Fiskalni savet: rebalans budžeta neopravdano povećava deficit

Šta se menja rebalansom

Rebalansom budžeta za 2026. godinu rashodi rastu za 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi, od čega gotovo 80 milijardi dolazi od neporeskih prihoda - najvećim delom dobiti i dividendi državnih preduzeća. Razlika između rasta rashoda i prihoda direktno podiže budžetski deficit sa planiranih 3 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno za oko 59 milijardi dinara.

Zašto Fiskalni savet kaže da je to neopravdano

Fiskalni savet, nezavisno telo koje po zakonu ocenjuje fiskalnu politiku Srbije, navodi da je rebalans usvojen iako je Vlada u međuvremenu povećala sopstvenu projekciju privrednog rasta sa 3 na 3,3 odsto - što bi, prema uobičajenoj logici, trebalo da smanjuje, ne povećava potrebu za dodatnim zaduživanjem. Savet ocenjuje da bi bez rebalansa deficit ove godine iznosio 2 do 2,5 odsto BDP-a.

Deo novog novca, gotovo 100 milijardi dinara, ide na jednokratne isplate građanima (71 milijardu direktno iz budžeta), dok se izdaci za odbranu povećavaju za oko 41 milijardu, a subvencije javnim putnim preduzećima za više od 22 milijarde dinara. Istovremeno, kapitalni izdaci u pojedinim oblastima, uključujući određene saobraćajne i ekološke projekte, smanjuju se za oko 20 milijardi dinara.

Savet dodatno upozorava da su neporeski prihodi po prirodi promenljivi (volatilni) i da njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano, kao i da suspenzija fiskalnih pravila do 2029. godine otvara prostor za ad hok vođenje fiskalne politike bez čvrstih ograničenja.

Šta ovo znači za tebe

Veći budžetski deficit u trenutku kada privreda raste blizu svog potencijala, po oceni Fiskalnog saveta, ne podstiče dodatni održivi rast, već pre svega povećava pritisak na inflaciju. Ako se ovaj obrazac ponovi i u narednim godinama, to se dugoročno može odraziti na veće kamatne stope po kojima se država zadužuje, a time posredno i na uslove kredita za građane i privredu. Jednokratne isplate koje deo ovog rebalansa finansira odmah pomažu kućnom budžetu, ali vredi imati na umu da se cena te pomoći ne gasi istog trenutka - prenosi se dalje kroz veći javni dug i, ako se upozorenja Saveta ostvare, kroz nešto veću inflaciju u narednom periodu.