Inflacija u septembru 4,1 odsto, a hrana jeftinija nego lane: kako su obe stvari tačne

Dva podatka koja deluju kao da se isključuju

Republički zavod za statistiku objavio je 12. oktobra da je godišnja inflacija u septembru iznosila 4,1 odsto. Mesec dana ranije bila je 2,2 odsto, a u julu 1,9 odsto. Skok je skoro dvostruk i na prvi pogled deluje kao da su cene odjednom pobegle.

U istom saopštenju stoji i da su cene u septembru, u odnosu na avgust, u proseku porasle za svega 0,2 odsto, i da je hrana jeftinija nego pre godinu dana. Obe stvari su tačne istovremeno, i razlog nije u tome šta se dešavalo prošlog meseca, nego u tome šta se dešavalo pre godinu dana.

Ukratko

• Godišnja inflacija u septembru iznosi 4,1 odsto, skok sa 2,2 odsto u avgustu.
• Mesečni rast cena je samo 0,2 odsto, dakle u septembru nije bilo naglog poskupljenja.
• Glavni razlog skoka je niska osnovica iz septembra 2025, kada je uredba o maržama oborila stopu sa 4,7 na 2,9 odsto.
• Hrana je na godišnjem nivou jeftinija 1,8 odsto, a voće čak 16,4 odsto.
• Stopa od 4,1 odsto je i dalje unutar koridora Narodne banke, koji ide od 1,5 do 4,5 odsto.

Šta je tačno objavljeno

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2026. u proseku su veće za 0,2 odsto u odnosu na avgust. U odnosu na septembar prethodne godine veće su za 4,1 odsto, a u odnosu na decembar 2025. za 3,3 odsto.

Ta tri broja mere tri različite stvari, pa se lako pomešaju. Mesečna stopa govori šta se dogodilo u poslednjih trideset dana. Godišnja stopa poredi današnje cene sa cenama od pre tačno godinu dana. Stopa u odnosu na decembar meri koliko su cene porasle od početka godine.

Zašto je stopa skočila, a cene nisu

Godišnja inflacija je odnos dva trenutka, pa zavisi i od toga kakav je bio onaj raniji. U septembru 2025. stupila je na snagu uredba o ograničenju trgovinskih marži i godišnja inflacija je tada naglo pala sa 4,7 na 2,9 odsto.

Ta niska tačka je sada postala osnova za poređenje. Kada se današnje cene uporede sa veštački spuštenim cenama od pre godinu dana, razlika ispada veća nego što bi bila da se poredi sa normalnim nivoom. Taj efekat se u statistici zove efekat baze i uvek radi u oba smera: pre godinu dana je obarao stopu, a sada je podiže.

Praktična posledica za tebe je da skok sa 2,2 na 4,1 odsto ne znači da je u septembru nešto masovno poskupelo. Znači da je prošlog septembra nešto naglo pojeftinilo, pa se to sada vidi u poređenju.

Šta je stvarno poskupelo

Efekat baze objašnjava veličinu skoka, ali ne i to da poskupljenja nema. Ono je koncentrisano na energente i komunalije, dakle na stavke koje se ne mogu izbeći i koje troši svako domaćinstvo.

Na godišnjem nivou najviše je poskupelo snabdevanje vodom, za 21,8 odsto. Gorivo i derivati nafte su skuplji 17,3 odsto, održavanje stanova 15,3 odsto, kanalizacija 13 odsto, frizerske usluge 12,3 odsto, železnički prevoz 10,8 odsto, struja 9,6 odsto i pivo 7,9 odsto. Energenti ukupno su skuplji 11,6 odsto.

Ovo je i razlog zašto mnogi ljudi osećaju inflaciju jače nego što prosek pokazuje. Struktura potrošnje domaćinstva sa nižim primanjima teža je upravo u onim kategorijama koje su poskupele, jer režije i gorivo čine veći deo njihovog budžeta nego kod bogatijih domaćinstava.

Šta je pojeftinilo

Hrana i bezalkoholna pića su na godišnjem nivou jeftiniji za 1,8 odsto, a voće za 16,4 odsto. Na mesečnom nivou najviše su pali rekreacija, sport i kultura, za 5,6 odsto, što je uobičajeno posle sezone odmora.

Mesečni rast od 0,2 odsto nastao je uglavnom zbog transporta, koji je poskupeo 1,2 odsto, i hrane, koja je u odnosu na avgust skuplja 0,6 odsto.

Da li je ovo izmaklo kontroli

Nije, bar ne po meri koju koristi centralna banka. Cilj Narodne banke Srbije je inflacija od 3 odsto, uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnih poena naviše i naniže, što daje koridor od 1,5 do 4,5 odsto. Stopa od 4,1 odsto je unutar tog raspona, blizu gornje granice ali ne preko nje.

Narodna banka Srbije je ocenila da je septembarska stopa u skladu sa očekivanjima i da je posledica niske osnovice, što je saopštila istog dana. Na sednici 8. oktobra, dakle pre objave podatka, već je najavila da će inflacija od septembra biti oko 4 odsto i zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Sledeća sednica je 12. novembra.

Drugim rečima, ovaj skok nije iznenadio onoga ko vodi monetarnu politiku i nije izazvao reakciju u kamatama.

Šta to znači za tvoj novac

Za štednju je bitna realna kamata, dakle nominalna umanjena za inflaciju. Najviša nominalna kamata na dinarsku oročenu štednju trenutno je oko 6 odsto, pa uz inflaciju od 4,1 odsto realni prinos ostaje oko 1,9 odsto. Pozitivan jeste, ali je tanji nego kada je inflacija bila 2,2 odsto, kada je ista kamata donosila skoro dvostruko više realno. Pregled aktuelnih ponuda dali smo u tekstu o najboljim kamatama na štednju, a šire o zaštiti ušteđevine u vodiču o inflaciji i štednji.

Za budžet domaćinstva poruka je drugačija od naslova. Pošto je poskupljenje koncentrisano na režije i gorivo, a ne na hranu, najveći prostor za uštedu ove jeseni nije u korpi iz prodavnice nego u računima. Domaćinstva sa niskim primanjima tu imaju i konkretno pravo koje mnogi ne koriste, status energetski ugroženog kupca.

Ako hoćeš da vidiš koliko je tvoj novac izgubio na vrednosti kroz duži period, a ne samo u poslednjih godinu dana, za to postoji i kalkulator inflacije.

Zaključak

Stopa od 4,1 odsto zvuči dramatično, ali je najvećim delom posledica poređenja sa veštački niskom osnovicom od pre godinu dana, a ne naglog talasa poskupljenja. Ono što jeste stvarno poskupelo su voda, gorivo, struja i održavanje stanova, dakle stavke koje se ne mogu zaobići. Hrana je, nasuprot naslovima, jeftinija nego lane. Za štednju to znači tanji realni prinos, a za budžet da ovog oktobra više vredi pregledati račune za režije nego listu namirnica. Kako je izgledala slika ranije ove godine, uporedili smo u tekstu o inflaciji u julu.