Studentski krediti u Srbiji: banke, stipendije i alternative

Upis na fakultet retko kad staje samo na tvoj trud i ocene iz srednje škole. Školarina na privatnom fakultetu, život u drugom gradu ili studije u inostranstvu koštaju, i taj trošak neko mora da pokrije dok ti još nemaš stalna primanja. Kredit je samo jedna od opcija. Pre nego što potpišeš bilo šta u banci, vredi da znaš i za državne stipendije, fondove za mlade talente i varijante koje ne nose kamatu.

Kada ima smisla uzeti kredit za obrazovanje

Kredit ima smisla kad postoji jasna razlika između troška sada i zarade kasnije. Ako upisuješ privatni fakultet čija je školarina, recimo, 2.000 do 4.000 evra godišnje, a državni budžet ti nije dostupan jer si pao na rang listi za par mesta, kredit ti premošćava tu razliku.

Isto važi za studije u inostranstvu, gde uz školarinu ideš i trošak stanovanja, hrane, viza i putovanja, što lako preraste u desetine hiljada evra za ceo program. Treća situacija je dodatna obuka, master u inostranstvu posle osnovnih studija u Srbiji ili sertifikat iz IT oblasti koji ti otvara posao u inostranoj firmi. Uzimaš kredit kad očekuješ da će ti diploma ili veština doneti prihod koji prevazilazi cenu zaduživanja, i kad nemaš drugi način da premostiš period do zaposlenja.

Kredit nema smisla ako upisuješ program bez jasne perspektive zaposlenja u struci, ili ako postoji jeftinija alternativa, poput studiranja na državnom univerzitetu uz rad sa nepunim radnim vremenom. Pre odlaska u banku, uporedi cenu studija sa realnom platom koju taj profil zanimanja donosi u prvim godinama rada.

Krediti banaka namenjeni obrazovanju u Srbiji

Većina banaka u Srbiji ima poseban proizvod za finansiranje školarina, kao gotovinski kredit sa namenskom svrhom ili poseban edukativni kredit. Uslovi se menjaju sa tržišnim kamatnim stopama, pa konkretne brojke proveri direktno na sajtu banke ili u filijali.

Zajedničko za većinu ponuda:

• Rok otplate od par godina do 7-10 godina, zavisno od iznosa i banke.
• Kamatna stopa fiksna ili promenljiva, vezana za EURIBOR kod kredita u evrima ili za referentnu stopu NBS kod kredita u dinarima.
• Grejs period, tokom kog plaćaš samo kamatu ili ništa dok traje školovanje, a otplata glavnice počinje posle diplomiranja.
• Za mlade bez kreditne istorije, žirant je uobičajen uslov, najčešće roditelj sa dokazanim prihodima, ili sredstvo obezbeđenja poput menice.

Ako tek upisuješ fakultet i nemaš kreditni rejting, banka gleda na kreditnu sposobnost žiranta, ne na tvoju.

Državne stipendije i krediti Ministarstva prosvete

Pre razmišljanja o banci, proveri šta nudi država. Ministarstvo prosvete svake godine raspisuje konkurs za studentske kredite i stipendije, namenjene studentima koji ispunjavaju uslove po proseku ocena, socijalnom statusu ili upisanoj godini studija. Ovi krediti su bezkamatni, što ih čini povoljnijim od bankarskih, ali su ograničeni brojem mesta.

Posebna kategorija su stipendije za deficitarna zanimanja, gde država finansira studente koji upisuju struke za kojima nedostaje kadar, poput tehničkih i prirodnih nauka, medicine u manjim sredinama ili nastavničkih smerova. Kod ovih stipendija često postoji obaveza da se posle diplomiranja radi određeni broj godina u struci ili instituciji koja je stipendiju odobrila. Ako ispuniš tu obavezu, stipendija se ne vraća. Ako je ne ispuniš, sledi obaveza vraćanja primljenih sredstava, ponekad uz kamatu.

Uslovi, iznosi i lista deficitarnih zanimanja menjaju se iz godine u godinu, pa aktuelne brojke proveri na sajtu Ministarstva prosvete.

Stipendije Fonda za mlade talente i drugih fondacija

Fond za mlade talente Republike Srbije, poznat i kao program Dositeja, dodeljuje stipendije studentima sa visokim prosekom i studentima koji su upisali fakultete od posebnog značaja za razvoj društva. Za razliku od kredita, ove stipendije se ne vraćaju, što ih čini najpovoljnijom opcijom za onoga ko ispunjava kriterijume.

Pored državnog fonda, postoji niz privatnih fondacija, kompanijskih programa i međunarodnih stipendija koje finansiraju deo ili celu školarinu, često uz mentorstvo ili praksu u kompaniji koja stipendiju dodeljuje. Neke banke i telekom kompanije imaju sopstvene programe za studente tehničkih fakulteta, uz obavezu da posle studija period rade u toj kompaniji. Za studije u inostranstvu vredi pogledati Erazmus plus, DAAD za Nemačku, Chevening za Britaniju i slične nacionalne programe zemalja u koje planiraš da odeš.

Stipendija ne stvara dug, dok kredit stvara obavezu koja te prati godinama. Zato pre odlaska u banku uloži vreme u istraživanje dostupnih stipendija, jer i delimično pokrivena školarina smanjuje iznos koji moraš da pozajmiš.

