Dividende na besplatne akcije NIS-a i Telekoma: kompletan vodič za akcionare

Ako si ikada radio u NIS-u ili Telekomu Srbija, ako si penzioner koji je izašao iz jedne od ove dve kompanije, ili ako si nasledio imovinu od nekoga ko je tamo radio, postoji realna šansa da si vlasnik akcija bez da to nužno znaš. Besplatne akcije koje su podeljene zaposlenima i bivšim zaposlenima tokom privatizacije donose godišnju dividendu, a ukupan iznos koji se svake godine ne isplati jer vlasnici nemaju prijavljen bankovni račun ili nisu ažurirali podatke iznosi stotine miliona dinara.

Ovaj vodič prolazi kroz sve što treba da znaš: kako su akcije podeljene, kako da provjeriš da li ih imaš, kako funkcioniše isplata dividende NIS-a i zašto je OTP banka u slici kad je reč o Telekomu, koliki je porez i šta možeš da uradiš sa akcijama ako ih ne želiš.

Istorijat besplatnih akcija u Srbiji

Kontekst privatizacije i nastanak modela

Priča o besplatnim akcijama neodvojiva je od talasa privatizacije koji je u Srbiji krenuo devedesetih, a intenzivirao se nakon 2000. godine. Vlada je stajala pred teškim zadatkom: kako sprovesti privatizaciju velikih državnih kompanija a da taj proces bude socijalno prihvatljiv i da deo vlasništva ostane u rukama radnika koji su te kompanije godinama gradili. Odgovor je bio model podele besplatnih akcija, rasprostranjen u tranzicionim ekonomijama čitave centralne i istočne Evrope.

Pre uspostavljanja modernih registara, pojedina preduzeća su sama vodila evidenciju o akcionarima. To je bio sistem koji je bio fragmentisan, nepouzdan i podložan greškama. Kada je jedna osoba promenila adresu, prezime ili banku, podaci su retko bili ažurirani. Decenijama kasnije, ovo je jedan od glavnih razloga zašto toliko dividendi ne stigne do pravih vlasnika.

RAINS program i izgradnja tržišne infrastrukture

RAINS, program koji je obuhvatio registraciju akcija i postavljanje osnova za savremenu infrastrukturu tržišta kapitala u Srbiji, bio je ključni korak u konsolidaciji vlasničke evidencije. Cilj je bio da se na jednom mestu, u centralnoj instituciji, vodi pouzdana evidencija o tome ko poseduje koje hartije od vrednosti, bez obzira na to gde su te akcije prvobitno registrovane.

Upravo u tom periodu osnovan je Centralni registar hartija od vrednosti (CRHoV) kao institucija koja je preuzela ove funkcije. Osnivanje CRHoV-a bilo je uslov za funkcionisanje modernog tržišta kapitala i preduslov za to da kompanija poput NIS-a ili Telekoma može da isplati dividendu stotinama hiljada akcionara na efikasan način.

Zakon o akcijama bez naknade

Zakon o akcijama bez naknade, koji je Skupština Srbije usvojila 2008. godine, predstavlja ključni pravni osnov za besplatne akcije koje su podeljene u okviru privatizacije NIS-a. Ovim zakonom je precizno definisano koji zaposleni i bivši zaposleni imaju pravo na besplatne akcije, kako se utvrđuje broj akcija koji pripada svakom pojedincu, koji je rok za registraciju prava i šta se dešava sa akcijama u slučaju nasleđivanja ili prodaje pre određenog perioda.

Broj akcija koji je svaki radnik dobio bio je srazmeran godinama staža u kompaniji. Dugoročni zaposleni sa dvadeset ili više godina rada u NIS-u dobili su znatno više akcija nego oni sa kratkim stažem. Ovo je bio politički kompromis koji je vrednovao lojalnost i doprinos, ali je istovremeno stvorio situaciju u kojoj vrednost akcija koje jedna osoba drži varira enormno.

Ko je dobio akcije NIS-a?

