Najbolja kamata na oročenu štednju u Srbiji (avgust 2026)

Imaš odloženih 300.000 dinara ili nekoliko hiljada evra na tekućem računu, gde ne donose ništa, i razmišljaš da ih oročiš. Pitanje koje odmah sledi jeste: kod koje banke, i po kojoj kamati? Uporedili smo aktuelnu ponudu devet banaka u Srbiji za avgust 2026, i razlike između najbolje i najlošije ponude nisu zanemarljive.

Ukratko

• OTP banka nudi najbolju kamatu na dinarsku štednju - 5,15% na 300.000 din/12 meseci, bez poreza.
• NLB Komercijalna banka nudi najbolji neto prinos na deviznu štednju - 3,50% na 10.000 EUR/12 meseci.
• Kamata na dinarsku štednju je neoporezovana, dok se na deviznu plaća 15% poreza.
• Depozit je osiguran do 50.000 evra po deponentu po banci, bez obzira na to koju banku izabereš.

Najbolja kamata na dinarsku štednju

Za dinarsku oročenu štednju od 300.000 dinara na 12 meseci, najvišu kamatu trenutno nudi OTP banka, sa nominalnom stopom od 5,15 odsto godišnje. To znači prinos od oko 15.450 dinara na kraju perioda oročenja, i taj iznos je u potpunosti tvoj, bez oporezivanja, jer je kamata na dinarsku štednju u Srbiji oslobođena poreza.

Poređenje obuhvata devet banaka aktivnih na tržištu: AIK Banku, Banca Intesu, Erste Bank, Halkbank, NLB Komercijalnu banku, OTP banku, Poštansku štedionicu, ProCredit Bank i UniCredit Bank. Razlike u ponudi između ovih banaka mogu iznositi i preko jednog procentnog poena na istom iznosu i roku, što na duže periode oročenja postaje osetna razlika u dinarima.

Najbolja kamata na deviznu (EUR) štednju

Za deviznu štednju u iznosu od 10.000 evra na 12 meseci, najbolji neto prinos trenutno nudi NLB Komercijalna banka, sa nominalnom stopom od 3,50 odsto. Za razliku od dinarske štednje, kamata na deviznu štednju oporezuje se po stopi od 15 odsto, pa je neto prinos u ovom slučaju oko 298 evra na kraju perioda oročenja, posle odbijenog poreza.

Razlika u tretmanu poreza je razlog zbog kog je direktno poređenje nominalnih stopa između dinarske i devizne štednje pomalo obmanjujuće. Realan prinos koji ti ostaje u džepu zavisi i od valute i od poreske obaveze, ne samo od brojke na oglasu banke.

Zašto je dinarska štednja neoporezovana, a devizna nije

Ovo pravilo postoji duže vreme i ima ulogu podsticaja da građani drže štednju u domaćoj valuti, što doprinosi stabilnosti bankarskog sistema i smanjuje pritisak na devizne rezerve. Iz perspektive štediše, to znači da ista nominalna stopa na dinarsku štednju donosi veći stvarni prinos nego identična stopa na deviznu štednju, upravo zbog razlike u poreskom tretmanu.

Ovo ne znači automatski da je dinarska štednja uvek bolji izbor. Ako ti je cilj da zaštitiš vrednost novca od promena kursa dinara, ili ako planiraš trošak u evrima, na primer školovanje u inostranstvu ili kupovinu nekretnine, devizna štednja i dalje ima smisla nezavisno od poreza. Detaljnije poređenje ova dva pristupa nalazi se u vodiču o štednji u dinarima ili evrima.

Da li je novac na štednji siguran

Bez obzira na to koju banku izabereš od devet navedenih, depozit građana u Srbiji osiguran je kod Agencije za osiguranje depozita do iznosa od 50.000 evra po deponentu po banci. Isplatu u slučaju propasti banke garantuje Republika Srbija, što znači da je izbor banke pre svega pitanje visine kamate i kvaliteta usluge, ne pitanje osnovne sigurnosti tvog novca u okviru tog limita.

Ako imaš više od 50.000 evra za oročenje, ima smisla razmisliti o podeli sredstava između više banaka, kako bi ceo iznos ostao pokriven garancijom, umesto da sve držiš na jednom mestu.

Praktičan savet pre nego što oročiš

Kamate koje smo naveli važe za konkretne iznose i rokove u ovom trenutku, i banke ih redovno menjaju u zavisnosti od kretanja referentne kamatne stope NBS. Pre nego što potpišeš ugovor, proveri aktuelnu ponudu direktno kod banke ili preko sajtova za poređenje kamata, jer se brojke mogu promeniti i za nekoliko nedelja, naročito ako NBS najavi novu odluku o referentnoj stopi.

Ako tek počinješ da štediš i nisi siguran koliki iznos da izdvojiš ili kojim redom da gradiš finansijsku sigurnost, pogledaj vodič za početnike u štednji, koji objašnjava osnove pre nego što uopšte dođeš do poređenja banaka.