Šta je Bitcoin?

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je digitalna valuta pokrenuta 2009. godine. Ne izdaje je centralna banka: mrežu čini mnoštvo računara koji zajedno održavaju knjigu transakcija nazvanu blockchain.

Maksimalna količina Bitcoina je ograničena na 21 milion. Neki to navode kao zaštitu od inflacije, ali cena i dalje zavisi od potražnje i spekulacije, ne samo od ograničene ponude.

Ukratko

• Bitcoin je pokrenut 2009. godine, bez centralne banke - mrežu održava mnoštvo računara (blockchain).
• Maksimalna količina je ograničena na 21 milion bitcoina, a poslednji se očekuje oko 2140. godine.
• Transakcije su nepovratne - pogrešna adresa znači trajno izgubljen novac.
• Istorijski, cena je više puta padala i preko 70% od vrha pre novog rasta - volatilnost je pravilo, ne izuzetak.
• Kupuje se u Srbiji preko kripto menjačnica i berzi koje prihvataju domaće korisnike.

Kratka istorija

Bitcoin je opisan u belom papiru koji je 2008. godine objavila osoba ili grupa pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, čiji pravi identitet nikada nije potvrđen. Prvi blok mreže, takozvani genesis blok, iskopan je januara 2009, a u njega je upisana poruka o naslovu novinskog članka o spasavanju banaka, što se često tumači kao komentar na finansijsku krizu iz 2008.

Prvih godina Bitcoin je imao zanemarljivu tržišnu vrednost. Danas je najveća kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji i referentna tačka za ceo kripto sektor: kada Bitcoin značajno padne ili raste, većina ostalih kriptovaluta prati sličan pravac, samo izraženije.

Kako funkcioniše blockchain?

Mreža "rudara" upisuje transakcije u blokove i lančano ih povezuje kriptografski. Tako nastaje decentralizovana evidencija, bez banke kao posrednika.

Ti šalješ BTC sa jedne adrese na drugu. Transakcija je nepovratna: ako pogrešiš adresu, novac je izgubljen.

Rudari takmičenjem rešavaju matematičke zagonetke da bi dodali novi blok i za to dobijaju nagradu u BTC, plus naknade za transakcije u tom bloku. Ovaj proces se zove proof of work, i on je razlog zašto je mreža skupa za napad: da bi neko falsifikovao istoriju transakcija, morao bi da kontroliše više od polovine ukupne računarske snage cele mreže, što je za Bitcoin danas praktično neizvodljivo.

Bitcoin nije isto što i "kripto" uopšte

Čest nesporazum je izjednačavanje Bitcoina sa svim kriptovalutama. Bitcoin je najstariji i najjednostavniji: prvenstveno služi kao sredstvo čuvanja i prenosa vrednosti, bez pametnih ugovora i složenijih funkcija koje ima, na primer, Ethereum. Hiljade drugih kovanica, takozvanih altcoina, grade se na različitim tehnologijama i imaju različite namene, od platformi za decentralizovane aplikacije do specijalizovanih tokena za igre ili plaćanja.

Kada neko kaže da "ulaže u kripto", vredi pitati u šta tačno, jer je rizik i priroda ulaganja u Bitcoin drugačija od ulaganja u manje, nelikvidne altcoine.

Volatilnost u brojkama

Bitcoin je poznat po naglim usponima i padovima. Istorija tržišta pokazuje padove od 50 do 80 procenata od prethodnog vrha, koji su trajali mesecima ili čak godinama pre nego što je cena ponovo dostigla stari nivo. Ovo nije anomalija, nego uobičajen deo ciklusa ove imovine.

Praktična posledica: ako uložiš novac koji ti je potreban za tekuće troškove ili u narednih godinu do dve, rizikuješ da moraš da prodaješ baš u trenutku pada, po najgoroj mogućoj ceni.

Kako se kupuje Bitcoin u Srbiji?

Najčešće preko kripto menjačnica i berzi koje podržavaju korisnike iz Srbije. Registruješ se, verifikuješ identitet, uplatiš dinare ili evre i kupiš BTC. Možeš ga držati na berzi ili prebaciti u lični novčanik. Razliku smo objasnili u vodiču hot vs cold wallet.

Nikada ne deli seed frazu ili privatni ključ. Ko god ih ima, ima i tvoj Bitcoin.

Rizici

Cena zna da padne 50% ili više u kratkom periodu: to je volatilnost, najveći rizik. Poreska strana takođe igra ulogu, prodaja sa dobitkom u Srbiji se oporezuje sa 15% na kapitalnu dobit. Berze su mete hakerskih napada i phishing prevara, a gubitak pristupa novčaniku znači trajan gubitak sredstava, bez mogućnosti povraćaja preko banke ili suda kao kod klasičnog bankarskog računa.

Regulatorni rizik takođe postoji: pravila o kripto imovini u Srbiji i svetu se menjaju, a promene mogu uticati na to gde i kako možeš da trguješ ili prijavljuješ prihod.

Da li treba da investiraš?

Bitcoin nije obavezan deo portfolija. Ako odlučiš da uložiš, koristi samo novac koji možeš izgubiti i razmotri mali procenat portfolija, na primer 1 do 5%, ne celu ušteđevinu. Sve što treba proveriti pre prve kupovine sabrali smo u vodiču kripto za početnike.

Ako ti je cilj dugoročna diversifikacija, a ne špekulacija, vredi razmisliti i o diversifikaciji portfolija u celini, ne samo o pojedinačnoj imovini kao što je Bitcoin.

Zaključak

Bitcoin je tehnološki zanimljiv i finansijski rizičan. Razumi kako funkcioniše pre kupovine, vodi evidenciju za poreze i nikada ne veruj obećanjima "garantovanog" prinosa na društvenim mrežama.