Kolika je penzija u Srbiji 2026: Kompletni vodič sa primerima i kalkulatorom

Koliko ćeš primati u penziji zavisi od zarade tokom radnog veka i od dužine staža. Ovaj tekst daje konkretne odgovore sa aktuelnim brojkama za 2026. godinu.

Fond PIO reguliše sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji. Osnov za obračun svake penzije je vrednost penzijskog boda, koji se usklađuje dva puta godišnje.

Ukratko

• Mesečna penzija = ukupni lični bodovi × vrednost penzijskog boda u dinarima.
• Vrednost penzijskog boda usklađuje se dva puta godišnje.
• Za prevremenu i invalidsku penziju postoje posebni korektivni faktori.
• Visina penzije zavisi od zarade tokom celog radnog veka i dužine staža, ne samo poslednje plate.

Kako se računa penzija u Srbiji: Osnovna formula

Svaka penzija u Srbiji računa se po istoj formuli sa dva elementa: ukupan broj ličnih bodova stečenih tokom radnog veka i vrednost jednog penzijskog boda u dinarima.

Mesečna penzija = ukupni lični bodovi x vrednost penzijskog boda

Za prevremenu i invalidsku penziju postoje specifični korektivni faktori koji se primenjuju na ovaj osnovni iznos.

Šta su lični bodovi i kako se stiču

Lični bodovi čine osnovu čitavog penzijskog sistema. Svake radne godine stiču se bodovi na osnovu zarade u poređenju sa prosečnom zaradom u Srbiji. Ako si zarađivao prosečnu zaradu, ta godina ti donosi tačno jedan bod. Dvostuka zarada donosi dva boda, a polovina proseka donosi pola boda.

Formula za godišnje bodove glasi: godišnja zarada podeljena sa prosečnom godišnjom zaradom u Srbiji za tu godinu.

Ukupan broj ličnih bodova je zbir svih godišnjih bodova tokom čitavog staža. Ko je 40 godina zarađivao prosečnu zaradu, akumulirao je 40 bodova. Ko je zarađivao 1,5 puta prosečnu zaradu u istom periodu, ima 60 bodova.

Zakon propisuje gornju granicu od šest ličnih bodova godišnje. Ni osoba sa izuzetno visokom zaradom ne može steći više od toga u jednoj kalendarskoj godini.

Vrednost penzijskog boda u 2026. godini

Vrednost penzijskog boda je iznos u dinarima koji se množi sa ukupnim ličnim bodovima i daje mesečni iznos penzije. PIO Fond usklađuje vrednost boda dva puta godišnje, u februaru i avgustu, na osnovu kretanja zarada i inflacije u prethodnom periodu.

U 2026. godini vrednost penzijskog boda iznosi oko 1.674,67 dinara, nakon usklađivanja od 12,2% u decembru 2025. godine. Pre nekoliko godina vrednost boda bila je ispod 1.000 dinara, a redovna usklađivanja uz rast zarada i inflaciju podigla su je na sadašnji nivo.

Svako povećanje vrednosti boda automatski uvećava sve penzije, jer se nova vrednost primenjuje na celokupan broj ličnih bodova. Penzioneri ne podnose nikakvu prijavu za ovo, usklađivanje se sprovodi bez izuzetka.

Kolika je penzija sa 30, 35, 40 i 45 godina staža: Konkretni primeri

Svi sledeći primeri koriste vrednost boda od 1.674,67 dinara i prosečnu zaradu u Srbiji tokom celog radnog veka.

Kolika je penzija sa 30 godina radnog staža

Osoba koja je 30 godina zarađivala prosečnu zaradu akumulirala je 30 ličnih bodova.

Penzija = 30 x 1.674,67 = 50.240 dinara mesečno, što je ekvivalent oko 430 evra.

Ako je ista osoba zarađivala 1,5 puta prosečnu zaradu, akumulirala bi 45 bodova, a penzija bi iznosila 45 x 1.674,67 = 75.360 dinara, odnosno oko 645 evra.

Tridesetogodišnji staž je minimalan uslov za određene kombinacije penzionisanja, ali samo staž nije dovoljan. Mora biti ispunjen i uslov godina starosti ili drugi zakonski uslovi za odlazak u penziju.

Kolika je penzija sa 35 godina radnog staža

Sa 35 godina staža i prosečnom zaradom tokom celog perioda, lični bodovi iznose 35.