NIS je privatizovan 2008. i 2009. godine, kada je ruska kompanija Gazprom Njeft kupila 51% udela. U okviru tog procesa, deset posto akcija kompanije podeljeno je besplatno zaposlenima i bivšim zaposlenima. Pravo na besplatne akcije NIS-a imali su:

• Svi koji su bili u radnom odnosu u NIS-u na dan privatizacije, u januaru 2009. godine.
• Bivši zaposleni NIS-a koji su imali određeni minimalni period radnog staža u kompaniji, bez obzira na to kada su prestali da rade.
• Penzioneri koji su penzionisani iz NIS-a i koji su ispunjavali propisane uslove staža.
• Zaposleni u nekadašnjim zavisnim preduzećima koja su bila deo NIS korporativne porodice pre privatizacije, poput različitih RO i OOUR organizacija koje su postajale deo NIS sistema tokom socijalizma.

Ukupno je besplatne akcije NIS-a dobilo oko 100.000 fizičkih lica, što je jedan od najvećih programa podele akcija u srpskoj istoriji.

Ko je dobio akcije Telekoma Srbija?

Telekom Srbija je imao drugačiji model. Za razliku od NIS-a koji je imao jedinstven datum strateške privatizacije, Telekom je ostao u dominantnom državnom vlasništvu i distribuirao akcije zaposlenima kroz više programa u različitim periodima. To je dovelo do neujednačenije vlasničke slike: neki su dobili akcije u jednom programu, neki u drugom, a treći ni u jednom, pa se dešava da bivši kolege sa sličnim stažom imaju potpuno različit broj akcija.

Programi podele akcija Telekoma obuhvatili su zaposlene sa određenim stažom, penzionere iz Telekoma, određene kategorije bivših zaposlenih i sindikalne fondove koji su u ime svojih članova primili deo akcija. Procenjuje se da je ukupan broj fizičkih lica koja su u nekom momentu bila vlasnici akcija Telekoma Srbija premašivao 500.000, što Telekom čini kompanijom sa najvećim brojem individualnih akcionara u Srbiji.

Ko danas ima besplatne akcije?

Procenjuje se da u Srbiji danas između 500.000 i 800.000 fizičkih lica drži hartije od vrednosti u NIS-u, Telekomu Srbija ili u nekim manjim kompanijama koje su prošle kroz privatizaciju sa modelom besplatnih akcija. Ova grupa obuhvata:

• Zaposlene koji su bili u radnom odnosu u momentu privatizacije i koji su zadržali akcije.
• Bivše zaposlene koji su otišli u penziju ili napustili kompaniju, a nisu prodali akcije.
• Naslednike originalnih primalaca, budući da su akcije nasledna imovina koja se prenosi zaostavštinom.
• Penzione fondove i sindikalne organizacije koje su institucionalno dobile deo akcija u ime svojih članova.

Paradoks je u tome što velik broj ovih lica ne zna tačno koliko akcija ima, nije ažurirao kontakt podatke u CRHoV-u i nikada nije primio ni dinar dividende, iako mu ona po zakonu pripada. Neisplaćene dividende ne nestaju odmah, ali pravo na njihovu naplatu zastareva, pa odlaganje nije u interesu vlasnika.

NIS akcije i dividenda

Šta je Naftna industrija Srbije?

NIS, Naftna industrija Srbije, je najveća energetska kompanija u Srbiji. Kompanija se bavi istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa, preradom nafte u rafineriji u Pančevu (jedina rafinerija nafte u Srbiji), distribucijom goriva i petrohemijskim proizvodima. Mreža benzinskih stanica NIS Petrol i Gazprom rasuta je po celoj Srbiji i regionu.

Kompanija zapošljava nekoliko hiljada radnika direktno i znatno više kroz lanac dobavljača. Akcije NIS-a kotiraju se na Beogradskoj berzi pod simbolom NIIS. NIS je redovan isplatilac dividende, što je čini jednom od retkih srpskih kompanija koje privatnim akcionarima nude stabilan pasivni prihod.

Vlasništvo i upravljanje NIS-om

Vlasnička struktura NIS-a je jasno podeljena. Gazprom Njeft, ruska državna naftna kompanija, drži oko 56% akcija i ima upravljačku kontrolu. Republika Srbija drži oko 29,87% akcija i ima značajan uticaj na strateške odluke. Preostalih oko 14% nalazi se u posedu individualnih i institucionalnih akcionara, uključujući bivše i sadašnje zaposlene koji su dobili besplatne akcije.

Ova mešovita vlasnička struktura znači da politika dividendi odražava interese i ruske strane i srpske države. Oba vlasnika imaju interes za redovne i visoke dividende, što je jedan od razloga zašto je NIS bio konzistentno dobar isplatilac dividende kroz proteklih petnaestak godina.

