Državne obveznice Srbije: kako kupiti, koliki je prinos i šta znati (2026)

Čuvaš 500.000 dinara na štednom računu u banci. Kamata je 2,5% godišnje, inflacija 3,5%. Posle godinu dana si u minusu u realnom smislu, tvoja kupovna moć se smanjila. Nekoliko koraka dalje, u istoj banci u kojoj imaš račun, možeš kupiti državnu obveznicu Srbije sa prinosom od oko 5% godišnje, a prihod od kamate je po zakonu potpuno oslobođen poreza na dohodak. Zašto onda tako malo ljudi koristi ovu mogućnost? Najčešće zato što niko nije objasnio kako to funkcioniše.

Ukratko

• Državne obveznice Srbije nose prinos od oko 5% godišnje (2026), znatno više od kamate na štednju.
• Prihod od kamate na državne obveznice oslobođen je poreza na dohodak građana.
• Emituju se u dinarima i evrima, kupuju se preko banaka ili berze.
• Manje su likvidne od štednje, ali sigurnije od korporativnih obveznica.

Šta su državne obveznice i zašto ih emituje Srbija

Državna obveznica je dužnički instrument. Republika Srbija pozajmljuje novac od građana i institucija, a zauzvrat isplaćuje kamatu (kupon) u redovnim intervalima i vraća celokupnu glavnicu na dan dospeća.

Ministarstvo finansija Srbije emituje državne obveznice u dve valute. Dinarske obveznice, izražene u RSD, štite od kamatnog rizika u domaćoj valuti. Evro-denominirane obveznice, izražene u EUR, pogodne su za one koji štede u evrima.

Za fizička lica, ključni instrument su takozvane retail (maloprodajne) obveznice, koje se prodaju direktno građanima bez potrebe za brokerskim računom ili poznavanjem finansijskih tržišta.

Kako kupiti retail obveznicu

Ministarstvo finansija je namerno osmislilo proces kupovine tako da bude dostupan svakom građaninu, ne samo finansijskim stručnjacima.

Šta ti je potrebno: važeća lična karta i otvoren račun u banci koja učestvuje u prodaji.

Banke koje uglavnom učestvuju: Banca Intesa, Raiffeisen banka, UniCredit banka, OTP banka i ostale ovlašćene banke, prema svakoj pojedinoj emisiji.

Minimalni ulog za dinarsku retail obveznicu iznosi 10.000 RSD. Gornji limit za fizička lica ne postoji, možeš uložiti koliko god želiš.

Emisije nisu stalne. Ministarstvo finansija periodično objavljuje nove emisije, a period upisa traje ograničeno, najčešće nekoliko nedelja. Kada se period upisa zatvori, nema više mogućnosti kupovine po toj emisiji. Prati redovno saopštenja Ministarstva finansija na mfin.gov.rs i obaveštenja banaka koje učestvuju.

Kakav je prinos u 2025-2026?

U periodu 2025-2026, dinarska retail obveznica nudi kuponsku stopu od oko 5% godišnje, fiksnu tokom cele dve godine trajanja.

EUR-denominirane retail obveznice u istom periodu nude prinos od 3% do 4% godišnje u evrima.

Za poređenje: oročena štednja u banci u RSD nosi 2% do 3,5% godišnje, oročena štednja u EUR nosi 1% do 2% godišnje, a dinarska inflacija u 2025. iznosi oko 3% do 4%.

Dinarska retail obveznica na oko 5% uz inflaciju od oko 3-4% donosi realni prinos od oko 1-2% godišnje. Tvoj novac zaista raste u kupovnoj moći, umesto da je gubi kao na tipičnom štednom računu.

Poreski status: prednost koja se prečesto zanemaruje

Ovo je možda najvažniji detalj koji mnogi investitori propuste.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihodi od kamate na obveznice koje emituje Republika Srbija su u potpunosti oslobođeni poreza na dohodak za fizička lica.

Uporedi poreski tretman: na kamatu od bankarske štednje plaćaš 15% poreza na kamatni prihod, a na kamatu od državnih obveznica RS ne plaćaš ništa.