Penzija = 35 x 1.674,67 = 58.613 dinara mesečno, oko 500 evra.

Za osobu sa 35 godina staža i zaradom koja je bila za 30 posto iznad proseka, bodovi bi bili 35 x 1,3 = 45,5, a penzija bi iznosila oko 76.197 dinara mesečno.

Kolika je penzija sa 40 godina radnog staža

Sa 40 godina staža i prosečnom zaradom:

Penzija = 40 x 1.674,67 = 66.987 dinara mesečno, što je oko 570 evra.

Ako je ova osoba zarađivala 20 posto više od proseka tokom celog staža, lični bodovi bi bili 40 x 1,2 = 48, a penzija bi iznosila 48 x 1.674,67 = 80.384 dinara, blizu 685 evra.

Ko je zarađivao natprosečno tokom 40 godina, penzija mu može dostići 80.000 do 100.000 dinara. Gornja granica od šest bodova godišnje matematički ograničava maksimalnu penziju bez obzira na visinu zarade.

Četrdeset godina staža u praksi znači i ispunjenje uslova za prevremenu penziju, o čemu više u posebnom odeljku.

Penzija sa 45 godina radnog staža

Duži radni staž direktno znači veću penziju, bez ikakvih korekcija ili umanjenja.

Penzija = 45 x 1.674,67 = 75.360 dinara mesečno, oko 645 evra.

Osoba sa 45 godina staža i zaradama koje su bile 50 posto iznad proseka akumulirala bi 45 x 1,5 = 67,5 ličnih bodova, što bi dalo penziju od 67,5 x 1.674,67 = 113.040 dinara mesečno, blizu 965 evra.

Četrdeset pet godina staža zahteva kontinuiran radni odnos od oko 20. do 65. godine starosti, bez dužih prekida. Do ovakvog staža češće dolaze oni koji su počeli da rade rano ili koji imaju beneficovano radno vreme.

Minimalna penzija u Srbiji 2026. godine

Minimalna penzija u Srbiji štiti osiguranike čija bi redovno obračunata penzija bila ispod zakonom propisanog minimuma. U 2026. godini minimalna penzija iznosi oko 31.092 dinara za lica po osnovu zaposlenja ili samostalne delatnosti, a manje za druge kategorije (npr. poljoprivrednike), u zavisnosti od poslednje odluke o usklađivanju.

Pravo imaju svi osiguranici koji su ispunili uslov za penziju, a čija bi penzija po redovnoj formuli bila niža od minimuma. Fond automatski primenjuje zaštitni iznos, bez ikakve posebne prijave.

Minimalna penzija se usklađuje kao i sve ostale penzije. Februarsko i avgustovsko povećanje vrednosti penzijskog boda automatski podiže i minimalni iznos.

Minimalna penzija i minimalna zarada su potpuno različite kategorije sa različitim načinima obračuna. Nisu direktno povezane, mada kretanje minimalnih zarada posredno utiče na vrednost penzijskog boda.

Prosečna penzija u Srbiji 2026. godine

Prosečna penzija u Srbiji u 2026. godini iznosi oko 56.800 dinara mesečno, oko 485 evra. Rast zarada i redovna usklađivanja vrednosti penzijskog boda podigla su prosek u poslednjih nekoliko godina.

Prosek, međutim, ne govori mnogo o konkretnoj situaciji. Mnogi penzioneri primaju penzije bliske minimalnoj granici, dok više iznose primaju osobe sa dugim stažem, natprosečnim zaradama ili beneficovanim radnim mestima.

Prosečna penzija u zemljama Evropske unije iznosi oko 1.400 do 1.600 evra mesečno. Srpska prosečna penzija je i dalje znatno ispod tog nivoa. Zbog tog jaza sve više zaposlenih uplaćuje u dobrovoljne penzione fondove kao dopunu obaveznog sistema.

Starosna penzija za žene u Srbiji

Zakonski okvir koji reguliše penziju za žene u Srbiji menjao se kroz reformski period i i dalje je u tranziciji.

Uslovi za starosnu penziju žena u 2026. godini

U 2026. godini žene u Srbiji mogu ostvariti pravo na starosnu penziju sa navršenih 64 godine starosti i najmanje 15 godina penzijskog staža. Ovaj uslov za starost se postepeno povećava, i žene koje budu odlazile u penziju posle 2032. godine treba da ispune isti uslov kao i muškarci, dakle 65 godina starosti.