Kako proveriti da li imaš NIS akcije?

Jedini zvanični način da provjeriš da li imaš NIS akcije i koliko je putem Centralnog registra hartija od vrednosti. Postoji nekoliko načina da to uradiš:

• Lično u prostorijama CRHoV-a u Beogradu. Donosi ličnu kartu ili pasoš i popuniš zahtev za uvid u stanje računa. Usluga je besplatna ili se naplaćuje nominalna taksa.
• Putem ovlašćenih članova CRHoV-a, to jest banaka i brokerskih kuća koje imaju pristup sistemu. Mnoge banke mogu da ti pruže informacije o stanju tvog računa hartija od vrednosti bez odlaska u CRHoV.
• Putem digitalnog portala CRHoV-a, gde je moguće uz elektronsku autentifikaciju proveriti stanje računa online.

CRHoV vodi evidenciju na osnovu JMBG-a, pa je svaki uvid u stanje vezan za tvoj matični broj. Promena prezimena ili adrese ne utiče na registraciju akcija u tehničkom smislu, ali je svejedno dobro ažurirati kontakt podatke.

Iznos dividende NIS-a: istorijat isplata 2022, 2023. i 2024.

NIS ima tradiciju redovne isplate dividendi, ali iznos varira iz godine u godinu u zavisnosti od poslovnih rezultata, cene nafte na svetskom tržištu i odluke skupštine akcionara.

Poslovna godina 2022. bila je izuzetno profitabilna za NIS. Cene nafte na svetskom tržištu skočile su nakon invazije Rusije na Ukrajinu i energetske krize u Evropi, što je rafinerijama i distributerima nafte donelo rekordne prihode. Dividenda za tu godinu bila je jedna od najvećih u istoriji NIS-a, a vlasnici besplatnih akcija koji su imali ažuran bankovni račun primetili su na računu iznose znatno više nego što su navikli.

Poslovna godina 2023. donela je nešto niže rezultate. Cene nafte su se delimično normalizovale, a NIS je prolazio kroz investicione cikluse koji su uticali na raspodeljivu dobit. Dividenda je bila niža nego godinu ranije, ali je kompanija ostala redovan isplatilac.

Za poslovnu godinu 2024, skupština akcionara donela je odluku o dividendi u 2025. godini u skladu sa postignutim poslovnim rezultatima. Tačan iznos po akciji zavisi od konkretne odluke skupštine i objavljuje se zvanično na sajtu Beogradske berze i NIS-a. Da bi izračunao koliko ti pripada, pomnoži broj akcija koje imaš sa iznosom bruto dividende po akciji, a zatim oduzmi 15% poreza da dobiješ neto iznos koji stiže na račun.

Kada se isplaćuje dividenda NIS-a?

Procedura isplate prati ustaljeni korporativni kalendar. Skupština akcionara NIS-a, koja se obično održava između aprila i juna, donosi odluku o isplati dividende za prethodnu poslovnu godinu. Na skupštini se usvajaju godišnji finansijski izveštaji i određuje iznos dividende po akciji.

Nakon skupštine određuje se presečni datum, to jest datum na koji se utvrđuje ko su akcionari koji imaju pravo na dividendu. Lica koja su bila registrovani vlasnici akcija na presečni datum ostvaruju pravo na dividendu bez obzira na to šta se dešava sa akcijama posle tog datuma.

Isplata se obično vrši u roku od 15 do 30 dana od presečnog datuma, tipično između maja i avgusta tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu. Tačni datumi se uvek objavljuju na sajtu Beogradske berze i NIS-a unapred.

Kako se prima dividenda NIS-a?

Dividenda se isplaćuje direktno na tekući račun koji je registrovan u CRHoV-u i vezan za tvoj račun hartija od vrednosti. Proces je automatski i ne zahteva nikakvu akciju s tvoje strane ako su podaci ažurni. NIS dostavlja CRHoV-u listu akcionara sa iznosima, a CRHoV prosleđuje isplate bankama. Novac dolazi na račun bez potrebe da ideš u banku ili da potpisuješ papire.

Šta ako nisi prijavio bankovni račun?

Ovo je ubedljivo najčešći razlog zašto vlasnici besplatnih akcija ne primaju dividendu. Ako nisi registrovao bankovni račun u CRHoV-u, ili ako si promenio banku a nisi ažurirao podatke, dividenda ne može da ti bude isplaćena. Sredstva ostaju kod isplatioca i, ako ih ne potražiš na vreme, pravo na naplatu zastareva.

