Otvoreni investicioni fondovi u Srbiji: kako funkcionišu i koje su opcije (2026)

Dok većina Srba i dalje čuva uštevinicu na bankovnim računima, tržište investicionih fondova tiho beleži rekordne rezultate. Krajem 2025. godine, ukupna imovina otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom premašila je 234,5 milijardi dinara -- ekvivalent skoro 2 milijarde evra -- a broj novih ulagača porastao je za gotovo 20.000 samo tokom te godine. Ipak, u poređenju sa 17,3 milijardi evra koje građani Srbije drže na bankovnim depozitima (januar 2026), fondovi su i dalje daleko iza klasične štednje. Za one koji žele da razumeju kako ovi instrumenti funkcionišu, koji su stvarni troškovi ulaganja, šta zakon propisuje i kako se prinos oporezuje, ovaj vodič nudi strukturiran i faktografski pouzdan pregled aktuelnog stanja.

Zakonski okvir i nadzor

Otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom -- poznatiji pod evropskim akronimom UCITS (Undertakings for Collective Investment in Transferable Securities) -- u Srbiji su regulisani Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom (Službeni glasnik RS, br. 73/2019). Ovaj zakon, donet u skladu sa evropskim standardima, detaljno propisuje uslove za osnivanje fondova, obaveze društava za upravljanje, prava investitora, pravila vrednovanja imovine i zaštitne mehanizme.

Pored njega, od aprila 2020. na snazi je i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji uređuje drugu kategoriju -- alternativne investicione fondove (AIF) -- namenjene iskusnijim i imućnijim ulagačima.

Nadzor nad čitavim sektorom ne vrši Narodna banka Srbije, kako mnogi građani pogrešno pretpostavljaju, već Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije (KHV). Ona izdaje dozvole za rad, vodi zvanični Registar investicionih fondova i prati usklađenost sa propisima. Svaki fond mora imati imenovanog depozitara -- banku koja čuva imovinu fonda odvojeno od imovine društva za upravljanje, što predstavlja ključni zaštitni mehanizam za investitore.

Zakon propisuje da investitor ima pravo otkupa investicionih jedinica u roku od najviše 5 radnih dana. U praksi, većina fondova isplatu vrši za 24 sata.

Struktura tržišta: koliko fondova i ko njima upravlja

Do kraja 2025. u Srbiji je poslovalo oko 30 otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom. Sektor beleži kontinuirani rast od osnivanja prvih fondova 2007. godine -- do danas je ukupna imovina narasla otprilike 10 puta.

Na strani ponude, aktivna društva za upravljanje su:

• Raiffeisen Invest -- najveća ponuda sa šest fondova: Raiffeisen Cash (dinarski novčani), Raiffeisen Euro Cash (evrski novčani), Raiffeisen Bond (obveznički), Raiffeisen Green (ESG balansirani), Raiffeisen World (ESG akcijski/globalni) i Raiffeisen Alternative (alternativni). Depozitar je UniCredit Bank Srbija.
• Intesa Invest -- u sklopu Banca Intesa grupe.
• NLB Invest -- u sklopu NLB grupe.
• OTP Invest -- deo OTP bankarske grupe, koja je preuzela i fondove prethodnih operatera.
• WVP Fund Management -- deo austrijske WVP grupe. Ovaj brend ne treba mešati sa Eurizon grupacijom, koja u Srbiji ne posluje direktno.
• Grawe -- osiguravajuća grupacija sa sopstvenim investicionim fondovima.

Za kompletnu i ažurnu listu registrovanih fondova i upravljačkih društava, jedini pouzdan izvor je zvanični Registar KHV dostupan na sajtu sec.gov.rs.

Vrste fondova i struktura portfelja

Svi UCITS fondovi u Srbiji podeljeni su prema investicionoj strategiji i rizičnom profilu. Začetak vrednosti investicione jedinice za sve otvorene fondove iznosi 1.000 dinara.

• Novčani fondovi -- najkonzervativnija kategorija. Ulažu pretežno u kratkoročne bankarske depozite i državne zapise. Najpopularniji su kod novih ulagača: čak 41% onih koji su počeli da ulažu u 2025. odabralo je upravo ovaj tip. Na nivou celog sektora, imovina je dominantno plasirana u depozite (78%) i obveznice (17%), dok akcije čine svega 2% -- što odslikava konzervativni profil domaćih ulagača.
• Obveznički fondovi -- ulažu pretežno u državne i korporativne obveznice, sa nešto višim prinosom ali i višim rizikom u poređenju sa novčanim fondovima.
• Balansirani fondovi -- kombinuju obveznice i akcije u različitim proporcijama. Pogodni za ulagače sa umerenim rizičnim apetitom i investicionim horizontom od nekoliko godina.
• Akcijski fondovi -- najveći potencijalni prinos, ali i najveće oscilacije vrednosti. Preporučuju se isključivo za dugoročno ulaganje od pet i više godina.

Zakon dozvoljava fondovima da ulože do 30% imovine u inostranstvo, tako da osnova portfelja mora ostati u domaćim instrumentima.

Alternativni investicioni fondovi: za koga su namenjeni

Alternativni investicioni fondovi nisu dostupni svima. Do marta 2025. u Srbiji je registrovano 9 takvih fondova: pet otvorenih (Vista Rica Invest, Vista Rica Corporate, Intesa Invest Alternative, Raiffeisen Alternative, OTP Alternative) i četiri zatvorena (TS Ventures Fond, Q Invest, FQV, Omorika Ventures Fond 1).