Muškarci u Srbiji odlaze u penziju sa 65 godina starosti i 15 godina penzijskog staža, bez izuzetaka.

Kombinacije starosti i staža za žene u 2026. godini

Pored standardnog starosnog uslova, žene mogu u penziju i po osnovu dugog staža. Sistem predviđa više kombinacija za ranije penzionisanje.

Sa 40 godina staža, žena može u penziju sa 58 godina. Sa 38 godina staža, može podneti zahtev sa 60 godina. Sa 36 godina, ispunjava uslov sa 62 godine. Ko nema toliki staž, ali dostigne starosni minimum, u penziju odlazi sa 63 godine.

Ove kombinacije su rezultat reformi kojima se produžava životni vek sistema bez penalizacije radnika koji su godinama uplaćivali doprinose.

Obračun iznosa penzije za žene

Iznos penzije za žene računa se po potpuno istoj formuli kao i za muškarce: ukupni lični bodovi pomnoženi sa vrednošću penzijskog boda. Zakon ne pravi razliku u vrednosti jednog boda u zavisnosti od pola osiguranika.

Razlika u prosečnoj visini penzije između muškaraca i žena u Srbiji postoji, ali ona nije posledica formule, već razlika u visini zarada tokom radnog veka i, u nekim slučajevima, kraćeg efektivnog staža zbog porodičnih obaveza.

Prevremena penzija u Srbiji: Uslovi, umanjenje i konkretni primeri

Prevremena starosna penzija je opcija za one koji žele da prestanu sa radom pre standardnog starosnog uslova. Iznos penzije se tada trajno umanjuje, za sve vreme dok se penzija prima.

Ko može da ostvari pravo na prevremenu penziju

Za prevremenu penziju u Srbiji treba istovremeno ispuniti dva uslova. Prvo, minimalan penzijski staž: 40 godina za muškarce, a za žene zavisi od propisane kombinacije. Drugo, osiguranik mora biti u periodu unutar pet godina od propisanog starosnog uslova.

Dakle, muškarac koji bi standardno morao da čeka 65 godina, za prevremenu penziju može aplicirati od navršenih 60 godina, pod uslovom da istovremeno ima ispunjen staž.

Iznos umanjenja prevremene penzije

Svaki mesec pre redovnog starosnog uslova donosi trajno umanjenje od 0,34 procenta. Za pet godina ranijeg odlaska, to je 20,4 procenta manje penzije, zauvek.

Umanjenje se ne ukida kada penzioner navrši godine redovnog uslova. Ko ode sa umanjenjem od 20,4 procenta, prima manje penzije do poslednjeg meseca.

Konkretan primer obračuna prevremene penzije

Muškarac sa 40 godina staža i prosečnom zaradom standardno odlazi u penziju sa 65 godina. Odlučuje se na prevremenu penziju sa 62 godine, dakle 36 meseci pre redovnog termina.

Umanjenje: 36 meseci x 0,34% = 12,24 procenta

Redovna penzija bila bi: 40 x 1.674,67 = 66.987 dinara
Iznos umanjenja: 66.987 x 12,24% = 8.196 dinara
Prevremena penzija: 66.987 minus 8.196 = 58.791 dinara mesečno

Razlika od preko 8.000 dinara mesečno akumulira se tokom cele penzije. Penzioner koji živi još 20 godina prima 1.967.000 dinara manje ukupno. Prevremena penzija zahteva pažljiv proračun pre nego što se donese odluka.

Prevremena penzija za žene

Za žene važi isti princip umanjenja od 0,34 procenta po mesecu, ali se polazi od drugačijeg starosnog uslova koji je u tranziciji. Konkretne kombinacije starosti i staža za prevremenu penziju žena dostupne su u zvaničnoj dokumentaciji PIO Fonda.

Invalidska penzija: Kategorije, iznosi i razlike od starosne penzije

Invalidsku penziju ostvaruju osiguranici kojima je radna sposobnost trajno izgubljena ili ozbiljno narušena usled povrede na radu, profesionalne bolesti ili opšte bolesti. Za razliku od starosne penzije, nema uslov minimalnih godina starosti, ali postoje drugi uslovi koji zavise od okolnosti nastanka invalidnosti.

Kategorije invalidnosti u srpskom pravu

Invalidnost se utvrđuje komisijski, a njen stepen direktno utiče na pravo i iznos penzije.