Da bi prijavili ili ažurirali bankovni račun, postoje dve opcije. Prva je da odeš u svoju banku i tražiš da se tvoj tekući račun poveže sa računom u CRHoV-u. Banka ima obavezu da ti pruži ovu uslugu. Druga je da lično odeš u CRHoV sa ličnom kartom i bankovnim podacima i tamo izvršiš ažuriranje. Oba puta su besplatna i ne traju dugo, ali su preduslov za svaku isplatu dividende.

Telekom Srbija akcije i dividenda

Istorijat podele akcija Telekoma

Telekom Srbija, formalno Telekomunikacije Srbije a.d., je dominantni telekomunikacioni operator u Srbiji. Kompanija pruža fiksnu telefoniju, internet, kablovsku televiziju i mobilne usluge pod brendovima Telekom Srbija i mts, i zapošljava desetine hiljada radnika direktno i indirektno kroz mrežu partnera i distributera.

Za razliku od NIS-a koji je imao jedinstven, jasno definisan datum privatizacije sa jednim strateškim partnerom, Telekom je ostao u dominantnom državnom vlasništvu i distribuirao akcije zaposlenima kroz više programa u različitim vremenskim periodima. To je stvorilo složenu vlasničku strukturu u kojoj su pojedinci dobili akcije u različitim programima, u različitim količinama, pa je ponekad i unutar iste generacije zaposlenih teško proceniti ko ima koliko akcija.

Zbog toga što Telekom nije kotiran na berzi na isti način kao NIS, likvidnost akcija Telekoma je znatno niža. Tržišna cena i mogućnost prodaje su komplikovanije nego kod NIS-a, što je važno uzeti u obzir pri donošenju odluke šta raditi sa tim akcijama.

Dividenda Telekoma: iznos i dinamika isplate

Telekom Srbija redovno isplaćuje dividendu, ali dinamika i iznos isplate zavise od godišnjih poslovnih rezultata i odluka skupštine akcionara. Budući da srpska država kontroliše Telekom, politika dividendi odražava i šire interese budžetske politike i strateških planova razvoja kompanije.

Iznos dividende varira iz godine u godinu. U godinama dobrog poslovanja dividenda može biti priličan prihod, naročito za one koji su zbog dugog radnog staža dobili veći broj akcija. Isplata Telekomove dividende prati sličan kalendarski obrazac kao NIS: skupština akcionara usvoji odluku tipično tokom prve polovine godine, a isplata sledi u roku od nekoliko nedelja od presečnog datuma.

Za precizne iznose dividende Telekoma po godinama, odluke skupštine akcionara objavljuju se u Službenom glasniku ili na sajtu Agencije za privredne registre (apr.gov.rs).

OTP banka kao agent za isplatu dividende Telekoma

OTP banka Srbija, nastala preuzimanjem Komercijalne banke od strane mađarskog OTP Group-a, igra posebnu tehničku ulogu u sistemu isplate dividende Telekoma Srbija. OTP banka je određena kao banka agent za isplatu dividende, što znači da Telekom prosleđuje ukupan iznos dividende OTP banci, a ona je odgovorna za dalje prosleđivanje tih sredstava individualnim akcionarima.

Razlog leži u istorijskom poslovnom odnosu. Komercijalna banka je bila jedna od najvećih srpskih banaka u državnom vlasništvu i imala je posebno blizak poslovni odnos sa Telekomom kao državnom kompanijom. Kada je OTP Group preuzeo Komercijalnu banku 2021. godine, nasledio je i ove aranžmane, pa je OTP banka zadržala ulogu banke agenta za Telekomovu dividendu.

Ovo je standardna praksa kod kompanija sa velikim brojem individualnih akcionara. Direktna obrada stotina hiljada individualnih plaćanja od strane Telekoma bila bi operativno neizvodljiva, pa posao preuzima specijalizovana banka agent koja to radi kroz međubankarski platni sistem.

Šta ako nisi klijent OTP banke?

Ako nisi klijent OTP banke, to ne znači da nećeš primiti dividendu. Uloga OTP banke je administrativna i ne isključuje vlasnike koji su klijenti drugih banaka. Ako si registrovao tekući račun u nekoj drugoj banci putem CRHoV-a, dividenda će biti prosleđena na taj račun kroz međubankarski platni sistem. OTP banka kao agent inicira transfer, a novac dolazi u tvoju banku.

