Kako čitati finansijske izveštaje kompanije: osnove fundamentalne analize

Šta je fundamentalna analiza i zašto je drugačija od tehničke

Kada neko kaže da "analizira akcije", obično misli na jednu od dve različite stvari. Tehnička analiza posmatra grafikone cena i volumen trgovanja, pokušavajući da predvidi kuda će cena ići u narednim danima ili nedeljama. Fundamentalna analiza gleda unutra, u samo poslovanje kompanije: koliko para zarađuje, koliko duguje, da li joj prihodi rastu i da li je cena akcije opravdana s obzirom na sve to.

Zamisli da kupuješ pekaru u svom kraju. Tehnički pristup bi bio da gledaš koliko je ljudi ulazilo i izlazilo iz nje poslednjih meseci i na osnovu toga nagađaš hoće li sutra biti gužve. Fundamentalni pristup znači da tražiš da vidiš knjige, koliko pekara zarađuje mesečno, koliko duguje dobavljačima, da li joj prodaja raste iz godine u godinu. Kad kupuješ akciju, kupuješ deo tog istog vlasništva, samo što su knjige zamenjene finansijskim izveštajima koje kompanija mora javno da objavljuje.

Fundamentalna analiza ne daje garanciju da ćeš pogoditi kretanje cene sutra, ali daje osnovu za procenu da li je kompanija zdrava, da li raste i da li plaćaš razumnu cenu za deo tog poslovanja. To je sporiji, strpljiviji pristup, bliži razmišljanju vlasnika biznisa nego trgovca.

Tri izveštaja koja moraš da poznaješ

Svaka javna kompanija objavljuje tri osnovna finansijska izveštaja, kvartalno i godišnje, koji zajedno daju potpuniju sliku nego bilo koji od njih pojedinačno.

Bilans stanja (balance sheet) je fotografija kompanije u jednom trenutku. Pokazuje šta kompanija poseduje, imovinu kao što su gotovina, oprema, nekretnine i zalihe, i šta duguje, obaveze poput kredita i dugovanja dobavljačima. Razlika između imovine i obaveza zove se kapital, ono što bi teoretski ostalo vlasnicima kada bi se sve prodalo i sve dugovanje isplatilo. Ako imovina raste brže od obaveza, to je znak zdravog rasta, a ako je obrnuto, vredi postaviti pitanje zašto.

Bilans uspeha (income statement) pokazuje kako je kompanija poslovala tokom nekog perioda, obično kvartala ili godine. Kreće od prihoda, ukupnog novca koji je kompanija naplatila od prodaje, pa oduzima troškove poslovanja, kamate i poreze, da bi na kraju stigao do neto profita. Ovo je izveštaj koji većina ljudi ima na umu kada kaže da je kompanija "ostvarila profit" ili "pretrpela gubitak".

Izveštaj o novčanim tokovima (cash flow statement) je možda najmanje poznat, a jedan je od najvažnijih, jer prati stvarno kretanje gotovine, ne računovodstvene kategorije. Profit se računa po pravilima koja dozvoljavaju razne procene i odgode, pa kompanija može da pokaže profit na papiru, a da joj realno nedostaje gotovine u banci. Deli se na tri dela: tok iz poslovnih aktivnosti (da li osnovni posao generiše keš), tok iz investicionih aktivnosti (kupovina ili prodaja opreme i imovine) i tok iz finansijskih aktivnosti (uzimanje ili otplata kredita, isplata dividendi). Kompanija koja godinama pokazuje profit, a negativan novčani tok iz poslovanja, zaslužuje dodatnu pažnju pre nego što uložiš novac u nju.

P/E racio: cena prema zaradi

P/E racio (price to earnings, cena prema zaradi) jedan je od najkorišćenijih pokazatelja u fundamentalnoj analizi. Računa se tako što se cena akcije podeli sa zaradom po akciji (EPS). Ako akcija Primer d.o.o. košta 100 dinara, a zarada po akciji iznosi 5 dinara, P/E racio je 20. Investitori tada plaćaju 20 puta godišnju zaradu kompanije za pravo da poseduju deo te kompanije.

Sam broj 20 ne znači ništa dok ga ne staviš u kontekst. P/E racio ima smisla samo kada porediš kompanije iz iste industrije. Tehnološke kompanije koje brzo rastu često imaju P/E racio od 30, 40 pa i više, jer tržište očekuje veću zaradu u budućnosti. Banke i komunalna preduzeća, koja rastu sporije ali stabilnije, obično imaju P/E racio između 10 i 15.

Visok P/E racio nije automatski loš znak, često znači da tržište veruje da kompanija ima prostor za brz rast zarade. Nizak P/E racio takođe nije automatski dobar znak, ponekad znači da tržište sumnja u budućnost te kompanije, zbog opadajuće prodaje ili zastarelog poslovnog modela. P/E racio je početna tačka za pitanja, ne konačan odgovor.

EPS: zarada po akciji i njen trend

EPS (earnings per share, zarada po akciji) dobija se deljenjem ukupnog neto profita brojem izdatih akcija. Ako Primer d.o.o. ostvari profit od 10 miliona dinara sa 2 miliona izdatih akcija, EPS iznosi 5 dinara.

Ono što je zaista korisno nije jedan broj u jednom trenutku, nego kretanje EPS-a kroz nekoliko godina. Kompanija čiji EPS raste iz godine u godinu obično postaje profitabilnija, bilo zato što prodaja raste, bilo zato što bolje kontroliše troškove. Ako Primer d.o.o. ima EPS od 3 dinara pre tri godine, 4 prošle i 5 ove godine, to je konzistentan trend rasta.

