Sniženje cena lekova u Srbiji 2026: koje lekove i koliko manje plaćaš

Roditelj ti je na terapiji koja se uzima godinama, a svaki odlazak u apoteku značio je fiksni izdatak koji si već uračunao u mesečni budžet. Od avgusta 2026. taj izdatak se za veliki broj lekova smanjuje, ne zato što je proizvođač snizio cenu, nego zato što je država preuzela deo troška. Evo tačno šta se menja, za koje lekove i koliko realno ostaje u tvom novčaniku.

Ukratko

• Od 1. avgusta 2026. snižena je participacija za lekove sa liste RFZO-a (12-mesečna mera, 8,5 milijardi dinara).
• Od 17. avgusta 2026. proširena je lista lekova na recept, uz doplatu državu za deo cene (3,7 milijardi dinara godišnje).
• Mere zajedno pozitivno utiču na 2,5-3 miliona građana, najviše hronične pacijente.
• Sniženje se primenjuje automatski na blagajni, bez potrebe da bilo šta prijaviš.

Dve mere, dva različita datuma

Paket mera koji utiče na cenu lekova u Srbiji sprovodi se u dva koraka, sa različitim datumom stupanja na snagu i različitim mehanizmom delovanja, pa je bitno razlikovati jedno od drugog.

Prva mera važi od 1. avgusta 2026. i odnosi se na smanjenje participacije, dela cene leka koji pacijent plaća iz sopstvenog džepa u apoteci, za lekove koji se već nalaze na listi RFZO. Ova mera je vremenski ograničena, planirana da traje najmanje 12 meseci, a država za nju izdvaja 8,5 milijardi dinara.

Druga mera stupila je na snagu 17. avgusta 2026. i širi listu lekova koji se izdaju na recept, tako što država preuzima deo cene za lekove koje su građani do tada plaćali u punom iznosu. Za ovu meru izdvaja se 3,7 milijardi dinara godišnje. Zbirno, obe mere zajedno vrede oko 12,2 milijarde dinara, odnosno blizu 105 miliona evra na godišnjem nivou.

Koliko građana ovo realno pogađa

Prema proceni nadležnih, ove dve mere zajedno trebalo bi da imaju pozitivan efekat na budžet između 2,5 i 3 miliona građana Srbije, što je ogroman deo populacije s obzirom na to koliko domaćinstava ima bar jednog člana na redovnoj terapiji.

Efekat je najveći kod hroničnih pacijenata, ljudi koji lekove kupuju svakog meseca po istom receptu, jer se ušteda tamo ponavlja iz meseca u mesec, a ne dešava se jednokratno.

Konkretan primer: novi lekovi na recept

Najkonkretniji primer efekta druge mere odnosi se na 18 lekova koji su od 17. avgusta 2026. dodati na listu lekova sa recepta, od čega je 16 antikoagulanasa, lekova koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka, duboku vensku trombozu, moždani udar ili plućnu emboliju, a dva su namenjena lečenju srčane insuficijencije.

Za te lekove, građani su do sada iz sopstvenog džepa plaćali između 1.600 i 6.000 dinara po pakovanju. Sada, kada je lek na listi sa recepta, država pokriva 70 odsto cene, a pacijent doplaćuje između 600 i 1.100 dinara, u zavisnosti od konkretnog leka i pakovanja.

Da li se ovo automatski primenjuje

Da, ako ti je lek propisan na recept i nalazi se na ažuriranoj listi RFZO-a, sniženu cenu vidiš direktno na blagajni u apoteci, bez potrebe da bilo šta posebno prijavljuješ ili tražiš. Farmaceut u sistemu vidi status leka i obračunava tvoj deo troška po važećoj listi.

Ako uzimaš lek koji je ranije bio isključivo van liste, a redovno ga koristiš, vredi proveriti kod lekara ili u apoteci da li je u međuvremenu dodat, jer se liste povremeno ažuriraju i vredi ponovo pitati čak i ako si ranije dobio negativan odgovor.

Šta ovo znači za tvoje planiranje budžeta

Ako u mesečnom budžetu domaćinstva postoji stavka za lekove nekog člana porodice na dugoročnoj terapiji, ovo je trenutak da tu stavku proveriš i eventualno smanjiš, pošto se realan izdatak za deo lekova menja bez ikakve akcije s tvoje strane.

Ovo ne znači da svaki lek postaje jeftiniji. Mera se odnosi na lekove koji su na listama RFZO-a, dok lekovi van tih lista, kao i bezreceptni preparati, ostaju po istim cenama kao i pre. Realan iznos uštede zato zavisi isključivo od toga koji konkretno lek koristiš, ne od paketa mera u celini.