Ako nisi registrovao nijedan bankovni račun, situacija je komplikovanija. U tom slučaju moraš kontaktirati Telekom ili OTP banku da saznaš kako da potražiš neisplaćena sredstva i u kom roku to možeš da uradiš. Ako postoji problem sa identifikacijom ili neusklađenim podacima, možda ćeš morati lično da odeš u OTP banku ili Telekom sa ličnim dokumentima da razrešiš situaciju.

Centralni registar hartija od vrednosti (CRHoV)

Šta je CRHoV i kako funkcioniše?

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, poznat pod skraćenicom CRHoV, je institucija koja vodi centralnu evidenciju svih hartija od vrednosti u Srbiji. Ovo uključuje akcije kompanija koje kotiraju na Beogradskoj berzi, državne i municipalne obveznice i besplatne akcije koje su podeljene u procesu privatizacije.

CRHoV funkcioniše kao neutralna treća strana. Kada kupiš akcije na berzi, CRHoV evidentira promenu vlasništva. Kada kompanija isplati dividendu, CRHoV dostavljaju podatke o tome ko su akcionari i na koje račune treba uputiti isplate. Bez CRHoV-a, isplata dividende stotinama hiljada malih akcionara bila bi logistički nemoguća.

Svaki vlasnik hartija od vrednosti ima otvoren račun u CRHoV-u identifikovan JMBG-om. Na ovom računu se vode sve hartije od vrednosti koje su u vlasništvu tog lica, bez obzira na to u kojoj banci ili kod kojeg brokera lice inače posluje. CRHoV je pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Srbije i funkcioniše u skladu sa evropskim standardima za centralnu depozitarnu infrastrukturu.

Kako proveriti stanje svog računa?

Postoji više načina da provjeriš koliko akcija imaš i koji bankovni račun je registrovan za prijem dividendi:

• Lično u CRHoV-u sa ličnom kartom ili pasošem. Popuniš zahtev za uvid u stanje računa. Usluga je besplatna ili se naplaćuje minimalna administrativna taksa.
• Putem brokera ili banke koja je ovlašćeni član CRHoV-a. Mnoge banke i brokerske kuće mogu ti pružiti ove informacije bez potrebe da ideš u sam CRHoV.
• Putem digitalnog portala CRHoV-a uz elektronsku identifikaciju.

Pored broja akcija, iz CRHoV-a možeš saznati i koji bankovni račun je trenutno registrovan za prijem dividendi, što je posebno korisno ako sumnjaš da tvoji podaci nisu ažurni.

Kontakt i lokacije

Adresa: Omladinskih brigada 1, Novi Beograd (zgrada Sava centra), 11070 Beograd.

Telefon: +381 11 2116 555.

Veb sajt: crhov.rs, gde su dostupne sve informacije o uslugama, obrascima i procedurama.

Radno vreme za prijem stranaka je od ponedeljka do petka tokom standardnog radnog vremena. Uvek je pametno proveriti aktuelno radno vreme na sajtu pre dolaska, naročito u periodima praznika.

Za vlasnike iz unutrašnjosti Srbije, lični dolazak u Beograd nije uvek neophodan. Određene usluge mogu biti obavljene posredstvom banaka ili brokerskih kuća sa ograncima u celoj Srbiji koje su ovlašćeni članovi CRHoV-a. Poziv banci pre odluke o putu u Beograd može uštedeti vreme.

Porez na dividende u Srbiji

Dividende koje primaju fizička lica u Srbiji su predmet poreza na dohodak građana po stopi od 15%. Ovo je standardna stopa za prihode od kapitala, u šta spadaju dividende, kamate i kapitalni dobici od prodaje hartija od vrednosti.

Dobra vest za akcionare je da kompanija koja isplaćuje dividendu, bilo NIS ili Telekom, ima zakonsku obavezu da obračuna i uplati porez pre nego što sredstva stignu do akcionara. Ovo se naziva oporezivanje na izvoru ili porez po odbitku, i to znači da ceo administrativni teret snosi kompanija, a ne akcionari.

