Porez na dobit pravnih lica u Srbiji: stopa, akontacije i rokovi

Osnovao si DOO pre nekoliko meseci i knjigovođa te pita za akontaciju poreza na dobit. Zbunjuje te razlika prema porezu koji si već čuo da postoji na dividende, ili prema paušalu koji plaćaju tvoji prijatelji preduzetnici. Porez na dobit pravnih lica je poseban, obavezan porez koji plaća firma na svoju zaradu, potpuno odvojen od poreza koji ti kao vlasnik plaćaš kad iz firme povučeš novac.

Ukratko

• Porez na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi jedinstvenih 15% na poresku osnovicu.
• Plaća se kroz mesečne akontacije do 15. u mesecu, a razlika se poravnava godišnjom PDP prijavom.
• Rok za godišnju prijavu je 180 dana od kraja poslovne godine.
• Porez na dobit i porez na dividende su dva odvojena poreza - prvi plaća firma, drugi vlasnik pri isplati.

Šta je porez na dobit i ko ga plaća

Porez na dobit plaćaju sva pravna lica koja vode poslovne knjige: DOO, akcionarska društva, ortačka i komanditna društva. Paušalci i preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo ovaj porez ne plaćaju, oni se oporezuju drugačije, kroz porez na prihod od samostalne delatnosti.

Osnovica poreza je dobit firme, razlika prihoda i rashoda, usklađena poreskim bilansom. Neki rashodi koje firma knjiži u redovnom poslovanju nisu u potpunosti priznati za poreske svrhe, na primer reprezentacija ili određeni troškovi vozila, pa se poreska osnovica često razlikuje od računovodstvene dobiti prikazane u finansijskim izveštajima.

Stopa poreza na dobit

Stopa iznosi 15% na poresku osnovicu, i to je jedinstvena stopa za sva pravna lica, bez obzira na veličinu firme ili delatnost. To je niže od proseka zemalja Evropske unije, gde se stope kreću i preko 20%.

Ako firma posluje sa gubitkom, ne plaćaš porez na dobit za tu godinu. Gubitak možeš da preneseš i koristiš za umanjenje poreske osnovice u narednih pet godina, dok god ga u potpunosti ne iskoristiš ili ne istekne rok.

Akontacije: mesečno plaćanje unapred

Porez na dobit se ne plaća odjednom na kraju godine. Firma tokom godine plaća mesečne akontacije, procenjene rate poreza, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Visina akontacije obično se određuje na osnovu poreske prijave za prethodnu poslovnu godinu i ostaje ista sve dok ne podneseš novu godišnju prijavu, kada Poreska uprava preračunava iznos prema stvarno ostvarenoj dobiti. Nova firma u prvoj godini poslovanja obično sama procenjuje očekivanu dobit i na osnovu toga određuje početnu akontaciju.

Godišnja prijava: PDP obrazac i rok od 180 dana

Na kraju poslovne godine firma podnosi godišnju poresku prijavu na obrascu PDP, akontaciono-konačnu prijavu poreza na dobit. Rok je 180 dana od isteka poslovne godine, što za firme koje posluju po kalendarskoj godini praktično znači kraj juna naredne godine.

U prijavi se poredi ukupno plaćena akontacija tokom godine sa stvarno obračunatim porezom na osnovu konačnog poreskog bilansa. Ako si preplatio, razlika ti se vraća ili prebija sa budućim obavezama. Ako si platio manje nego što stvarno duguješ, razliku uplaćuješ uz prijavu, a kašnjenje povlači zateznu kamatu.

Poreski bilans: zašto dobit iz knjiga nije uvek poreska osnovica

Računovodstvena dobit, ona koja stoji u bilansu uspeha, polazna je tačka za obračun, ali se koriguje poreskim bilansom. Neki rashodi se ne priznaju u potpunosti, na primer deo troškova reprezentacije ili donacija iznad zakonskog limita, pa se poreska osnovica uvećava za taj deo. S druge strane, postoje i poreski podsticaji, na primer za ulaganje u osnovna sredstva ili istraživanje i razvoj, koji mogu smanjiti osnovicu.

Za firmu koja tek počinje, ovo je razlog zašto ozbiljno knjigovodstvo nije trošak koji se preskače. Loše vođen poreski bilans znači ili preplaćen porez, ili rizik od kontrole i dodatnog zaduženja sa kamatom.

Porez na dobit protiv poreza na dividende

Ovde nastaje najviše zabune kod novih vlasnika firmi. Porez na dobit plaća firma na svoju zaradu, po stopi od 15%. Kada nakon toga vlasnik odluči da isplati sebi dividendu iz te već oporezovane dobiti, plaća se dodatnih 15% poreza na dividende, ovaj put na ličnom nivou. Detaljno smo objasnili ovaj drugi korak u vodiču o porezu na dividende.

Praktično, ako firma zaradi 100.000 dinara dobiti, plati 15.000 dinara poreza na dobit, a preostalih 85.000 dinara vlasnik odluči da isplati sebi kao dividendu, na taj iznos ide još 15% poreza, odnosno 12.750 dinara. Ukupno poresko opterećenje na tom putu iznosi nešto više od 27%, iako svaka pojedinačna stopa deluje umereno.

Kako se firme najčešće spotaknu

Najčešća greška je zaboravljena akontacija u prvim mesecima poslovanja, kada vlasnik firme još uči sistem i propusti prvi rok do 15. u mesecu. Druga česta greška je mešanje ličnih i poslovnih troškova, što poreska kontrola brzo prepoznaje i tretira kao neopravdan rashod, uz doračun poreza i kamate.

Treća, suptilnija zamka je neusklađen poreski bilans sa promenama zakona iz godine u godinu, jer se pravila o priznatim rashodima i poreskim podsticajima menjaju, pa ono što je važilo prošle godine ne mora da važi ove.