Invalidnost nastupa kada je osiguranik trajno izgubio radnu sposobnost za obavljanje poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, ili kada gubitak sposobnosti sprečava zapošljavanje pod normalnim uslovima. Komisija za procenu radne sposobnosti PIO Fonda utvrđuje stepen invalidnosti i donosi odluku na osnovu koje se ostvaruje pravo.

Zakon razlikuje situacije gde je invalidnost nastala usled povrede na radu ili profesionalne bolesti od onih gde je nastala usled opšte bolesti. U prvom slučaju prava su povoljnija jer se primenjuju posebna pravila obračuna koja uzimaju u obzir i buduće radno vreme koje osiguranik nije mogao da ostvari.

Kako se računa iznos invalidske penzije

Invalidska penzija se u osnovi računa slično kao starosna, na temelju ličnih bodova stečenih do trenutka nastanka invalidnosti. Postoje specifični mehanizmi koji štite mlađe osiguranike.

Ako je invalidnost nastala kod mlađeg radnika sa kratkim stažem, sistem primenjuje računski staž. Bodovi se tada obračunavaju kao da je osiguranik radio do određene starosne granice, pa mlada osoba sa kratkim stažem ne ostaje automatski na minimalnom iznosu.

Minimalni iznos invalidske penzije jednak je propisanoj minimalnoj penziji, bez obzira na to koliko je manji bio stečeni staž.

Da li je invalidska penzija veća od starosne penzije

Odgovor zavisi od konkretnih okolnosti.

Osobi sa kratkim stažem, invalidska penzija može biti viša od starosne. Računski staž uvećava osnovu i sprečava da kratak radni vek automatski znači minimalni iznos.

Ko ima dug staž i visoke zarade, od starosne penzije obično prima više, jer je akumulirao više bodova tokom rada.

Za osiguranike koji su povređeni na radnom mestu, pravila su povoljnija nego za one čija je invalidnost nastala kao posledica opšte bolesti. U prvom slučaju staž se često kompletno uzima u obzir.

Invalidska penzija se može ostvariti u bilo kom životnom dobu, odmah po komisijskom utvrđivanju invalidnosti. Nema uslov starosti.

Porodična penzija: Ko ima pravo i koliko iznosi

Porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice preminulog osiguranika ili penzionera. Ovim pravom porodica ne ostaje bez prihoda nakon gubitka hranitelja.

Ko ima pravo na porodičnu penziju

Bračni drug preminulog ima pravo na porodičnu penziju pod uslovom da je navršio određene godine starosti ili da je invalid. Vanbračni partner može ostvariti pravo pod određenim uslovima propisanim zakonom.

Deca preminulog imaju pravo na porodičnu penziju do navršenih 15 godina. Ako su na redovnom školovanju, pravo traje do 20 godina za srednjoškolce, a do 26 godina za studente.

Roditelji preminulog mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju ako su stariji ili neradnosposobni i nemaju sopstvenih primanja koja bi bila dovoljna za egzistenciju.

Koliko iznosi porodična penzija

Iznos porodične penzije određen je kao procenat penzije koju je preminuli primao, ili penzije na koju bi imao pravo da je bio penzioner.

Jedan korisnik prima 70 procenata penzije preminulog. Sa dva korisnika, taj procenat raste na 80, sa tri na 90. Četiri i više korisnika zajedno primaju 100 procenata, podeljeno na jednake delove.

Porodica sa više dece tako može primati penziju praktično u punom iznosu.

Kada se isplaćuju penzije u Srbiji

Penzije u Srbiji isplaćuju se mesečno, a tačan datum isplate zavisi od kategorije penzionera i načina na koji prima penziju.

Isplata se odvija u drugoj polovini meseca, najčešće između 15. i 25. u mesecu. Penzioneri koji primaju penziju na tekući račun u banci obično je dobijaju ranije u tom rasponu, dok oni koji penziju podižu na šalteru pošte ili banke mogu čekati nešto duže.

PIO Fond na početku svake godine objavljuje raspored isplate penzija. Raspored je dostupan na sajtu pio.rs i u filijalama fonda. Proveri tačan datum koji važi za tvoju kategoriju i način prijema.

Isplata na tekući račun u banci dolazi najranije. Ko nema bankovni račun, može koristiti Dinarsku karticu ili poštansku štedionicu. Ko nije u mogućnosti da lično podigne penziju, može ovlastiti drugu osobu.