Praktično to znači sledeće: ako je skupština usvojila dividendu od 100 dinara po akciji, na tvoj račun neće stići 100 dinara već 85 dinara. Kompanija je automatski oduzela 15 dinara poreza i uplatila ih u budžet u tvoje ime. Iznosi dividende koji se objavljuju u medijima su obično bruto iznosi, pa se taj faktor mora uzeti u obzir pri proceni prihoda.

Što se tiče godišnje poreske prijave, fizička lica koja primaju dividendu od domaćih kompanija koje su izvršile porez po odbitku generalno ne moraju posebno da prijavljuju ove prihode, jer je poreska obaveza već izmirena. Ipak, uvek je pametno konsultovati se sa poreskim savetnikom ili Poreskom upravom ako imaš komplikovaniju situaciju, na primer ako primaš dividende i iz inostranstva, ili ako si preduzetnik sa posebnim poreskim statusom.

Za naslednike koji su nasledili akcije, situacija može biti specifična u zavisnosti od toga kada i kako je prenos vlasništva izvršen, pa je u tim slučajevima konsultacija sa stručnjakom posebno preporučljiva.

Šta uraditi sa akcijama?

Vlasnici besplatnih akcija u principu imaju dve opcije: mogu da zadrže akcije i godišnje primaju dividende, ili mogu da prodaju akcije i ostvare jednokratni prihod. Obe opcije imaju smisla u različitim životnim i finansijskim okolnostima.

Zadržati akcije radi dividende

Ako kompanija redovno isplaćuje dividende i ako je prinos od dividende, to jest odnos dividende i tržišne cene akcije, atraktivan u poređenju sa alternativnim ulaganjima, može biti finansijski pametno zadržati akcije. NIS je istorijski bio relativno dobar isplatilac dividendi, pa vlasnici koji su zadržali akcije i ažurno primali dividende decenijama akumuliraju prihode koji, sabrani, mogu biti znatni.

Pored dividendi, postoji i mogućnost da vrednost akcija poraste tokom vremena, što bi donelo kapitalni dobitak pri eventualnoj prodaji. Naravno, postoji i suprotan scenario, pa nijedna prognoza vrednosti akcija nije garancija.

Zadržavanje akcija posebno ima smisla ako nemaš hitnu finansijsku potrebu za gotovinom, ako je dividendni prinos atraktivan u poređenju sa kamatama na štednju ili drugim dostupnim opcijama, ili ako veruješ u dugoročne perspektive kompanije.

Prodati akcije na Beogradskoj berzi

Akcije NIS-a kotiraju se na Beogradskoj berzi pod simbolom NIIS i mogu se prodati svakog radnog dana. Ovo pruža likvidnost, to jest mogućnost da u relativno kratkom roku pretvoriš akcije u gotovinu. Telekom Srbija je specifičniji slučaj jer nije kotiran na berzi na isti način, a likvidnost akcija Telekoma je znatno niža. Prodaja akcija Telekoma može biti složenija i ne garantuje brzo nalaženje kupca po zadovoljavajućoj ceni.

Pre odluke o prodaji, pametno je proceniti trenutnu tržišnu vrednost akcija, uporediti je sa dugoročnim prinosom koji bi ti donele dividende i uzeti u obzir poreski aspekt kapitalnog dobitka.

Procedura prodaje akcija

Ako odlučiš da prodaš akcije NIS-a ili neke druge akcije koje kotiraju na Beogradskoj berzi, procedura se odvija kroz sledeće korake.

Korak 1: Otvori nalog kod ovlašćenog brokera

Moraš imati nalog kod brokerske kuće koja je ovlašćena za trgovanje na Beogradskoj berzi. U Srbiji postoji više brokerskih kuća, a neke banke nude sopstvene brokerske usluge. Popularne opcije su Erste Broker, brokerske usluge Raiffeisen banke, AIK Banke i druge. Preporučuje se poređenje provizija pre otvaranja naloga jer se troškovi razlikuju.

Korak 2: Poveži CRHoV nalog sa brokerskim nalogom

Tvoje akcije su evidentirane u CRHoV-u. Da bi ih prodao, moraš da autorizuješ brokera da u tvoje ime postavi nalog za prodaju. Ovo se radi potpisivanjem dokumentacije kod brokera, koji zatim komunicira sa CRHoV-om u tvoje ime.

Korak 3: Daj nalog za prodaju

Obavestiš brokera koliko akcija hoćeš da prodaš i po kojoj ceni. Tržišni nalog se izvršava po trenutnoj tržišnoj ceni, a limit nalog čeka da cena dostigne vrednost koju si zadao. Broker objavljuje nalog na berzi i obaveštava te kada bude izvršen.

