Kamatna stopa NBS i EURIBOR: kako utiču na tvoj kredit i štednju

# Kamatna stopa NBS i EURIBOR: kako utiču na tvoj kredit i štednju

Svaki put kada podižeš kredit ili otvaraš štedni račun, u pozadini stoje dva parametra koja direktno određuju koliko ćeš platiti ili zaraditi: referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) i EURIBOR. Većina građana ih čuje, ali retko ko razume kako tačno funkcionišu i zašto bi trebalo da ih prati.

Ukratko

• Referentna (repo) stopa NBS trenutno iznosi 5,75% i zadržana je na tom nivou od kraja 2024.
• Ova stopa je "veleprodajna cena novca" - banke pozajmljuju od NBS pa to prosleđuju građanima uz maržu.
• EURIBOR direktno utiče na kredite sa promenljivom kamatom vezanom za evro.
• Praćenje ova dva parametra pomaže da predvidiš kretanje sopstvene rate ili kamate na štednju.

Šta je referentna kamatna stopa NBS?

Referentna (repo) kamatna stopa NBS je cena po kojoj Narodna banka Srbije pozajmljuje novac poslovnim bankama na kratki rok. Trenutno iznosi 5,75% i na ovom nivou se zadržala od kraja 2024. godine, poslednji put potvrđeno odlukom Izvršnog odbora od 13. avgusta 2026, kada je inflacija u Srbiji iznosila 1,9% na godišnjem nivou. Sledeća sednica na kojoj se razmatra referentna stopa zakazana je za 10. septembar 2026.

Zamisli je kao veleprodajnu cenu novca. Banke pozajmljuju od NBS, a zatim taj novac pozajmljuju građanima i firmama, uz sopstvenu maržu. Ako je cena sirovina visoka, visoka je i cena finalnog proizvoda, tj. kredita.

Kako NBS koristi ovu stopu?

NBS menja referentnu stopu u zavisnosti od ekonomske situacije, pre svega od inflacije:

• Kada inflacija raste, NBS podiže stopu da bi skupim kreditima ohladila potrošnju i investicije
• Kada je inflacija pod kontrolom i ekonomija usporava, NBS snižava stopu da bi ohrabrila zaduživanje i pokrenula rast
• Svaka promena stope odmah se oseti u ponudi kredita i depozita u svim bankama

Praktičan savet: promene referentne stope NBS ne utiču trenutno na tvoje postojeće kredite sa fiksnom stopom, ali će se odmah odraziti na kredite sa varijabilnom stopom, kao i na ponudu novih kredita.

Šta je EURIBOR i zašto je važan za tebe?

EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je kamatna stopa po kojoj se banke u eurozoni međusobno zadužuju. Objavljuje se svakodnevno za različite rokove i služi kao referentna tačka za veliku većinu kreditnih ugovora denominovanih u evrima ili vezanih za evro u Srbiji.

Najčešće korišćeni periodi su:

• EURIBOR 3M (tromesečni) za kratkoročnije kredite i stambene kredite s češćim usklađivanjem
• EURIBOR 6M (šestomesečni) za stambene kredite s polugodišnjim usklađivanjem stope
• EURIBOR 12M (jednogodišnji) za dugoročne kredite sa godišnjim usklađivanjem

Kretanje EURIBOR-a 2024-2026.

U periodu 2024-2025. EURIBOR je bio na visokim nivoima, između 3,5% i 4%, kao posledica agresivnog zatezanja monetarne politike Evropske centralne banke (ECB), koja je time obuzdavala inflaciju u eurozoni. Tokom 2025. ECB je počela da snižava stope, pa je EURIBOR krenuo naniže.

Za 2026. godinu projekcije stavljaju vrednosti EURIBOR-a u raspon od 2,5% do 3%. To je i dalje iznad istorijskih minimuma, ali znatno niže od vršnih vrednosti iz prethodnih godina.

Kako varijabilna i fiksna kamatna stopa funkcionišu u praksi?

Varijabilna kamatna stopa

Kod kredita s varijabilnom stopom banka ti nudi ugovor u kome piše nešto poput: EURIBOR 6M + 2,5% marže. To znači da je tvoja godišnja kamatna stopa jednaka zbiru tekućeg EURIBOR-a i fiksne marže banke.

Primer iz 2024: ako je EURIBOR 6M bio 3,8%, a marža banke 2,5%, plaćaš 6,3% godišnje. Primer za 2026: ako EURIBOR 6M padne na 2,7%, uz istu maržu plaćaš 5,2% godišnje, što na kredit od 50.000 evra na 20 godina znači znatno niže mesečne rate.

Praktičan savet: ako imaš varijabilni kredit, redovno prati EURIBOR. Kada stopa padne, rata ti automatski pada pri sledećem usklađivanju. Ako stopa raste, ista logika važi u suprotnom smeru.