Povećanje penzija u 2026. godini: Šta možemo očekivati

Penzije u Srbiji usklađuju se dva puta godišnje, u februaru i avgustu, na osnovu formule koja kombinuje rast zarada i rast cena. Rezultat je da penzije bar delimično prate realnu vrednost.

U 2026. godini penzioneri mogu računati na oba planirana usklađivanja. Tačan procenat zavisi od ekonomskih kretanja u prethodnih šest meseci. Na osnovu kretanja zarada i inflacije, godišnje ukupno uvećanje moglo bi biti između pet i deset procenata.

Vlada Srbije povremeno donosi i vanredne odluke o povećanju penzija, obično u kontekstu budžetske politike ili izmena zakona. Takva povećanja bila su prisutna u prethodnim godinama.

Svako povećanje vrednosti boda automatski uvećava sve penzije bez izuzetka.

PIO Fond kalkulator penzije: Kako ga koristiti

PIO Fond na sajtu pio.rs nudi besplatan kalkulator penzije za procenu budućeg iznosa.

Koraci za korišćenje kalkulatora

Na sajtu pio.rs pronađi sekciju "Kalkulator penzije" ili "eServisi". Unesi ukupni penzijski staž koji si navršio ili planiraš da navršiš do penzionisanja. Zatim unesi prosečnu zaradu tokom radnog veka ili procenjene lične bodove iz evidencijskog lista. Odaberi godinu planiranog odlaska u penziju. Kalkulator primenjuje važeću vrednost boda i prikazuje procenjeni mesečni iznos.

Za precizne rezultate, uvidi u svoju penzijsku evidenciju. Evidencijski list prikazuje tačan broj ličnih bodova za svaku radnu godinu. Možeš mu pristupiti lično u filijali PIO Fonda ili putem portala eUprava sa elektronskom ličnom kartom.

Provera staža i ispravka grešaka

Greške u evidentiranju staža i zarada kod PIO Fonda nisu retke. Ispravka je mnogo lakša ako se otkrije na vreme, a ne godinama posle penzionisanja. Svi osiguranici, posebno oni koji se bliže penzionisanju, treba da provere svoju evidenciju i po potrebi dostave dopunsku dokumentaciju poslodavcima ili direktno fondu.

Za ispravku mogu biti potrebni ugovori o radu, platne liste ili potvrde poslodavca. Starija dokumenta je teže pribaviti, pa proveru ne treba odlagati.

Šta utiče na visinu penzije i kako je povećati

Visina penzije nije fiksirana. Nekoliko faktora direktno utiče na konačan iznos, a neke od njih možeš aktivno da oblikuješ tokom radnog veka.

Visina zarade tokom radnog veka

Što si zarađivao više u poređenju sa prosekom, akumulirao si više ličnih bodova i penzija ti je veća. Ko je radio u sivoj ekonomiji ili mu je plata bila prijavljivana ispod stvarnog iznosa, direktno je sebi smanjio buduću penziju bez mogućnosti da to naknadno ispravi.

Svaka pregovarana povišica i svaka promena posla radi više plate direktno uvećavaju buduću penziju.

Dužina penzijskog staža

Svaka godina staža donosi nove bodove i direktno uvećava penziju. Nepotrebni prekidi radnog odnosa smanjuju ukupan broj bodova, pa ih treba izbegavati. Prijavi sve oblike rada, uključujući i povremeno angažovanje.

Beneficovani staž

Rudari, vatrogasci, vojska i policija imaju pravo na beneficovani staž. Jedna kalendarska godina rada u tim zanimanjima može se računati kao 15 ili 18 meseci staža, što direktno povećava ukupan broj bodova i otvara mogućnost ranijeg penzionisanja.

Pravo na beneficovani staž regulisano je posebnim zakonima i uredbama i primenjuje se automatski ako je radnik bio prijavljen na odgovarajućim radnim mestima.

Dobrovoljno penzijsko osiguranje kao dopuna

Dobrovoljno penzijsko osiguranje dopunjuje obavezni sistem i povećava ukupna penzioni primanja. Licencirani fondovi u Srbiji prihvataju redovne uplate i investiraju ih dugoročno, s ciljem prinosa koji nadmašuje inflaciju.

Uplate u dobrovoljni penzioni fond su poreski odbitne do zakonski propisanog iznosa, pa odmah smanjuješ porez na dohodak. Akumulirana sredstva se isplaćuju kao dodatna mesečna penzija ili jednokratno, i potpuno su tvoja bez obzira na eventualne buduće promene u državnom sistemu.

