ESG i održivo investiranje: da li vredi i kako pristupiti

ESG investiranje je za manje od deceniju prešlo put od nišnog koncepta do jedne od najvećih marketinških kategorija u industriji fondova. Skoro svaki veliki upravljač aktivom danas nudi bar jedan proizvod sa "ESG" ili "održivo" u nazivu. Pitanje koje retko dobija jasan odgovor jeste da li ta oznaka menja nešto suštinski u tome gde ti novac zapravo završava.

Ovaj tekst ne pokušava da te ubedi da ESG pristup usvojiš niti da ga izbegneš. Cilj je da razumeš kako mehanika iza tih fondova funkcioniše, gde su joj slabe tačke i kada ima smisla da uključiš ESG kriterijume u portfolio.

Šta znači ESG

ESG je skraćenica za Environmental, Social i Governance, odnosno životnu sredinu, društveni uticaj i korporativno upravljanje. Ideja je da se standardnoj finansijskoj analizi, prihodi, marže, dug, konkurentska pozicija, doda sloj kriterijuma koji meri kako kompanija posluje van bilansa uspeha.

Environmental pokriva emisije, potrošnju vode i klimatske rizike. Social se odnosi na uslove rada i odnose sa dobavljačima i zajednicom. Governance pokriva sastav upravnog odbora, transparentnost izveštavanja i zaštitu manjinskih akcionara.

Vredi razdvojiti dva cilja koja se često mešaju. Jedan je etičko investiranje, gde biraš kompanije koje se poklapaju sa tvojim vrednostima, čak i po cenu nižeg prinosa. Drugi je pristup gde se ESG faktori posmatraju kao finansijski rizik, na primer loše upravljanje otpadom može doneti kaznu koja obori akcije. Fondovi retko kažu koji cilj zapravo prate, a razlika menja kako se portfolio sastavlja.

Kako fondovi biraju ESG kompanije

Postoje dva različita metoda selekcije i mešanje ta dva pristupa je razlog zašto se ESG fondovi toliko razlikuju jedan od drugog.

Prvi je isključivanje, exclusion. Fond ukloni čitave industrije iz univerzuma, najčešće duvan, oružje, kockanje i fosilna goriva. To je najstariji oblik ovakvog investiranja, koristio se decenijama pre nego što je akronim ESG postao popularan. Prednost mu je jasnoća, znaš tačno šta je isključeno. Mana je što isključivanje čitavog sektora smanjuje diversifikaciju.

Drugi pristup je best in class. Fond zadržava sve industrije, uključujući naftne kompanije, ali unutar svake bira one sa relativno boljim ESG rejtingom od konkurenata. Tako u portfoliju možeš imati naftnu kompaniju koja je, po mišljenju rejting agencije, bolja od konkurencije po pitanju emisija, iako je i dalje naftna kompanija. Ovaj pristup zadržava širu diversifikaciju, ali ko želi da izbegne fosilna goriva iz principa, ovde neće dobiti to.

Mnogi popularni ETF-ovi kombinuju oba metoda, prvo isključe najkontroverznije industrije, pa rangiraju ostatak po ESG skoru. Rezultat je portfolio koji se od običnog globalnog indeksa razlikuje manje nego što bi naziv fonda sugerisao.

Ko dodeljuje ESG rejtinge i zašto se ne slažu

ESG rejtinge dodeljuju specijalizovane agencije, od kojih su najpoznatije MSCI ESG Research i Sustainalytics, uz manje aktere poput ISS ESG. One analiziraju javno dostupne izveštaje i medijske izvore, pa dodeljuju ocenu, slično kreditnom rejtingu.

Problem je što, za razliku od kreditnog rejtinga gde se agencije generalno slažu oko rizika neke obveznice, ESG rejtinzi iste kompanije često drastično variraju od agencije do agencije. Studije koje su upoređivale rejtinge više agencija pronašle su korelaciju znatno nižu od očekivane, pre nalik različitim mišljenjima nego merenju iste stvari.

Razlog je što ne postoji jedinstven standard za to šta se meri i kolika je težina svakog kriterijuma. Jedna agencija naglašava emisije, druga sastav odbora, treća odnose sa radnicima, a kompanija koja dobro prolazi po jednom skupu kriterijuma može biti loše ocenjena po drugom. Kada fond kaže da bira "kompanije sa visokim ESG rejtingom", ta rečenica zavisi od toga čiji rejting koristi, a taj izbor retko je transparentan investitoru.

Greenwashing u praksi

Greenwashing označava praksu gde proizvod nosi oznaku održivosti bez suštinske promene u tome šta se zapravo drži u portfoliju. Najčešće se dešava na dva načina.

Prvi je kada ESG fond prati indeks koji je samo blago modifikovana verzija standardnog indeksa, sa isključenih možda pet do deset kompanija od nekoliko stotina. Rezultat je portfolio čiji je sastav preko devedeset posto identičan običnom indeksnom fondu, uz višu naknadu jer se prodaje kao specijalizovan proizvod.

Drugi način je kada fond koristi termine poput "climate" ili "sustainable" u nazivu, dok metodologija dozvoljava zadržavanje kompanija iz energetskog sektora sve dok imaju relativno bolji ESG skor od konkurencije. Investitor koji vidi samo naziv fonda lako pretpostavi isključivanje, a stvarnost je drugačija.

Evropski regulatori su pokušali da ovo reše kroz SFDR regulativu, koja fondove kategoriše prema stepenu njihove održive orijentacije. To je korak napred, ali kategorizacija i dalje ostavlja prostora za tumačenje, pa se sama SFDR oznaka ne treba tretirati kao garancija.