Obrati pažnju i na to kako je EPS porastao. Ponekad kompanija otkupljuje sopstvene akcije sa tržišta, čime smanjuje broj akcija u opticaju i time diže EPS, iako se stvarni profit nije povećao.

Dug u odnosu na kapital

Odnos duga i kapitala (debt to equity ratio) pokazuje koliko se kompanija oslanja na pozajmljeni novac u poređenju sa sopstvenim kapitalom vlasnika. Računa se deljenjem ukupnih obaveza sa ukupnim kapitalom iz bilansa stanja.

Ako Primer d.o.o. ima obaveze od 40 miliona dinara i kapital od 20 miliona dinara, odnos duga i kapitala iznosi 2, na svaki dinar sopstvenog kapitala ima dva dinara duga, relativno visok nivo zaduženosti. Za poređenje, odnos od 0,5 značio bi duplo više kapitala nego duga, konzervativniju i sigurniju poziciju.

Nema univerzalnog praga posle kojeg je dug "previše". Kompanije iz kapitalno intenzivnih delatnosti, poput energetike, tradicionalno posluju sa više duga jer imaju stabilne prihode. Tehnološke kompanije sa manje fizičke imovine obično posluju sa znatno manje duga. Bitnije je da li kompanija zarađuje dovoljno da pokriva kamate. Ako jedva sastavlja kraj s krajem sa otplatama, čak i umeren dug postaje rizik, naročito kada kamatne stope rastu ili prihodi padaju.

Slobodan novčani tok: keš koji stvarno ostaje

Slobodan novčani tok (free cash flow) predstavlja novac koji kompaniji ostaje nakon što pokrije troškove potrebne za održavanje i rast poslovanja, uključujući ulaganja u opremu i infrastrukturu. Računa se tako što se od novčanog toka iz poslovnih aktivnosti oduzmu kapitalni izdaci, novac utrošen na opremu, mašine ili objekte.

Profesionalni investitori često daju prednost slobodnom novčanom toku u odnosu na računovodstveni profit, jer profit može biti uveličan ili umanjen računovodstvenim odlukama koje ne uključuju stvarno kretanje gotovine. Slobodan novčani tok pokazuje koliko realnog keša kompanija ima na raspolaganju da isplati dividende, otkupi sopstvene akcije, otplati dug ili investira u rast. Kompanija sa stabilnim i rastućim slobodnim novčanim tokom ima mnogo više fleksibilnosti nego ona koja jedva sastavlja gotovinu za redovne obaveze.

Dividendni prinos i zrelost kompanije

Dividendni prinos (dividend yield) pokazuje koliko kompanija procentualno isplaćuje akcionarima u odnosu na trenutnu cenu akcije. Računa se deljenjem godišnje dividende po akciji sa cenom akcije. Ako Primer d.o.o. isplaćuje 4 dinara dividende godišnje po akciji, a akcija košta 100 dinara, dividendni prinos iznosi 4 odsto.

Ne isplaćuju sve kompanije dividende, i to samo po sebi ne govori ništa loše. Mlade i brzorastuće kompanije obično reinvestiraju sav profit nazad u poslovanje, u istraživanje ili širenje na nova tržišta. Zrelije kompanije, koje već imaju stabilno tržišno mesto i manje prilika za agresivan rast, često deo profita redovno vraćaju vlasnicima kroz dividende. Zato visok dividendni prinos često, iako ne uvek, signalizira zrelu i stabilnu kompaniju, dok njegovo odsustvo znači da je kompanija u fazi rasta.

Pazi na jednu zamku. Neobično visok dividendni prinos ponekad nije znak izdašnosti, nego posledica pada cene akcije zbog problema u poslovanju. Uvek proveri da li kompanija zarađuje dovoljno da pokrije isplatu, jer dividenda finansirana zaduživanjem retko traje dugo.

Gde pronaći finansijske izveštaje

Za američke kompanije, najpouzdaniji izvor je SEC EDGAR, javna baza podataka američke Komisije za hartije od vrednosti gde svaka kompanija koja kotira na berzi mora da objavi kvartalne i godišnje izveštaje, originalne dokumente bez tuđe interpretacije. Za brži pregled korisni su sajtovi poput Yahoo Finance i Stockanalysis.com.

Za domaće kompanije koje posluju u Srbiji, osnovni izvor je Registar finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre (APR), gde su javno dostupni bilansi stanja i uspeha za registrovana privredna društva. Registar nije uvek jednako pregledan kao komercijalni sajtovi, ali je zvaničan i besplatan.

Da li ti fundamentalna analiza uopšte treba

Čitanje finansijskih izveštaja zahteva vreme, redovno praćenje i strpljenje da se prođe kroz brojeve koji na prvi pogled deluju suvoparno. Za nekog ko voli da prati kompanije i uporeduje njihove izveštaje iz kvartala u kvartal, ovo može biti zanimljivo. Za većinu ljudi koji žele da ulažu za penziju ili neki dugoročni cilj, a nemaju vremena da prate desetine kompanija, ETF fondovi ostaju praktičniji izbor, jer automatski diversifikuju rizik kroz stotine ili hiljade kompanija.

Ako ipak želiš da kupiš pojedinačne akcije, ovi osnovni pojmovi su tačka od koje kreće svaka ozbiljnija analiza. Pre nego što uložiš novac u jednu kompaniju, potroši sat ili dva na njen poslednji godišnji izveštaj. Ta investicija vremena često se više isplati nego bilo koji savet sa interneta.