Šta je efektivna kamatna stopa?

Dve stope, jedna istina

Na svakoj ponudi kredita stoje dve stope. Nominalna (NKS) je kamata kojom se obračunava rata, i njome se banke reklamiraju. Efektivna (EKS) je ukupna cena kredita svedena na godišnji procenat: kamata plus svi troškovi koje kredit povlači.

Zakon obavezuje banke u Srbiji da EKS iskažu u svakoj ponudi. To je tvoja zaštita, ali samo ako znaš da je tražiš i čitaš.

Ukratko

• Nominalna kamata (NKS) je ono čime banke reklamiraju, efektivna (EKS) je stvarna cena kredita.
• EKS uključuje naknadu za obradu, troškove kreditnog biroa, osiguranje i procenu vrednosti nekretnine.
• Zakon obavezuje banke u Srbiji da EKS iskažu u svakoj ponudi kredita, kao i u obaveznom Planu otplate (SPKU).
• Uvek porediš ponude po EKS, nikad po nominalnoj kamati.
• Za isti kredit, EKS je viša za manje iznose i kraće rokove, jer fiksni troškovi teže padaju na manju osnovicu.

Šta EKS uključuje, a NKS krije

• Naknadu za obradu zahteva
• Troškove menica i izveštaja Kreditnog biroa
• Premiju obaveznog osiguranja (kredita, nekretnine, života, gde se traži)
• Troškove procene vrednosti kod stambenih kredita
• Naknade za vođenje računa ako je uslov kredita
• Ostale troškove koje banka naplaćuje kao uslov odobrenja

EKS je zato uvek viša od nominalne, a razlika između njih govori koliko "sitnih troškova" ponuda nosi.

Primer: jeftiniji kredit koji je skuplji

Banka A nudi keš kredit sa NKS 11,5%, bez naknade za obradu. Banka B ima NKS 10,9%, ali naplaćuje naknadu za obradu od 2% i traži obavezno osiguranje. Na papiru B zvuči bolje. Po EKS, A iznosi 12,1%, a B 13,4%: banka sa nižom nominalnom stopom je skuplja. Upravo ovakve razlike su razlog što EKS postoji.

Pravilo je prosto: nominalnu stopu ignoriši u poređenjima. Poredi EKS sa EKS, za isti iznos i isti rok. Kako to izgleda u praksi, pokazali smo u vodiču kako porediti kredite.

Šta je SPKU i zašto ga tražiš pismeno

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga obavezuje banku da ti, na zahtev, uruči Standardizovani informativni list o kreditu (SPKU), dokument koji sadrži tačan iznos EKS, plan otplate po ratama i sve naknade, u standardizovanom formatu koji se lako poredi između banaka.

Ovaj dokument traži pismeno, pre potpisivanja ugovora, i to za tačan iznos i rok kredita koji razmatraš, ne za generičku "reprezentativnu" ponudu sa sajta banke, jer se stvarni EKS menja u zavisnosti od konkretnog iznosa i roka.

Šta ni EKS ne vidi

EKS je najbolja pojedinačna cifra, ali ne odgovara na sve.

Promenljiva kamata: EKS se računa sa stopom na dan ponude. Ako EURIBOR poraste, rata i stvarni trošak rastu, videti kako stopa menja ratu.

Uslovi koji nisu novac: obaveza prenosa plate, vezani proizvodi, kaznene odredbe.

Tvoje ponašanje: prevremena otplata menja računicu u tvoju korist, kašnjenja u suprotnu.

Kako EKS reaguje na promenu roka otplate

Isti nominalni uslovi kredita mogu dati različitu EKS u zavisnosti od dužine otplate. Kod kraćeg roka, fiksni troškovi obrade i osiguranja raspoređuju se na manji broj rata, pa je njihov relativni uticaj na godišnju cenu veći, što gura EKS naviše u odnosu na nominalnu stopu. Kod dužeg roka, isti fiksni troškovi se "razvodne" kroz više godina, pa je razlika između EKS i NKS obično manja, iako je ukupan iznos kamate koji platiš tokom celog perioda veći.

Ovo je razlog zbog kog poređenje "koji rok je jeftiniji" nikad ne treba svesti samo na visinu mesečne rate, nego uključiti i EKS i ukupan iznos plaćen tokom celog kredita.

EKS radi i za štednju

Kod depozita, EKS pokazuje stvarni prinos štednje posle svih uslova, i korisna je za poređenje ponuda oročene štednje između banaka.

Zaključak

EKS je odgovor bankarskog prava na marketinške trikove: jedna cifra, svi troškovi, uporedivo među bankama. Jedna navika štedi hiljade: pitaj kolika je EKS za taj iznos i rok, i da li ponuda može biti pismena, kroz zvaničan SPKU dokument.