Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga: šta se menja

Zašto NBS menja ovaj zakon sada

Narodna banka Srbije pripremila je Nacrt izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Dva razloga stoje iza ove intervencije. Prvi je usklađivanje domaćih propisa sa evropskom regulativom, što je uslov na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i standardna obaveza koja prati svako poglavlje vezano za finansijske usluge. Drugi razlog je praktičniji i tiče se direktno građana: NBS želi da zatvori rupe u sistemu koje su godinama omogućavale da ljudi upadaju u dugove preko kanala koji nisu bili pod nikakvim nadzorom.

Do sada je zakon prilično dobro pokrivao banke, lizing kuće i davaoce finansijskog lizinga. Ono što je ostajalo van fokusa jesu posrednici koji te dovode do kredita, trgovci koji sami nude plaćanje na rate i firme koje se predstavljaju kao pomoć onima koji već imaju problem sa dugovima. Upravo ta tri segmenta nacrt sada stavlja pod okrilje NBS.

Ukratko

• NBS priprema izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz dva razloga.
• Prvi razlog je usklađivanje sa evropskom regulativom na putu ka članstvu u EU.
• Drugi je zatvaranje rupa koje su omogućavale zaduživanje preko kanala bez nadzora.
• Do sada je zakon dobro pokrivao banke i lizing kuće, ali ne i sve druge davaoce finansijskih usluga.

Šta su kreditni posrednici i zašto do sada nisu bili regulisani

Kreditni posrednik je osoba ili firma koja stoji između tebe i banke kada uzimaš kredit, hipoteku ili neki drugi oblik finansiranja. On ti pomaže da uporediš ponude, popuniš dokumentaciju i dovede posao do potpisa ugovora, a za to naplaćuje proviziju, često od banke, ponekad i od tebe kao klijenta.

Problem je što ova delatnost do sada nije imala jasno definisana pravila ponašanja u domaćem zakonodavstvu. Nije postojao propisan skup obaveza prema klijentu, nije bilo jasno ko odgovara ako te posrednik pogrešno savetuje ili ti prećutkuje uslove koji ti ne idu u prilog, a nadzor nad ovom delatnošću bio je, blago rečeno, nedorečen. Nacrt to menja tako što uvodi detaljnu regulaciju kreditnog posredovanja kao posebne oblasti, sa jasnim uslovima za obavljanje delatnosti i obavezama informisanja klijenta pre potpisivanja ugovora.

Za tebe kao potrošača to bi trebalo da znači da posrednik mora unapred da ti kaže od koga zarađuje proviziju, da ne sme da te navodi na skuplju ponudu samo zato što mu ona donosi veću zaradu, i da postoji jasan adresat kome se možeš žaliti ako proceniš da si oštećen.

Nova pravila za trgovce koji nude odloženo plaćanje i finansiranje na rate

Druga velika novina tiče se trgovaca, dakle prodavnica nameštaja, tehnike, vozila i slično, koji ti umesto banke sami nude plaćanje na rate iz sopstvenih sredstava. Nacrt predviđa da trgovci koji nude bilo kakav vid finansiranja korisnika moraju biti licencirani i staviti se pod nadzor NBS, izuzev kada je reč o odloženom plaćanju čekovima, koje ostaje van ovog režima.

Ovo je važna razlika u odnosu na sadašnje stanje, gde je trgovac mogao da ti ponudi rate na kasi bez ikakve posebne dozvole i bez obaveze da prođe kroz isti nivo kontrole kao banka ili davalac lizinga. Kada trgovac postane licenciran subjekt pod nadzorom NBS, to znači da mora da poštuje pravila o transparentnosti troškova, da ti jasno predoči efektivnu kamatnu stopu ako je ima, i da ne može proizvoljno da menja uslove otplate nakon što si potpisao ugovor.

Za tebe to praktično znači da kupovina na rate direktno kod trgovca prestaje da bude siva zona i postaje uslugu koja podleže istoj vrsti kontrole kao i klasičan potrošački kredit. Manje prostora ostaje za skrivene naknade koje se pojave tek u fusnoti ugovora.