Fiksna kamatna stopa

Kod fiksne stope banka unapred utvrdi stopu za ceo period otplate, bez obzira na kretanje EURIBOR-a ili referentne stope NBS. Fiksna stopa je obično nešto viša od varijabilne u trenutku potpisivanja ugovora, jer banka naplaćuje premiju za rizik koji preuzima na sebe.

Prednosti fiksne stope: rata ostaje ista bez obzira na turbulencije na tržištu, planiranje budžeta je lakše za dugoročan period, a stopa te štiti u slučaju neočekivanog rasta tržišnih kamata.

Mane fiksne stope: početna stopa je viša u poređenju s varijabilnom, a ako stope padnu, ti i dalje plaćaš višu fiksnu stopu i nemaš koristi od pada.

Kada uzeti fiksnu, a kada varijabilnu stopu?

Ovo pitanje prati svaku odluku o kreditu. Opšte pravilo glasi ovako: fiksna stopa je povoljna kada su kamatne stope visoke i tržišni signali ukazuju na budući pad, jer se u tom slučaju zaključavaš na viši nivo koji tržište ionako očekuje da napusti. Varijabilna stopa je povoljna kada su stope niske i nema signala za rast, jer plaćaš manje na početku i ne plaćaš premiju za sigurnost.

U 2026. godini, s obzirom na pad EURIBOR-a i stabilnu referentnu stopu NBS od 5,75%, stope su i dalje relativno visoke u istorijskom kontekstu. To ide u prilog razmišljanju o fiksnoj stopi, naročito kod dugoročnih stambenih kredita.

Praktičan savet: pre potpisivanja kreditnog ugovora, uvek pitaj banku da ti pokaže primer amortizacionog plana i za fiksnu i za varijabilnu stopu, pa uporedi ukupan iznos koji ćeš platiti tokom celog perioda otplate.

Dinarski krediti i referentna stopa NBS

Dok su krediti vezani za evro obično usklađeni s EURIBOR-om, dinarski krediti se vezuju za referentnu stopu NBS. Neke banke, poput NLB banke u Srbiji, eksplicitno vezuju kamatnu stopu na dinarske kredite za NBS referentnu stopu. Ugovor u ovom slučaju može glasiti: NBS repo stopa plus marža banke.

Kada NBS podiže referentnu stopu, rate dinarskih varijabilnih kredita rastu. Kada NBS snižava stopu, rate padaju. Zbog toga svaka vest o sednicama Izvršnog odbora NBS i odlukama o stopi direktno tangira korisnike dinarskih kredita s varijabilnom stopom.

Uticaj referentne stope na štednju

Uticaj referentne stope ne ograničava se samo na kredite. Banke indirektno usklađuju kamate na štedne depozite s referentnom stopom NBS.

Kada NBS podiže stopu, banke mogu sebi priuštiti više kamate na depozite jer skuplje kreditiraju. Kamate na štednju rastu, što je dobra vest za štediše, a štednja u dinarima postaje atraktivnija.

Kada NBS snižava stopu, banke sniže kamate na depozite jer im je i izvor finansiranja jeftiniji. Prinosi na štednju opadaju, pa štediše traže alternativne načine ulaganja.

Praktičan savet: ako planiraš da otvoriš oročenu štednju, u periodu visokih referentnih stopa razmotri duže rokove oročavanja, kako bi zaključao visoku stopu na duže. Kada stope padnu, ne možeš retroaktivno popraviti uslove na starom depozitu.

Gde pratiti aktuelne vrednosti?

Da bi donosio informisane finansijske odluke, korisno je pratiti sledeće izvore:

• Sajt Narodne banke Srbije (nbs.rs) za aktuelnu referentnu stopu i sve odluke Izvršnog odbora
• Sajt euribor-rates.eu za dnevna kretanja svih rokova EURIBOR-a
• Paragraf.rs za zakonske okvire i propise vezane za kreditiranje

Zaključak

Referentna kamatna stopa NBS i EURIBOR nisu apstraktni pojmovi iz ekonomskih udžbenika. To su konkretni parametri koji svakodnevno utiču na to koliko plaćaš za stan u kome živiš, koliko zarađuješ na parama koje štediš i koliko te košta finansiranje automobila ili renoviranja.

U 2026. godini, s NBS referentnom stopom od 5,75% i EURIBOR-om koji se kreće između 2,5% i 3%, stope su i dalje iznad istorijskih proseka. Razumevanje ovih mehanizama daje ti prednost pri pregovaranju s bankom i pri donošenju odluke kada i koji tip kredita ili depozita da izabereš.

Finansijska pismenost počinje upravo ovde: pratiti stope, razumeti ugovor koji potpisuješ i unapred znati šta znači svaka promena politike NBS ili ECB za tvoj džep.