Bankarski sef u Srbiji: koliko košta i šta ne treba čuvati u njemu

Nasledio si nakit od bake, čuvaš ugovor o vlasništvu stana i nešto gotovine za hitne slučajeve. Stan ti nije dovoljno bezbedan za sve to, a nosiš sa sobom osećaj da bi trebalo bolje rešenje. Bankarski sef postoji tačno za ovu situaciju, i po podacima Narodne banke Srbije, preko 40.000 građana ga već koristi.

Ukratko

• Preko 40.000 građana Srbije iznajmljuje bankarski sef, prema podacima NBS.
• Cene zakupa kreću se od 400 do preko 10.000 dinara, zavisno od banke, veličine i statusa klijenta.
• Sadržaj sefa nije pokriven osiguranjem depozita AOD-a - to štiti samo novac na računu.
• Za pokriće vrednosti sadržaja potrebna je posebna polisa osiguranja imovine.

Šta je bankarski sef

Sef je čelična kutija ugrađena u posebno obezbeđen prostor banke, trezor ili zasebnu prostoriju napravljenu specijalno za tu namenu. Iznajmljuje se građanima i firmama za čuvanje dragocenosti, važnih dokumenata, nakita ili gotovine.

Prema evidenciji Narodne banke Srbije, u zemlji je aktivno 41.266 sefova sa 36.984 različitih korisnika. Ovo je proizvod koji većina banaka nudi, ali retko aktivno promoviše, pa se za njega uglavnom pita direktno u filijali.

Koliko košta zakup sefa

Cene zavise od banke, veličine sefa i dužine zakupa, a razlikuju se i za klijente banke naspram onih koji nemaju drugi odnos sa bankom.

U Hipo banci, zakup sefa za građane kreće se od 400 do 5.000 dinara, zavisno od veličine, dok firme plaćaju od 800 do 10.000 dinara. Mali sef na 12 meseci za postojećeg klijenta banke iznosi oko 12.000 dinara, uključujući PDV od 20 procenata na osnovnu cenu od 10.000 dinara.

Raiffeisen banka naplaćuje zakup od 1.600 do 8.000 dinara na kvartalnom nivou, u zavisnosti od dimenzija sefa, plus PDV, uz depozit od 4.000 dinara koji se vraća po isteku ugovora ako je sef vraćen u ispravnom stanju.

Procedura zakupa

Otvaranje sefa zahteva ličnu kartu ili pasoš i potpisivanje ugovora o zakupu u filijali banke. Ugovor definiše period zakupa, cenu, i lica koja imaju pravo pristupa sefu pored tebe.

Nakon potpisivanja, dobijaš ključ ili šifru, u zavisnosti od tipa sefa. Kod nekih banaka pristup zahteva dva ključa istovremeno, tvoj i bankarski, čime se dodatno smanjuje rizik neovlašćenog pristupa.

Šta sef ne pokriva: osiguranje depozita

Ovo je najveća zabluda kod korisnika sefova. Osiguranje depozita koje pruža Agencija za osiguranje depozita štiti novac na tvom bankovnom računu, tekućem ili štednom, do zakonom propisanog limita, ako banka propadne.

Sadržaj sefa nije novac na računu, i osiguranje depozita se na njega ne odnosi. Ako u sef staviš gotovinu, nakit ili dokumenta, ti predmeti nisu automatski osigurani ni od krađe, ni od požara, ni od bilo kog drugog rizika. Banka garantuje fizičku bezbednost prostora u kom se sef nalazi, ne i vrednost onoga što je unutra.

Za pokriće vrednosti sadržaja, potrebna je zasebna polisa osiguranja imovine, koju pojedini osiguravači nude specifično za sadržaj sefova, uz dokaz o vrednosti predmeta.

Ko koristi sef i za šta

Najčešći sadržaj sefova su nakit, gotovina u stranoj valuti, originalna dokumenta o vlasništvu nekretnina i vozila, ugovori i testamenti. Neki korisnici čuvaju i digitalne uređaje sa osetljivim podacima ili rezervne kopije ključeva.

Sef ima smisla kad predmet vrednosti nema drugu bezbednu alternativu kod kuće, ili kad je reč o dokumentima čiji gubitak ili uništenje pravi ozbiljan problem, poput originala ugovora o kupovini nekretnine ili nasledne dokumentacije.

Šta razmisliti pre zakupa

Uporedi cene nekoliko banaka, jer razlike nisu male, posebno između statusa postojećeg klijenta i onoga ko sef zakupljuje bez drugog odnosa sa bankom. Proveri i uslove otkaza ugovora, jer neke banke traže otkazni rok ili ne vraćaju ceo depozit ako sef otkažeš pre isteka ugovorenog perioda.

Ako planiraš da čuvaš nešto zaista vredno, razmotri i zasebnu polisu osiguranja sadržaja, jer sam zakup sefa rešava bezbednost, ne i finansijsku zaštitu u slučaju gubitka.