Inflacija u julu 2026: šta je pojeftinilo, a šta poskupelo

Primetio si da je račun u pijaci ovog leta manji nego što si očekivao, dok ti je račun za vodu neobjašnjivo skočio. Nije ti se učinilo ni jedno ni drugo. Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku za jul 2026. pokazuju inflaciju od samo 1,9 odsto na godišnjem nivou, najniži nivo u poslednjih pet godina, ali iza tog jednog broja krije se vrlo neravnomerna slika po vrstama proizvoda.

Ukratko

• Inflacija u julu 2026. usporila na 1,9% godišnje, najniže u poslednjih pet godina.
• Voće i povrće pojeftinili skoro 20% zbog dobrog roda, hrana ukupno -2,0%.
• Vodosnabdevanje poskupelo 21% godišnje, rekreacija i kultura 6,2%.
• Zvanična stopa je prosek - tvoj lični osećaj zavisi od toga na šta trošiš najviše novca.

Koliko je tačno inflacija usporila

Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu 2026. iznosila je 1,9 odsto, što je najniži nivo zabeležen u poslednjih pet godina. Na mesečnom nivou, cene su u julu u proseku pale 0,2 odsto u odnosu na jun. Ovo usporavanje nastavlja trend koji je počeo ranije u godini, kada se inflacija spustila ispod centralne vrednosti cilja NBS od 3 odsto.

Broj sam po sebi izgleda kao dobra vest za svačiji budžet, i uglavnom jeste, ali prosečna stopa prikriva velike razlike između pojedinačnih grupa proizvoda i usluga.

Šta je pojeftinilo

Najveći doprinos padu inflacije došao je iz grupe hrane i bezalkoholnih pića, koja je u julu pojeftinila 2,0 odsto na godišnjem nivou. Glavni razlog su niže cene voća i povrća, koje su pojeftinile skoro 20 odsto zahvaljujući izuzetno dobrom letnjem rodu.

Odeća i obuća pojeftinile su 0,7 odsto, dok je grupa obrazovanja zabeležila pad cena od 0,6 odsto na godišnjem nivou. Ako je veći deo tvog mesečnog budžeta u pijaci ili prodavnici hrane, realno je da si u julu osetio uštedu direktno na računu.

Šta je poskupelo

Slika je potpuno drugačija kod usluga i pojedinih drugih kategorija. Vodosnabdevanje je za godinu dana poskupelo čak 21 odsto, jedan od najvećih pojedinačnih rastova u celoj korpi proizvoda i usluga koje RZS prati.

Rekreacija, sport i kultura poskupeli su 6,2 odsto, alkoholna pića i duvan 1,3 odsto, zdravstvene usluge 0,8 odsto, a transport 0,5 odsto na godišnjem nivou. Ako ti mesečni budžet u većoj meri odlazi na komunalije, zdravstvo ili rekreaciju, tvoj lični osećaj poskupljenja može biti sasvim drugačiji od zvaničnog proseka od 1,9 odsto.

Zašto je lična inflacija drugačija od zvanične

Zvanična stopa inflacije je prosek promene cena za standardizovanu "korpu" proizvoda i usluga koju prosečno domaćinstvo u Srbiji troši, ali tvoje domaćinstvo skoro sigurno ne troši novac u tačno istim proporcijama kao ta korpa. Domaćinstvo koje troši veći deo budžeta na hranu osetiće veći pad troškova nego što zvanični broj sugeriše, dok domaćinstvo koje plaća visoke račune za vodu ili često koristi usluge rekreacije može osetiti rast troškova uprkos zvaničnom padu inflacije.

Ovo je razlog zbog kog praćenje sopstvenog budžeta iz meseca u mesec, ne samo zvaničnih statistika, ostaje najpouzdaniji način da proceniš kako inflacija stvarno utiče na tebe.

Šta ovo znači za odluke o novcu

Niža inflacija obično ide ruku pod ruku sa nižim kamatnim stopama na duži rok, mada NBS referentnu stopu za sada zadržava nepromenjenom. Ako planiraš veći trošak u narednim mesecima, na primer renoviranje ili kupovinu opreme, usporena inflacija znači manje razloga za žurbu iz straha od brzog rasta cena, mada rast cena vodosnabdevanja i komunalnih usluga i dalje vredi uračunati u mesečni budžet.

Za štediše, period niže inflacije uz i dalje relativno visoke kamate na štednju znači da je realan, inflacijom korigovan prinos na oročenu štednju trenutno povoljniji nego u godinama visoke inflacije, kada je kamata na štednju često zaostajala za rastom cena.