Gotovinski krediti građana Srbije premašili bilion dinara

Prijatelj ti kaže da je uzeo gotovinski kredit da pokrije letovanje i da to "svi rade". Nije daleko od istine. Građani Srbije su krajem jula 2026. dugovali bankama ukupno 2.131 milijardu dinara, a najveći i najbrže rastući deo tog duga su baš gotovinski krediti, koji su prvi put u istoriji premašili jedan bilion dinara.

Ukratko

• Građani Srbije duguju bankama 2.131 milijardu dinara na kraju jula 2026.
• Gotovinski krediti čine najveći deo - 1.046 milijardi dinara, rast 20,8% godišnje.
• Stambeni krediti i krediti za adaptaciju iznose 903,25 milijardi dinara, rast 19,6% godišnje.
• Preporuka: ukupna rata svih kredita ne bi trebalo da prelazi 30-40% neto primanja.

Koliko tačno dugujemo bankama

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, ukupan dug građana prema bankama na kraju jula 2026. iznosio je 2.131 milijardu dinara. Najveći pojedinačni deo tog duga, 1.046 milijardi dinara, odnosi se na gotovinske kredite, koji su krajem juna 2026. po prvi put premašili prag od jednog biliona dinara.

Stambeni krediti i krediti za adaptaciju čine drugi najveći deo, sa 903,25 milijardi dinara. Gotovinski krediti rastu godišnje po stopi od 20,8 odsto, brže od stambenih kredita, koji rastu 19,6 odsto godišnje. To znači da građani danas brže povećavaju potrošačko zaduženje nego zaduženje za nekretnine, iako su stambeni krediti tradicionalno veći pojedinačni iznosi po korisniku.

Zašto baš gotovinski krediti rastu najbrže

Gotovinski kredit je najlakše dostupan oblik zaduženja, banka ga po pravilu odobrava brzo, bez potrebe da dokazuješ na šta ćeš novac potrošiti. Za razliku od stambenog kredita, koji zahteva veću dokumentaciju, učešće i duži postupak odobravanja, gotovinski kredit se često koristi za trenutne potrebe, od putovanja i uređenja doma do pokrivanja drugih dugova.

Rast gotovinskih kredita takođe je delom posledica pada referentne kamatne stope NBS u poslednjih godinu-dve, koji je učinio zaduživanje relativno jeftinijim nego u periodu vršnih kamata, pa je zaduživanje postalo pristupačnije širem krugu građana.

Da li je ovo razlog za brigu

Sam rast duga nije automatski loš znak, pogotovo u periodu kada inflacija opada i realne zarade rastu, jer to znači da građani lakše servisiraju postojeće obaveze. Ipak, brzina rasta gotovinskih kredita, koji po pravilu nose više kamatne stope od stambenih kredita, vredi pratiti, jer potrošačko zaduženje koje raste brže od plata na duži rok postaje teže za održavanje ako se uslovi na tržištu rada promene.

Banke su tokom prvog kvartala 2026. odobrile mere zaštite (reprogram ili odlaganje otplate) za 1.825 kredita, što je 79 odsto svih obrađenih zahteva građana koji su imali problema s otplatom, sa ukupnim dugom od 1,9 milijardi dinara na tim kreditima. To pokazuje da deo građana već oseti pritisak otplate, čak i u periodu relativno niske inflacije.

Kako da proceniš da li si preterao sa zaduživanjem

Opšte pravilo koje banke i finansijski savetnici koriste jeste da ukupna mesečna rata svih kredita ne bi trebalo da prelazi 30 do 40 odsto tvojih neto primanja. Ako zbir rata gotovinskog, stambenog kredita i kreditnih kartica prelazi tu granicu, svaki novi nepredviđen trošak, od kvara automobila do gubitka posla, može brzo da te dovede u problem sa otplatom.

Pre nego što uzmeš novi gotovinski kredit, provuci sopstvenu kreditnu sposobnost kroz realan test: da li bi mogao da otplaćuješ ratu i u slučaju da ti primanja privremeno padnu, na primer zbog bolovanja ili promene posla. Ako već imaš više kredita sa visokom kamatom, vredi proveriti da li ti se isplati refinansiranje u jedan kredit sa nižom kamatom, umesto da ih plaćaš paralelno.

Šta ovo znači za tebe

Rast zaduženja na nivou cele zemlje ne mora automatski da znači da si i ti u riziku, ali je dobar povod da jednom godišnje sabereš sve svoje kreditne obaveze i uporediš ih sa primanjima, umesto da ih pratiš pojedinačno kredit po kredit. Ako primetiš da rate rastu brže od tvoje plate, to je signal da uspori sa novim zaduživanjem, ne da nastaviš istim tempom samo zato što ti banka odobrava još jedan kredit.