se fizički nalazi, koja aplikacija se koristi i kome se obratiti za pomoć ako naslednik nije tehnički potkovan.

Neki ljudi dele informaciju, deo seed fraze kod jedne osobe, deo kod druge, ili deo u sefu, deo kod advokata. Ovo smanjuje rizik da jedna osoba sama dođe do sredstava dok si još živ, ali povećava rizik da imovina propadne ako jedan deo nestane. Zapečaćena koverta kod pravnog lica sa jasnim instrukcijama obično je pouzdanije rešenje.

Nalozi koji nisu kripto, ali jesu digitalna imovina

Kriptovalute privlače najviše pažnje, ali daleko su od jedine digitalne imovine koja ostaje zaglavljena kada nekog nema.

Email nalog često je ključ za sve ostalo, jer se preko njega resetuju lozinke za druge servise. Ako naslednici nemaju pristup emailu, teško dolaze i do svega ostalog. Nalozi na društvenim mrežama mogu imati sentimentalnu, a ponekad i finansijsku vrednost, ako je reč o profilu sa velikim brojem pratilaca koji je monetizovan kroz oglašavanje ili saradnje.

Novac na PayPal, Revolut ili Wise nalogu jeste realna imovina, jednako konkretna kao novac na tekućem računu, ali prenos nasledstva kroz ove platforme često je sporiji jer nisu banke u klasičnom smislu i imaju sopstvena pravila. Domeni sajtova takođe imaju vrednost, naročito ako sajt generiše prihod, a obnavljaju se preko provajdera koji ne zna ništa o nasledstvu dok mu se neko formalno ne obrati.

Monetizovan YouTube kanal, Patreon stranica ili prodavnica na platformi poput Etsy takođe su izvor prihoda koji nestaje u pravnoj magli ako niko ne zna da postoji ili kako se njime upravlja.

Šta platforme rade sa nalozima preminulih

Politike se dosta razlikuju od kompanije do kompanije. Google nudi opciju da unapred odrediš kontakt osobu koja dobija pristup delu podataka ako nalog ostane neaktivan duži period. Meta omogućava da se profil pretvori u spomen stranicu ili da se odredi nasledni kontakt koji upravlja osnovnim opcijama, ali bez pristupa porukama.

Druge platforme nemaju formalan mehanizam i zahtevaju izvod iz matične knjige umrlih i rešenje o nasleđivanju, pa tek onda razmatraju zahtev od slučaja do slučaja.

Berze za kriptovalute, kao platforme koje čuvaju KYC podatke, obično imaju proces sličan bankovnom. Traže dokaz o smrti, dokaz o nasleđivanju i identifikaciju naslednika, pa nakon provere prebacuju sredstva ili omogućavaju pristup nalogu.

Ne možeš se osloniti na to da će platforma sama prepoznati da si preminuo i predati imovinu porodici. Neke to rade, mnoge ne, i skoro nijedna to ne radi brzo ili bez papirologije.

Šta uraditi sada, dok imaš vremena da to sredis

Napravi listu sve digitalne imovine koju poseduješ, koje berze koristiš, koje novčanike imaš, koje bankarske aplikacije, koji nalozi generišu prihod, koji domeni su registrovani na tvoje ime. U listu ne stavljaj lozinke ni seed fraze, samo nazive servisa i, ako je moguće, email adresu vezanu za svaki nalog.

Kaži bar jednoj osobi od poverenja gde se ta lista nalazi, čak i ako ta osoba nema pristup samim lozinkama. Dovoljno je da zna da lista postoji i gde da je pronađe kad zatreba.

Razmotri password menadžer sa opcijom hitnog pristupa. Ovakvi servisi omogućavaju da unapred odrediš osobu koja može, nakon perioda čekanja koji ti definišeš, da zatraži pristup tvom trezoru lozinki. Ti dobijaš obaveštenje i možeš da odbiješ zahtev ako si živ i zdrav, ali ako ne reaguješ u roku, pristup se automatski odobrava.

Redovno ažuriraj listu, jer se nalozi menjaju, berze se zatvaraju, novi servisi se pojavljuju.

Ako otkriješ da postoji kripto imovina, a nemaš pristup

Ako si naslednik i saznaš, iz razgovora, papira ili tragova na računaru, da je pokojnik posedovao kriptovalute, ali nemaš seed frazu ni privatni ključ, realno gledano šanse za povraćaj su male. Bez tog niza reči imovina ostaje matematički nedostupna, i nijedna institucija to ne može da promeni.

Ipak, pre nego što odustaneš, proveri jednu ključnu stvar, da li se imovina nalazi u ličnom novčaniku, ili na berzi sa registrovanim KYC nalogom.

Ako je reč o ličnom novčaniku, softverskom ili hardverskom, gde je jedini pristup preko seed fraze, situacija je zaista teška. Pretraži papire, sefove, stare beleške, jer ljudi ponekad zapisuju frazu na neočekivanim mestima, u dnevniku, u fajlu na računaru, na komadu papira u knjizi.

Ako je imovina na berzi gde je pokojnik prošao verifikaciju identiteta, situacija je povoljnija. Berza zna da nalog postoji, zna čiji je i, uz dokumentaciju poput izvoda iz matične knjige umrlih i rešenja o nasleđivanju, može formalno da prenese sredstva na nalog naslednika. To je suštinski isti proces kao prenos bankovnog računa, samo ga sprovodi berza.

Zato je prvi korak, kada otkriješ da je neko posedovao kriptovalute, da pregledaš email naloge, bankovne izvode i istoriju pretraživača u potrazi za nazivima poznatih berzi. Ako pronađeš trag da je nalog postojao, kontaktiraj podršku te berze i pitaj koji je postupak za prenos imovine preminulog korisnika.