Kredit, stipendija, rad ili čekanje: šta se isplati

Kad porediš opcije, gledaj četiri varijante. Kredit ti omogućava da odmah upišeš željeni program, ali te ostavlja sa dugom i kamatom koju otplaćuješ godinama posle diplomiranja. Stipendija je najbolja opcija kad je dostupna, jer ne stvara obavezu vraćanja, ali konkurencija je velika. Rad tokom studija, kroz honorarne poslove ili rad na daljinu, smanjuje potrebu za zaduživanjem, ali oduzima vreme za učenje i može produžiti studije. Odlaganje upisa dok ne uštediš smanjuje potrebu za kreditom, ali te kasni u ulasku na tržište rada.

Realno rešenje retko je čisto jedno od ovoga. Većina studenata kombinuje delimičnu stipendiju ili ušteđevinu sa manjim kreditom, umesto da celu školarinu finansira zaduživanjem. Što manji iznos pozajmiš, manji je rizik da ti otplata postane teret u prvim godinama karijere, kada plate tek počinju da rastu.

Na šta paziti u ugovoru o kreditu za obrazovanje

Ugovor čitaj pažljivije nego bilo koji drugi koji ćeš potpisati u dvadesetim godinama, jer greške u čitanju sitnih slova ovde koštaju godinama unapred.

Prva stavka je grejs period. Proveri da li kredit predviđa period tokom studiranja u kom ne plaćaš ništa ili samo kamatu, i kada tačno počinje otplata glavnice, odmah po diplomiranju ili sa dodatnim rokom da nađeš posao.

Druga stavka je vrsta kamatne stope. Fiksna kamata daje predvidljivost, znaš tačno koliko plaćaš svakog meseca. Promenljiva kamata može sniziti ratu kad su stope niske, ali te izlaže riziku da rata poraste ako se tržišne stope podignu, što se realno dešavalo poslednjih godina.

Treća stavka je prevremena otplata. Proveri da li banka naplaćuje naknadu ako odlučiš da otplatiš kredit pre roka, recimo kad dobiješ prvu veću platu. Neke banke ovu naknadu ukidaju za manje iznose, druge je zadržavaju.

Četvrta stavka su troškovi koji nisu kamata: obrada kredita, osiguranje, vođenje računa. Ovi troškovi podižu efektivnu kamatnu stopu iznad nominalne koju banka ističe u reklami, zato uvek traži efektivnu kamatnu stopu kad porediš ponude.

Rizik zaduživanja mladih i kako ga smanjiti

Zaduživanje u ranim dvadesetim nosi specifičan rizik: nemaš stalna primanja, nemaš kreditnu istoriju, i tvoja buduća zarada je procena, ne činjenica. Ako planovi posle diplomiranja krenu drugačije, posao u struci se ne pojavi odmah ili plata bude niža od očekivane, otplata kredita postaje pritisak koji utiče na sve ostale životne odluke.

Rizik smanjuješ tako što pozajmiš samo iznos koji ti stvarno nedostaje, ne ceo trošak studija ako deo možeš pokriti štednjom ili radom. Uporedi ponude više banaka i državnih programa pre odluke, jer razlika u kamatnoj stopi od par procentnih poena na kredit koji otplaćuješ deset godina znači razliku od hiljada evra ukupno.

Izbegavaj da kombinuješ kredit za obrazovanje sa drugim vidovima zaduživanja, poput kreditnih kartica, dok si još student. Svaka dodatna obaveza smanjuje tvoju sposobnost da otplatiš onu glavnu, a banke to gledaju i kad ti kasnije procenjuju kreditnu sposobnost za stambeni kredit.

Studije u inostranstvu: dodatni finansijski faktori

Studije u inostranstvu dodaju sloj komplikacija. Prvi faktor je devizni kurs. Ako uzmeš kredit u dinarima a školarinu plaćaš u evrima ili funtama, promena kursa tokom godina otplate menja realnu cenu tvog duga, čak i ako se kamatna stopa ne menja. Zato mnogi studenti biraju kredit direktno u valuti u kojoj plaćaju školarinu, ako banka tu opciju nudi.

Drugi faktor je trošak života u zemlji studiranja, koji često premašuje samu školarinu. Stanarina, zdravstveno osiguranje, viza i putni troškovi kući i nazad sabiraju se u budžet koji treba planirati unapred.

Treći faktor su krediti stranih banaka, dostupni studentima koji se upisuju na univerzitete u toj zemlji, ponekad uz povoljnije uslove nego domaći krediti, ali sa svojim pravilima o žirantima i valuti otplate. Neke zemlje imaju državne programe kredita za strane studente uz uslov zapošljavanja u toj zemlji posle diplomiranja. Pre odluke proveri kako se kredit otplaćuje ako se vratiš u Srbiju i zarađuješ u dinarima, jer razlika između valute prihoda i valute duga ostaje rizik i ovde.

Iznosi, kamate i uslovi se stalno menjaju, i ono što je važilo prošle godine ne mora da važi danas. Pre potpisivanja bilo čega, domaće banke, državnog fonda ili strane institucije, proveri aktuelne uslove direktno kod izvora i uporedi bar tri opcije pre odluke.