Minimalna zarada 2027: predlog od 600 evra (405 dinara po satu)

Šta se tačno dešava sa minimalcem za 2027

Pregovori o minimalnoj zaradi za 2027. godinu traju od 10. avgusta 2026, a ključna sednica Socijalno-ekonomskog saveta održana je 18. avgusta. Dogovor na toj sednici nije postignut, pa prema Zakonu o radu sada Vlada Srbije sama donosi konačnu odluku, najkasnije do 15. septembra 2026. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će minimalac ipak biti 600 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa odlukom koja se usvaja na jednoj od narednih sednica.

Ako primaš minimalac ili planiraš budžet za narednu godinu, ima smisla da pratiš ovu temu do sredine septembra, jer tek tada dobijaš zvaničan, obavezujući broj.

Ukratko

• Sednica Socijalno-ekonomskog saveta od 18. avgusta 2026. nije dovela do dogovora oko minimalca za 2027.
• Pošto dogovor nije postignut, Vlada sama odlučuje, najkasnije do 15. septembra 2026.
• Ministar finansija najavio je da će minimalac iznositi 600 evra u dinarskoj protivvrednosti (405 din/sat, oko 70.400 din mesečno).
• Sindikati i dalje traže 650 evra i nude kompromis: 600 evra od januara, 650 evra od jula 2027.
• Poslodavci prihvataju 600 evra samo ako se srazmerno poveća i neoporezivi deo zarade.

Kako se uopšte određuje minimalna zarada u Srbiji

Minimalna zarada u Srbiji se ne menja proizvoljno, niti je određuje samo Vlada. Svake godine se o njoj pregovara u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, tela u kome sede predstavnici tri strane: Vlade, sindikata i poslodavaca, odnosno Unije poslodavaca Srbije. Cilj je da se tri strane dogovore oko iznosa koji će važiti od 1. januara naredne godine.

U praksi, ove tri strane retko ulaze u pregovore sa istim interesima. Sindikati po pravilu traže veće povećanje, jer brane kupovnu moć radnika. Poslodavci upozoravaju na rast troškova poslovanja i traže umereniji rast. Vlada pokušava da nađe sredinu, uzimajući u obzir i inflaciju, i rast plata u javnom sektoru, i to koliko je budžet spreman da apsorbuje kroz doprinose i poreze. Kada se tri strane ne usaglase, poslednju reč ima Vlada, koja donosi konačnu odluku uredbom.

Predlog na stolu: 405 dinara po satu

Konkretan predlog koji su predstavnici Vlade izneli u ovom krugu pregovora glasi ovako: minimalna cena rada trebalo bi da poraste sa sadašnjih 371 dinar na 405 dinara po radnom času. To je povećanje od 9,2 odsto.

Preveden u mesečnu zaradu, za pun fond radnih sati, ovaj predlog bi značio da bi od 1. januara 2027. minimalna mesečna zarada iznosila oko 70.400 dinara. Za poređenje, to je bruto iznos, računat na fond sati koji se najčešće koristi u obračunu, pa se stvarni neto iznos koji radnik dobije na račun razlikuje u zavisnosti od poreza i doprinosa koji se odbijaju.

Vredi imati na umu da je 371 dinar po satu trenutna, važeća cena rada, ona koja se primenjuje tokom 2026. godine. Predlog od 405 dinara je, dakle, cifra za narednu godinu, i to samo jedna od cifri koje su se pojavile u pregovorima, jer sindikati i poslodavci imaju svoje viđenje.

Poslodavci su ovaj predlog uslovno prihvatili, ali samo pod uslovom da se u istom procentu poveća i neoporezivi deo zarade, onaj iznos zarade na koji se ne plaća porez na dohodak. Ako se neoporezivi deo ne poveća srazmerno, poslodavci upozoravaju da bi stvarni trošak rasta minimalca za njih bio veći nego što deluje iz same procentualne cifre.

Zašto ni sindikati ni poslodavci nisu zadovoljni

Ono što ovaj predlog čini posebno zanimljivim jeste da ga, u trenutku kada su pregovori krenuli, nisu prihvatile ni sindikalne organizacije ni poslodavci. Razlozi za nezadovoljstvo su, očekivano, suprotni.

Sindikati smatraju da 9,2 odsto nije dovoljno da nadoknadi realan pad kupovne moći, pogotovo imajući u vidu kretanje cena tokom protekle godine. Njihov argument je da minimalac mora rasti brže od inflacije da bi radnici na najnižim primanjima uopšte osetili poboljšanje, a ne samo nominalni rast broja na platnom listiću.

Poslodavci, sa druge strane, brinu zbog ukupnog rasta troškova rada. Za firme koje zapošljavaju veći broj radnika po minimalnoj zaradi, posebno u sektorima kao što su tekstilna industrija, trgovina na malo ili određene uslužne delatnosti, svako povećanje direktno se prelama na trošak poslovanja. Njihov argument je da prebrz rast minimalca može da ugrozi konkurentnost domaćih firmi i, u krajnjoj liniji, da dovede do smanjenja broja radnih mesta, jer poslodavac koji ne može da isprati trošak ima ograničen broj opcija.

Kada obe strane iz pregovora izlaze nezadovoljne istim predlogom, to obično znači da se on nalazi negde na sredini, i da će se konačan broj, kada bude usaglašen, verovatno malo pomeriti u jednu ili drugu stranu.