Troškovi prodaje akcija

Troškovi prodaje akcija uključuju brokersku proviziju, koja se tipično kreće između 0,2% i 0,5% od vrednosti transakcije, plus minimalni iznos koji varira po brokeru. Pored toga postoje i takse Beogradske berze i CRHoV-a, koje su regulisane i relativno male.

Ako ostvariš kapitalnu dobit, to jest ako prodaš akcije po višoj vrednosti od nabavne, platićeš porez od 15%. Budući da su besplatne akcije stečene bez naknade, za poreske svrhe se može smatrati da im je nabavna vrednost nula ili simbolična, što znači da cela prihod od prodaje potencijalno podleže oporezivanju. Ovo je oblast gde je konsultacija sa poreskim savetnikom posebno preporučljiva, jer postoje nijanse koje zavise od konkretnih okolnosti i datuma sticanja.

Česta pitanja

Šta ako ne mogu da nađem svoje akcije?

Ako se ne sećaš da si ikada dobio akcije ili ne možeš da provjeriš status, prva referenca je CRHoV. Sa ličnom kartom možeš da provjeriš da li si registrovani vlasnik bilo kakvih hartija od vrednosti. Ako si bio zaposlen u NIS-u ili Telekomu tokom relevantnog perioda, a akcije nisu evidentirane na tvoje ime, kontaktiraj kompaniju direktno ili se obrati Agenciji za privatizaciju za dodatne informacije o evidenciji iz perioda privatizacije.

Šta ako sam nasledio akcije?

Akcije su nasledna imovina i prenose se prema pravilima Zakona o nasleđivanju. Da bi prenos vlasništva bio evidentiran u CRHoV-u, potrebno je imati rešenje o nasleđivanju od nadležnog suda ili javnog beležnika, a zatim podneti zahtev CRHoV-u za prenos akcija sa prvobitnog vlasnika na naslednika.

Do formalnog prenosa vlasništva, dividende koje padnu na akcije tehnički idu na račun originalnog vlasnika ili ostaju blokirane kod isplatioca. Zbog toga je važno što pre regulisati ostavinski postupak i prenos vlasništva. Naslednici u prvom naslednom redu (bračni drug i deca) ne plaćaju porez na nasleđe. Naslednici u drugim naslednim redovima mogu biti predmet oporezivanja nasleđa po važećim stopama.

Da li pravo na dividendu zastareva?

Da. Pravo na dividendu zastareva u rokovima propisanim zakonom, koji su višegodišnji ali nisu neograničeni. Ako sumnjash da ti je dividenda isplaćivana ali nije stizala na račun jer nisi imao registrovan bankovni račun, kontaktiraj CRHoV i kompaniju isplatilac što pre da bi saznao koji iznosi su neisplaćeni i na koji način ih možeš potražiti u okviru zakonskog roka.

Šta ako sam promenio banku od kada sam registrovao račun?

Ovo je česta situacija. Ako si promenio banku a nisi ažurirao podatke u CRHoV-u, dividende su se potencijalno vraćale isplatiocu ili gomilale bez isplate. Rešenje je jednostavno: idi u svoju novu banku i zatraži ažuriranje podataka u CRHoV-u, ili lično idi u CRHoV sa novim bankovnim podacima. Ažuriranje je besplatno i ne traje dugo.

Kolika je dividenda ako imam samo nekoliko akcija?

Čak i mali broj akcija donosi dividendu. Ako imaš, recimo, 50 akcija NIS-a i dividenda iznosi 70 dinara neto po akciji, to je 3.500 dinara godišnje bez ikakve aktivnosti s tvoje strane, pod uslovom da imaš ažurne podatke u sistemu. Vlasnici sa stotinama ili hiljadama akcija, što važi za one sa dugim stažem, mogu primiti i znatno veće iznose godišnje.

Gde mogu da dobijem više informacija?

Za sve što se tiče registracije i stanja računa: CRHoV na sajtu crhov.rs. Za informacije o dividendama NIS-a: sajt kompanije nis.rs i Beogradska berza berza.rs. Za informacije o dividendama Telekoma: sajt kompanije telekom.rs. Za poreska pitanja: Poreska uprava Srbije na purs.gov.rs.