Budžetski deficit Srbije: šta znači i zašto je bitan za tvoj novčanik

Vlada je krajem avgusta 2026. usvojila rebalans budžeta koji podiže planirani deficit sa 3 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zvuči kao apstraktna brojka iz vesti koja se tebe lično ne tiče. U stvarnosti, budžetski deficit je jedan od retkih ekonomskih pokazatelja koji direktno utiče na inflaciju koju plaćaš na kasi i na kamatu koju plaćaš na kredit, samo sa zakašnjenjem od nekoliko meseci do godinu dana.

Ukratko

• Budžetski deficit je razlika između onoga što država potroši i onoga što ubere kroz poreze i druge prihode u toj godini.
• Rebalansom iz avgusta 2026. deficit za ovu godinu raste sa planiranih 3 na 3,5 odsto BDP-a, oko 59 milijardi dinara više nego što je prvobitno planirano.
• Nezavisni Fiskalni savet ocenio je ovo povećanje kao neopravdano, s obzirom na to da je Vlada u međuvremenu podigla i sopstvenu projekciju privrednog rasta.
• Veći deficit se finansira zaduživanjem, a veće zaduživanje u periodu kad privreda već raste blizu svog potencijala može da podstakne inflaciju, ne samo dodatni rast.

Šta tačno znači budžetski deficit

Budžetski deficit nastaje kad država u toku jedne godine potroši više novca nego što ubere kroz poreze, doprinose, akcize i druge prihode. Razlika se pokriva zaduživanjem, obično izdavanjem državnih obveznica ili uzimanjem kredita od međunarodnih institucija i banaka.

Mali, kontrolisan deficit nije sam po sebi problem. Skoro sve države sveta redovno posluju sa nekim nivoom deficita, jer investicije u puteve, škole ili zdravstvo često ne mogu da čekaju da se prethodno skupi tačan iznos novca kroz poreze. Pitanje koje je bitno nije "da li postoji deficit", nego "da li je deficit opravdan, kontrolisan i praćen jasnim planom otplate".

Ko čuva državu od preteranog trošenja: Fiskalni savet

Fiskalni savet je nezavisno telo osnovano zakonom, čiji je posao da javno i nezavisno ocenjuje da li je fiskalna politika Srbije održiva, dosledna i transparentna. Savet ne može da spreči Vladu da usvoji određeni budžet ili rebalans, ali njegove ocene su javne i redovno prate svaku veću budžetsku odluku, što stvara pritisak na Vladu da obrazloži svoje poteze.

Kad Fiskalni savet ustanovi da je neko povećanje potrošnje ili deficita "neopravdano", to ne znači da je odluka nezakonita, već da nezavisna analiza ne nalazi dovoljno ekonomsko opravdanje za nju u datom trenutku. Takva ocena je signal, ne za tebe lično da nešto preduzmeš, nego za to da pratiš da li se ovakav obrazac ponavlja iz godine u godinu.

Konkretan primer: rebalans budžeta za 2026.

Rebalansom usvojenim krajem avgusta 2026. rashodi države rastu za 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi, od čega skoro 80 milijardi dolazi od neporeskih prihoda, najvećim delom dobiti i dividendi državnih preduzeća. Razlika između ta dva rasta direktno podiže deficit sa 3 na 3,5 odsto BDP-a.

Deo novog novca ide na jednokratne isplate građanima, oko 100 milijardi dinara ukupno. Izdaci za odbranu rastu za oko 41 milijardu dinara, a subvencije javnim putnim preduzećima za više od 22 milijarde. Istovremeno, kapitalni izdaci u pojedinim oblastima, uključujući određene saobraćajne i ekološke projekte, opadaju za oko 20 milijardi dinara.

Fiskalni savet je ovo ocenio kao neopravdano povećanje, delom zato što je Vlada u međuvremenu podigla sopstvenu projekciju privrednog rasta sa 3 na 3,3 odsto, što bi po uobičajenoj logici trebalo da smanji, ne poveća potrebu za dodatnim zaduživanjem. Savet dodatno navodi da neporeski prihodi na kojima rebalans delom počiva nisu dovoljno transparentno obrazloženi, jer su po prirodi promenljivi iz godine u godinu.

Kako se deficit prenosi na tvoj novčanik

Veza između deficita i tvog ličnog budžeta ide kroz dva glavna kanala.

Prvi je inflacija. Kad država troši više nego što ubira, a taj novac ulazi u ekonomiju u trenutku kad privreda već raste blizu svog potencijala, dodatna tražnja gura cene naviše brže nego ponuda robe i usluga može da prati. Narodna banka Srbije upravo iz tog razloga u svojim redovnim izveštajima prati i fiskalnu politiku, ne samo monetarnu, kad procenjuje buduća kretanja inflacije.

Drugi kanal je kamatna stopa po kojoj se sama država zadužuje. Veći i učestaliji deficit, posebno ako se ponavlja iz godine u godinu bez jasnog plana smanjenja, može da poveća rizik koji investitori pripisuju državnim obveznicama Srbije, a time i prinos koji država mora da ponudi da bi privukla kupce. Viši trošak zaduživanja države se, sa zakašnjenjem, prenosi i na kamatne stope po kojima banke odobravaju kredite građanima i privredi, jer se domaće kamate delom oslanjaju na cenu po kojoj se zadužuje sama država.

Zašto jednokratna pomoć i veći deficit idu zajedno

Deo ovog konkretnog rebalansa direktno finansira jednokratnu pomoć građanima, koja odmah pomaže kućnom budžetu. Vredi imati na umu da ta pomoć nije besplatna sa makroekonomske tačke gledišta: finansira se zaduživanjem, a cena tog zaduživanja se ne gasi trenutkom isplate, već se prenosi dalje kroz veći javni dug i, ako se upozorenja Fiskalnog saveta ostvare, kroz nešto veću inflaciju u narednom periodu.

To ne znači da jednokratnu pomoć treba odbiti ili da je loša odluka sama po sebi, samo da vredi posmatrati je kao deo šire slike, ne kao novac koji se pojavio niotkuda.

Šta ovo znači za tebe

Ne treba da pratiš svaki rebalans budžeta kao da je to tvoj lični bankovni izvod, ali vredi zapamtiti jednostavan obrazac: kad deficit raste bez jasnog obrazloženja, u periodu kad privreda već raste dobrim tempom, to je rani signal da inflacija i kamatne stope na kredite mogu da budu nešto više u narednih šest do dvanaest meseci nego što bi inače bile. Ako planiraš veći kredit u tom periodu, taj kontekst je koristan dodatak uz standardno poređenje ponuda banaka.