Konkretan primer: uložiš 100.000 RSD u obveznicu sa kuponom od 7%. Primiš 7.000 RSD kamate i sve zadržavaš. Da si isti prihod zaradio na bankarskoj štednji, platio bi 1.050 RSD poreza. Tokom dve godine trajanja obveznice, poreska ušteda na svakih 100.000 RSD iznosi oko 2.000 do 2.100 RSD, direktno u tvoju korist.

Rizici koje mora razumeti svaki investitor

Državne obveznice Srbije nose nulti kreditni rizik u smislu da Republika Srbija garantuje vraćanje glavnice i redovnu isplatu kupona. Postoje i drugi rizici koje vredi razumeti.

Kamatni rizik: ako centralna banka podigne kamatne stope posle tvoje kupovine, nova štednja i nove obveznice postaju atraktivnije. Tvoja fiksna kuponska stopa ostaje ista, a obveznica bi na sekundarnom tržištu vredela manje. Za retail investitore koji drže do dospeća, ovaj rizik je manje relevantan.

Rizik likvidnosti: retail obveznice uglavnom nemaju likvidno sekundarno tržište. Kupuješ na emisiji i čekaš do dospeća. Ako ti novac zatreba pre roka, nema lake opcije izlaska. Ne ulaži u obveznice novac koji ti može zatrebati u hitnim situacijama.

Rizik inflacije: ako inflacija poraste znatno iznad kuponske stope, realni prinos postaje manji nego što se činio u trenutku kupovine.

Valutni rizik za EUR obveznice: prinos je u evrima, ali troškovi života su u dinarima. Depresijacija dinara bila bi korisna, apresijacija bi smanjila efektivni prinos kad konvertuješ novac nazad.

Aukcijske obveznice i BELEX: opcije za napredne investitore

Pored retail obveznica, postoje i drugi načini da dođeš do srpskih državnih obveznica.

Regularne aukcijske obveznice emituju se na aukcijama Narodne banke Srbije. Dostupne su i fizičkim licima preko ovlašćenih brokera, sa dužim rokovima dospeća (5, 7 ili 10 godina) i uglavnom višim minimalnim iznosima. Pogodne su za dugoročne investitore koji žele fiksiran prinos na duži period.

Beogradska berza (BELEX) lista srpske državne obveznice koje se mogu kupovati i prodavati na sekundarnom tržištu. Za ovo ti je potreban nalog kod brokera ovlašćenog za trgovanje na BELEX-u. Ovaj pristup nudi veću likvidnost, ali i složeniju administrativnu proceduru i tržišni rizik cena.

Obveznički ETF kao globalna alternativa

Ako te zanima globalna diversifikacija kroz obveznice, razmotri obveznički ETF koji drži državne obveznice razvijenih zemalja, poput AGGH (iShares Core Global Aggregate Bond ETF) ili sličnih instrumenata.

Prednosti ETF pristupa: globalna diversifikacija u jednom instrumentu, visoka likvidnost (možeš prodati u svakom trenutku tokom tržišnih sati), niski troškovi upravljanja i dostupnost preko brokera koji nude pristup stranim berzama.

Razlike u poređenju sa srpskim retail obveznicama: nema garancije srpske države, prinos je tržišno određen i može biti negativan u kratkom roku, poreski tretman kamate je drugačiji (oporezuje se), a potreban je nalog kod međunarodnog brokera.

Za početnike bez iskustva sa investiranjem, srpske retail obveznice su jednostavniji i sigurniji početak.

Zaključak

Državne obveznice Srbije su instrument koji mnogi konzervativni štediše ne razmatraju, a trebalo bi. Sa prinosom od 6,5 do 7% godišnje, potpunim poreskim oslobođenjem od kamate i garantovanim vraćanjem od strane Republike Srbije, nude bolji prinos od tipičnih bankarskih štednih računa. Jedina mana je ograničena likvidnost, novac ostaje vezan do dospeća. Ako možeš planirati unapred i ne trebaju ti sredstva u kratkom roku, ovo je vredna opcija za deo portfelja koji inače stoji na slabo plaćenoj štednji.