Da li ESG investiranje košta prinos

Ovo je pitanje na koje ne postoji jednoglasan odgovor, a oba tabora imaju argumente vredne pažnje.

Oni koji brane ESG pristup ističu da su mnoge studije, uključujući meta-analize stotina istraživanja, pronašle da kompanije sa boljim ESG praksama u proseku nisu imale lošiji prinos od tržišta, a ponekad blago bolji, jer dobro upravljanje rizicima u proseku vodi ka stabilnijem poslovanju.

Kritičari upozoravaju na nekoliko problema. Rezultati su osetljivi na period, poslednja decenija je bila neobično povoljna za tehnološke kompanije sa niskim ugljeničnim otiskom, što je veštački poboljšalo učinak ESG indeksa naspram energetskog sektora. Isključivanje čitavih sektora smanjuje diversifikaciju, a manje diversifikovan portfolio nosi veći rizik za isti prinos. ESG fondovi u proseku imaju i više naknade, pa neto prinos posle troškova može biti niži i kad je bruto prinos sličan.

Razlika u prinosu, ako postoji, verovatno nije dovoljno velika da bude glavni argument ni za ni protiv ESG pristupa. Odluka bi trebalo da se donosi prvenstveno na osnovu ličnih prioriteta, a ne očekivanja da ćeš zaraditi više ili manje.

ESG ETF-ovi dostupni evropskim investitorima

Investitori u Srbiji i regionu obično pristupaju tržištu preko evropskih brokera, gde je dostupan širok izbor ESG ETF-ova sa UCITS statusom.

iShares MSCI World ESG Screened je primer blagog screeninga, isključuje duvan i oružje, ali zadržava širinu sektora i geografske pokrivenosti sličnu standardnom MSCI World indeksu. Razlika u sastavu u odnosu na obični MSCI World ETF je relativno mala.

Na drugom kraju spektra su SRI fondovi, socially responsible investing, poput iShares MSCI World SRI, koji zadržavaju znatno manji broj kompanija, često ispod polovine originalnog univerzuma, uz veću koncentraciju u pojedinim sektorima i veći rizik pojedinačne kompanije. Postoje i tematski fondovi usklađeni sa Paris Aligned Benchmark metodologijom, najbliži strogom tumačenju održivog investiranja, ali i najudaljeniji od širokog tržišnog indeksa.

Pre nego što izabereš bilo koji od ovih proizvoda, uporedi broj kompanija u portfoliju sa standardnim ekvivalentom i ukupnu naknadu za upravljanje, ona je kod ESG verzija po pravilu nešto viša. Prinosi i naknade se menjaju iz godine u godinu, pa uvek proveri aktuelne podatke pre odluke, a ne brojke iz starijih tekstova.

Kako proveriti da fond zaista radi ono što tvrdi

Marketinški materijal fonda ti neće dati potpunu sliku, jer je pisan da prodaje proizvod. Umesto toga, proveri nekoliko konkretnih stvari.

Prvo, otvori faktsheet fonda i pogledaj deset najvećih pozicija. Ako vidiš iste kompanije koje dominiraju standardnim globalnim indeksom, Apple, Microsoft, Nvidia i slično, to nije nužno problem, ali govori da razlika u odnosu na obični indeks verovatno nije velika.

Drugo, uporedi broj kompanija u ESG verziji indeksa sa brojem u originalnom indeksu. Ako je ESG verzija zadržala devedeset pet posto originalnog broja, isključenje je kozmetičko. Ako je zadržala pedeset posto ili manje, selekcija je znatno strožija.

Treće, proveri koju metodologiju indeksa fond prati i koji provajder rejtinga stoji iza nje, pa pogledaj kriterijume isključivanja u indeks metodologiji, dokumentu odvojenom od pojednostavljenog faktsheeta, koji izdavač objavljuje javno.

Četvrto, obrati pažnju na ukupni trošak posedovanja fonda, TER. Razlika od nekoliko desetina baznih poena između standardnog i ESG ETF-a akumulira se tokom decenija držanja i realno utiče na konačan rezultat.

Za koga ima smisla i šta treba prihvatiti kao kompromis

ESG investiranje ima najviše smisla za investitora kome je lična usklađenost sa vrednostima važan deo odluke gde drži novac, čak i ako ta usklađenost ne donosi merljivu finansijsku prednost. Ako ti smeta ideja da tvoj novac indirektno finansira, recimo, proizvodnju duvana ili oružja, isključujući ETF daje konkretan i proverljiv način da to izbegneš.

Kao kompromis treba unapred prihvatiti nekoliko stvari. Naknada za upravljanje je kod ESG proizvoda po pravilu nešto viša od standardnog ekvivalenta. Diversifikacija može biti manja, posebno kod strožih SRI ili tematskih fondova, gde manji broj pozicija znači veću izloženost riziku pojedinačne kompanije. Sam termin ESG ne garantuje ništa dok ne pogledaš šta je u portfoliju, jer razlike u strogosti metodologije između fondova sa istim opštim nazivom mogu biti ogromne.

Ako ti je jedini cilj maksimalan dugoročan prinos uz minimalne troškove i ne zanima te sastav portfolija van finansijskih pokazatelja, obični globalni indeksni fond ostaje jednostavnija opcija. ESG pristup nije ni čudotvorno rešenje ni marketinška prevara, negde je između, sa velikim razlikama od proizvoda do proizvoda, i upravo zato vredi pročitati prospekt pre nego što naziv fonda uzmeš zdravo za gotovo.