Sindikalni kompromis: postepeno do 650 evra

Sindikati ne odustaju od cilja od 650 evra, ali su tokom avgustovskih pregovora ponudili kompromis oko dinamike rasta, ne oko konačnog cilja. Predlog glasi da minimalac od 600 evra važi od 1. januara 2027, a da zatim naraste na 650 evra od 1. jula ili nekog drugog datuma tokom iste godine, umesto da se čeka na sledeći ciklus pregovora za 2028.

Ovaj predlog za sada nije prihvaćen od strane Vlade i poslodavaca, ali pokazuje da je razlika između strana više o tempu nego o pravcu, obe strane se slažu da minimalac treba da raste, spor je oko toga koliko brzo.

Šta je sa najavom od 650 evra

Pre nekoliko godina, država je najavila ambiciozniji cilj, da minimalna zarada dostigne 650 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predlog od 600 evra taj cilj ne dostiže odmah, ali sindikalni predlog za postepeni rast tokom 2027. (600 evra od januara, 650 evra od jula) ostavlja otvorenu mogućnost da se 650 evra dostigne još tokom iste godine, ako Vlada na kraju prihvati tu dinamiku umesto jednokratnog skoka.

Ako se ovaj tempo rasta ipak ne prihvati, cilj od 650 evra pomera se dalje u budućnost, verovatno u 2028. godinu. To ne mora da znači da je cilj napušten, ali svakako znači da je sporiji nego što je prvobitno najavljeno. Kursne oscilacije evra takođe utiču na to koliko je ovaj cilj udaljen u dinarima, pa je poređenje uvek približno.

Za tebe kao čitaoca, ovo je dobar podsetnik da državne najave o budućim ciljevima treba uzimati sa dozom opreza, jer se rokovi u praksi često pomeraju u zavisnosti od ekonomskih okolnosti, budžetskih mogućnosti i ishoda godišnjih pregovora.

Kako povećanje minimalca utiče na tvoju platu

Ako primaš platu koja je jednaka ili bliska minimalcu, povećanje minimalne cene rada direktno se odražava na tvoju bruto zaradu, ali ne u istom iznosu i na neto stranu. Razlika između bruto i neto zarade dolazi od poreza na zarade i doprinosa za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, koji se obračunavaju na bruto iznos.

Kada se minimalna cena rada po satu podigne, poslodavac je zakonski obavezan da uskladi bruto zaradu tako da ne padne ispod novog minimuma. To automatski povlači i preračun neto iznosa koji ti stiže na račun, ali procenat povećanja neto plate ne mora biti identičan procentu povećanja bruto iznosa, jer neoporezivi deo zarade i način obračuna doprinosa nisu uvek linearni.

Praktično, ako danas primaš minimalac, iznos koji ti sledeće godine sleduje na račun trebalo bi da poraste, ali konačan broj zavisi i od toga da li će se menjati i drugi parametri obračuna, poput neoporezivog iznosa zarade, o čemu se takođe odlučuje na godišnjem nivou.

Šire posledice povećanja minimalca

Rast minimalne zarade ne ostaje ograničen samo na plate onih koji je primaju. Kada poraste cena rada na dnu lestvice, firme koje posluju sa tankim maržama, a oslanjaju se na veliki broj radnika sa minimalcem, po pravilu pokušavaju da taj trošak prenesu dalje, kroz cene usluga i proizvoda. To je jedan od kanala kroz koji rast minimalca može da se oseti i u inflaciji, iako obično sa izvesnim vremenskim odmakom.

Drugi efekat tiče se konkurentnosti. Firme koje posluju u sektorima izloženim međunarodnoj konkurenciji, gde su troškovi rada značajan deo cene, teže održavaju korak ako domaći trošak rada raste brže nego kod konkurencije iz regiona. To je upravo argument koji poslodavci najčešće ističu u pregovorima.

Sa druge strane, rast minimalca podiže potrošnju domaćinstava sa nižim primanjima, jer ta domaćinstva po pravilu odmah troše dodatni prihod, što delimično podržava domaću tražnju. Krajnji efekat na ekonomiju u celini zavisi od toga koliko brzo cene rastu u odnosu na produktivnost i koliko firme uspevaju da apsorbuju veći trošak bez otpuštanja radnika.

Šta ovo znači za tebe ako primaš platu blizu minimalca

Za sada je izvesno da je predlog od 405 dinara po satu, odnosno oko 70.400 dinara mesečno (ekvivalent 600 evra), najverovatniji ishod, pošto je dogovor u Socijalno-ekonomskom savetu propao, a ministar finansija ga je već najavio kao rešenje. Ipak, zvanično to postaje obavezujuće tek kada Vlada usvoji uredbu, što po zakonu mora da se desi najkasnije do 15. septembra 2026.

Do tada ostaje mala mogućnost da se pregovori nastave i da sindikalni predlog o postepenom rastu do 650 evra tokom 2027. ipak bude delimično prihvaćen. Kada Vlada objavi konačnu uredbu, novi iznos stupa na snagu od 1. januara 2027, i tada ćeš imati precizan podatak o tome koliko tačno treba da iznosi tvoja bruto i neto zarada ako primaš minimalac.

Do tog trenutka, brojeve iz ovog teksta uzmi kao najverovatniji ishod, ne kao formalno usvojenu cifru za tvoju platu u 2027.