Izmenom propisa koja je stupila na snagu januara 2026, minimalna investicija za privatne investitore u zatvorene AIF smanjena je sa ranijih 50.000 na 10.000 evra, a za takozvane poluprofesionalne investitore -- sa 50.000 na 5.000 evra. Imovina alternativnih fondova iznosila je u avgustu 2025. oko 142,7 miliona evra.

Naknade: pravi trošak ulaganja

Razumevanje strukture naknada ključno je za procenu stvarnog, neto prinosa. Postoje tri osnovne kategorije:

• Ulazna naknada -- naplaćuje se pri uplati. Za novčane fondove tipično iznosi 0%, dok za balansirane i akcijske može dosezati do 5% od uloženog iznosa.
• Naknada za upravljanje -- godišnja, oduzima se od imovine fonda. Za novčane fondove tipična stopa je oko 1% godišnje (primer: Raiffeisen Cash); za balansirane i akcijske kreće se od 1,5% do oko 3% godišnje.
• Izlazna naknada -- ređa, ali prisutna kod nekih fondova pri kratkoročnom otkupu.

Naknada za upravljanje direktno umanjuje prinos. Fond koji ostvari 5% bruto prinosa uz godišnju naknadu od 2% donosi neto prinos od oko 3%. Uvek pažljivo pročitajte prospekt i Ključni informacioni dokument (KID) pre ulaganja.

Porezovanje: izmene na snazi od januara 2026. godine

Oblast oporezivanja investicionih fondova pretrpela je nekoliko važnih promena u poslednjih godinu dana.

Porez na kapitalni dobitak iznosi 15% na pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene investicionih jedinica pri otkupu. Ukoliko je razlika negativna (kapitalni gubitak), može se prebiti sa kapitalnim dobicima u istoj poreskoj godini.

Poreski kredit za ulaganje u AIF predstavlja jednu od najznačajnijih poreskih pogodnosti za iskusnije investitore. Ulagač koji investira u registrovani alternativni fond ostvaruje pravo na poreski kredit koji može dostizati do 50% od ukupnog godišnjeg poreza na dohodak -- uz uslov da investicione jedinice drži najmanje 2 kalendarske godine. Ovaj uslov je smanjen sa prethodnih 3 godine zahvaljujući izmeni zakona na snazi od januara 2026.

Godišnji porez na dohodak za 2025: Fizička lica čiji su ukupni neto prihodi ostvareni u 2025. premašili 5.439.096 dinara obavezna su da podnesu poresku prijavu do 15. maja 2026. Stope godišnjeg poreza iznose:

• 10% za deo prihoda do 10.878.192 dinara
• 15% za deo prihoda iznad tog iznosa

Lični odbitak iznosi 725.213 dinara, sa dodatnih 271.955 dinara po svakom izdržavanom članu porodice. Ulagači mlađi od 40 godina na dan 31.12.2025. imaju pravo i na poseban odbitak od 5.439.096 dinara.

Poreski propisi se redovno menjaju. Preporučuje se konsultacija sa ovlašćenim poreskim savetnikom, posebno pri planiranju ulaganja u alternativne fondove i korišćenju poreskog kredita.

Kako početi: praktičan vodič

Ulaganje u UCITS fond ne zahteva posebne formalnosti niti profesionalne veze. Evo konkretnih koraka:

1. Procenite sopstveni rizični profil. Novčani fondovi su pogodni za kratkoročne ciljeve i konzervativne investitore. Akcijski i balansirani fondovi traže duži horizont i toleranciju na oscilacije vrednosti jedinice.
2. Preuzmite prospekt i KID dokument. Svaki fond je zakonski obavezan da ove dokumente objavi na svom sajtu. KID na svega dve stranice sažima ključne informacije o riziku, troškovima i ostvarenim prinosima.
3. Otvorite investicioni račun direktno kod odabranog društva za upravljanje -- putem digitalnog kanala, mobilne aplikacije ili fizički u poslovnici banke-partnera.
4. Izvršite prvu uplatu. Zakon ne propisuje minimalni iznos za UCITS fondove, ali upravljačka društva u praksi postavljaju minimume, najčešće između 100 i 500 evra ili dinarskog ekvivalenta. Proverite uslove konkretnog fonda pre uplate.
5. Pratite vrednost investicione jedinice. Svaki fond je obavezan da dnevno objavljuje neto vrednost imovine po jedinici (NAV -- Net Asset Value). Vrednost možete pratiti na sajtu fonda ili u zvaničnom registru KHV.

Zaključak

Otvoreni investicioni fondovi u Srbiji prešli su dug put -- od skromnih početaka 2007. do imovine od skoro 2 milijarde evra krajem 2025. Regulatorni okvir koji čine Zakon o OIF (Sl. glasnik 73/2019) i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, uz nadzor Komisije za hartije od vrednosti, pruža solidne temelje za zaštitu ulagača. Tržište je i dalje dominantno konzervativno -- skoro 80% imovine ostaje u depozitima -- ali rast broja novih ulagača i sniženi pragovi za alternativne fondove od januara 2026. signaliziraju postepeno sazrevanje sektora. Za svakog potencijalnog ulagača polazna tačka treba da bude sopstveni investicioni cilj, vremenski horizont i temeljno razumevanje naknada koje fond naplaćuje. Sa 17,3 milijardi evra i dalje u bankama, prostor za razvoj tržišta fondova u Srbiji ostaje ogroman.