Regulacija savetnika za dugove: zašto je ovo novo i važno

Treća novina je možda i najosetljivija. Reč je o uslugama savetovanja o dugovima, poznatijim kao debt counseling, dakle firmama koje ti nude pomoć da se izboriš sa postojećim dugovima, restrukturiraš obaveze prema bankama ili izbegneš prinudnu naplatu.

Do sada je bilo koja firma mogla da se predstavi kao savetnik za rešavanje dugova, bez ikakve licence, bez nadzora i bez obaveze da dokaže da uopšte poseduje stručnost za tu vrstu posla. To je otvaralo prostor za zloupotrebe prema ljudima koji su već u teškoj finansijskoj situaciji i samim tim ranjiviji na obećanja o brzom rešenju problema, često uz naplatu unapred koja ne donosi nikakav stvaran rezultat.

Nacrt predviđa da ove usluge ubuduće mogu da pružaju samo licencirana pravna lica, uključujući i udruženja, kao i preduzetnici, i to isključivo pod nadzorom NBS. Ovo je prvi put da se debt counseling u Srbiji tretira kao regulisana finansijska delatnost, a ne kao slobodna konsultantska usluga koju bilo ko može da nudi.

Šta ovo znači za tebe kao potrošača

Ako se sve tri novine primene onako kako je nacrt zamišljen, dobijaš tri konkretne stvari. Prvo, veću transparentnost, jer i posrednici i trgovci koji nude finansiranje moraju unapred da ti predoče stvarne troškove i uslove. Drugo, jasniju odgovornost, jer se sada zna ko nadzire koga i kome se žališ ako nešto pođe po zlu. Treće, manje prostora za skrivene naknade i za firme koje se pojave preko noći, naplate unapred i nestanu bez rezultata.

Ovo ne znači da će svaki problem nestati automatski onog trenutka kada zakon stupi na snagu. Nadzor NBS pomaže, ali odgovornost da pažljivo čitaš ugovor i proveravaš sa kim posluješ ostaje na tebi.

Vremenski okvir: nacrt, javna rasprava i odlaganje primene

Važno je da razumeš u kojoj je fazi ceo proces. Ovo je za sada nacrt zakona, a ne usvojen tekst. Javna rasprava o nacrtu bila je otvorena do 2. juna 2026, što znači da su privredna udruženja, banke, trgovci i zainteresovana javnost imali priliku da dostave primedbe pre nego što tekst ode dalje u proceduru.

Posebno treba imati u vidu da će primena odredbi koje se odnose na savetovanje o dugovima biti odložena, jer Srbija čeka preciznije standarde od Evropske komisije pre nego što ovaj deo zakona počne da se primenjuje u praksi. Drugim rečima, čak i kada zakon bude usvojen, deo koji se tiče savetnika za dugove neće odmah zaživeti.

S obzirom da se status ovakvih propisa menja tokom vremena, proveri na sajtu Narodne banke Srbije, nbs.rs, da li je zakon u međuvremenu zvanično usvojen, kada stupa na snagu i da li su odredbe o savetovanju o dugovima već u primeni ili i dalje čekaju standarde EU.

Praktičan savet: na šta obratiti pažnju već sada

Dok nacrt prolazi kroz proceduru, isplati se da već sada primenjuješ nekoliko provera pre nego što angažuješ kreditnog posrednika ili firmu za savetovanje o dugovima.

Pitaj posrednika direktno od koga dobija proviziju i da li ta provizija zavisi od toga koju ti ponudu preporuči. Ako izbegava jasan odgovor, to je signal da treba da potražiš drugu opciju. Proveri da li firma koja se predstavlja kao savetnik za dugove uopšte ima registrovanu delatnost koja odgovara tome što nudi, i traži pisanu ponudu pre nego što bilo šta platiš unapred. Budi posebno oprezan prema firmama koje traže veću sumu novca odmah, pre nego što uopšte počnu da rešavaju tvoj problem sa dugovima.

Kada je reč o kupovini na rate direktno kod trgovca, uporedi uslove sa klasičnim potrošačkim kreditom u banci. Efektivna kamatna stopa, ako postoji, treba da bude jasno navedena, a ne skrivena u sitnim slovima ugovora. Ako trgovac odbija da ti pokaže kompletne uslove otplate pre potpisivanja, to je razlog da odustaneš od te opcije i potražiš alternativu.