Za mlađe zaposlene, dobrovoljno penzijsko osiguranje ima smisao pre svega zbog dugog horizonta ulaganja i složenog efekta prinosa tokom decenija. Male mesečne uplate, akumulirane tokom 30 ili 40 godina, mogu narasti u fond koji ozbiljno nadopunjuje državnu penziju.

Na primer, mesečna uplata od 5.000 dinara tokom 30 godina, uz prosečni godišnji prinos od šest procenata, može narasti na više od pet miliona dinara, što bi predstavljalo dodatnih 40.000 do 50.000 dinara mesečno tokom 10 godina penzije.

Plaćanje doprinosa za samozaposlene i preduzetnike

Preduzetnici i samozaposleni sami plaćaju doprinose za PIO, pa osnova na koju plaćaju direktno određuje visinu buduće penzije. Osnova ne sme biti niža od propisanog minimuma, a ko želi višu penziju, bira višu osnovu i dosleđno plaća doprinose.

Paušalni sistem može dovesti do situacije gde doprinosi nisu u skladu sa stvarnom zaradom. Preduzetnici koji paušalno posluju treba da provere da li im osnova za doprinose odražava stvarne prihode.

Česta pitanja o penzijama u Srbiji

Može li se primati i plata i penzija istovremeno

U Srbiji je moguće i raditi i primati penziju, uz ograničenja koja zavise od oblika angažmana. Penzioner koji se zaposli na puno radno vreme po ugovoru o radu stavlja penziju u privremeno mirovanje za vreme tog radnog odnosa. Po ugovoru o delu ili o povremenim poslovima, penzija se prima bez ograničenja.

Penzioneri koji nastave da rade akumuliraju nove lične bodove i po prestanku rada mogu zatražiti reviziju iznosa penzije.

Da li inostrani radni staž ulazi u srpsku penziju

Srbija ima potpisane sporazume o socijalnom osiguranju sa velikom većinom evropskih zemalja. Ti sporazumi regulišu prenos i sabiranje staža za one koji su deo karijere proveli u inostranstvu.

Zavisno od konkretnog sporazuma, inostrani staž može biti uračunat u srpsku penziju, ili se ostvaruje penzija direktno iz strane države za taj period. U nekim slučajevima postoji kombinovano pravo. Filijala PIO Fonda daje konkretne informacije uz dokumentaciju o radu u inostranstvu.

Kada se isplati čekati sa penzionisanjem

Svaka dodatna godina rada donosi više bodova i viši mesečni iznos koji se prima do kraja života. Ko čeka godinu dana više i prima 2.000 dinara veću penziju, za 20 godina penzionog veka to znači 480.000 dinara više ukupno. Odlaganje penzionisanja ima smisao pre svega za one u dobrom zdravlju.

Ako je zdravlje narušeno ili postoje porodične okolnosti koje zahtevaju ranije povlačenje iz rada, finansijska matematika ustupa mesto ličnoj situaciji.

Šta se dešava sa penzijom u slučaju razvoda braka

Penzija je lično pravo osiguranika i ne može biti direktno predmet podele imovine u razvodu. Bračni drug koji je bio neaktivan ili malo zaposlen tokom braka, a doprinosio je domaćinstvu, može imati manji penzioni staž. Za razumevanje pune slike prava, advokat ili finansijski planer daju konkretan odgovor na osnovu lične situacije.

Zaključak: Aktivno planiranje penzije daje rezultate

Sistem penzijskog osiguranja u Srbiji funkcioniše po jasnoj formuli. Vrednost boda, staž i visina zarade su varijable koje, barem delimično, možeš da kontrolišeš tokom radnog veka.

Redovno prati svoju penzijsku evidenciju u PIO Fondu i ispravi greške čim ih otkriješ. Ako si mlađi od 50 godina, ozbiljno razmotri dobrovoljno penzijsko osiguranje kao dopunu. Sivi prihodi direktno smanjuju buduću penziju, pa proveri da li su zarade prijavljene na stvarni iznos. Informiši se o beneficovanom stažu ako radiš u zanimanju koje ga predviđa.

Koliko ćeš primati zavisi od toga šta radiš danas. Proveri evidenciju, razmotri dobrovoljnu štednju i ne dozvoli da sivi prihodi tiho smanjuju iznos koji ćeš primati godinama.