Rad preko omladinske zadruge: koliko ti stvarno ostane i šta pritom gubiš

Zašto dvoje ljudi za isti posao dobiju različito

Rad preko omladinske zadruge deluje jednostavno: nađeš posao, potpišeš uput, radiš i naplatiš. U praksi dvoje ljudi koji rade isti posao za isti ugovoreni iznos mogu da dobiju osetno različite pare na ruke. Razlog nije u zadruzi nego u tome kakav status imaju, jer od toga zavisi da li se na njihov rad plaćaju doprinosi.

Ta ista razlika određuje i nešto što se tek kasnije oseti: da li ti se te godine rada računaju u penzijski staž ili ne.

Ukratko

• Zadrugar može biti osoba od 15 do 30 godina, a status učenika ili studenta nije uslov.
• Za đake i studente do 26 godina na školovanju efektivni porez je 9,6 odsto bruto iznosa, bez doprinosa za penzijsko i zdravstveno.
• Za one koji nisu na školovanju ili su stariji od 26 plaćaju se puni doprinosi, pa je neto znatno manji.
• Zadruga naplaćuje svoju naknadu, po pravilu oko 10 odsto, i ona se razlikuje od zadruge do zadruge.
• Ugovor o privremenim i povremenim poslovima vezan je za najviše 120 radnih dana godišnje.

Ko može da radi preko zadruge

Zakon o zadrugama propisuje da zadrugar može postati lice koje nije mlađe od 15 ni starije od 30 godina. Maloletni rade pod uslovima koje propisuju propisi o radu.

Status učenika ili studenta nije uslov za članstvo. Preko zadruge mogu da rade i nezaposleni do 30 godina, samo se na njih primenjuje drugačiji poreski tretman. Zadruge po pravilu naplaćuju i godišnju članarinu, koja je simbolična u odnosu na zaradu.

Kakav je to ugovor

Rad se ne zasniva ugovorom o radu nego ugovorom o privremenim i povremenim poslovima. Zakon o radu ga vezuje za poslove koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, i izričito predviđa da poslodavac takav ugovor može zaključiti sa članom omladinske ili studentske zadruge.

U praksi se potpisuje trostrani aranžman: poslodavac, zadruga i ti. Poslodavac plaća zadruzi, zadruga odbija svoje i isplaćuje tebi. Zbog toga poslodavac nije tvoj poslodavac u smislu radnog odnosa, nego naručilac posla, što objašnjava zašto nemaš prava koja ima zaposleni.

Obračun za đake i studente do 26 godina

Ovde je sistem izrazito povoljan i vredi razumeti zašto. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, kod ovih prihoda priznaje se normirani trošak od 20 odsto, pa se porez po stopi od 20 odsto obračunava samo na preostalih 80 odsto bruto iznosa. Na to se obračunati porez dodatno umanjuje za 40 odsto.

Kada se to sabere, efektivno opterećenje porezom iznosi 9,6 odsto bruto iznosa. Uz to, Zakon o doprinosima za učenike i studente na školovanju ne predviđa doprinose za penzijsko ni za zdravstveno osiguranje. Plaća se samo doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, a obveznik tog doprinosa je zadruga, ne ti.

Na to ide zadružna naknada. Ona nije propisana zakonom nego je stvar svake zadruge i najčešće se kreće oko 10 odsto, pa je vredi pitati unapred, jer se ponude razlikuju.

Obračun za one koji nisu na školovanju

Ako si nezaposlen i nisi na školovanju, ili si stariji od 26 godina, poreski tretman je drugačiji i znatno nepovoljniji. Tada se plaćaju puni doprinosi: za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, plus porez.

Posledica je da od istog bruto iznosa na ruke dobiješ osetno manje nego đak ili student. Zauzvrat dobijaš ono što oni nemaju, a to je penzijski staž i zdravstveno osiguranje po osnovu rada. Pošto se visina doprinosa računa po pravilima koja se menjaju svake godine, tačan iznos vredi tražiti od zadruge pre nego što prihvatiš posao, i to kao neto iznos, ne kao procenat.

Staž koji se ne računa

Ovo je deo koji mladi najčešće previde. Ako radiš kao đak ili student do 26 godina, za taj rad se ne uplaćuju doprinosi za penzijsko osiguranje, pa ti se te godine ne računaju u staž. Četiri ili pet godina rada preko zadruge tokom studija u penzijskoj evidenciji ostaje kao nula.

To nije nužno loše, jer je zauzvrat neto veći, ali je informacija koju treba imati. Kako se staž uopšte sabira i koliko je potreban za penziju, objasnili smo u vodiču o penzijskom sistemu. Ako ti je stalo do neprekinutog staža, postoji i opcija samostalnog uplaćivanja doprinosa.

Šta nemaš dok radiš preko zadruge

Nemaš plaćeni godišnji odmor, plaćeno bolovanje ni otkazni rok. Nemaš pravo na otpremninu. Osiguran si za slučaj povrede na radu, što je bitno kod fizičkih poslova, ali to je uže od zdravstvenog osiguranja koje ima zaposleni.

Zbog toga zadruga nije zamena za zaposlenje nego oblik povremenog rada. Ako poslodavac preko zadruge popunjava stalno radno mesto, mesecima i bez prekida, to je zloupotreba sličnog tipa kao kada se nudi ugovor o delu za posao koji je po prirodi radni odnos, o čemu smo pisali u tekstu o ugovoru o radu i ugovoru o delu.

Kada se prihod prijavljuje

Prihod ostvaren preko zadruge ulazi u godišnji porez na dohodak građana, ali tek ako ukupan godišnji dohodak pređe zakonom propisan prag vezan za višekratnik prosečne godišnje zarade. Prijava se podnosi do 15. maja naredne godine.

Većina đaka i studenata taj prag ne dostiže, pa se u praksi ne prijavljuje ništa. Ako radiš mnogo ili imaš i druge prihode, vredi sabrati sve u toku godine umesto da se iznenadiš u maju. Isto pravilo pogađa i druge oblike honorarnog rada, kako smo objasnili u tekstu o dopunskom radu i honorarima.

Šta pitati pre nego što prihvatiš posao

Tri pitanja rešavaju sve nedoumice. Prvo, koliki je neto iznos koji dobijaš na ruke, a ne koliki je bruto, jer se razlika između ta dva razlikuje po statusu. Drugo, kolika je zadružna naknada, pošto nije propisana i razlikuje se. Treće, u kom roku zadruga isplaćuje, jer isplata po pravilu zavisi od toga kada poslodavac uplati zadruzi, pa kašnjenje poslodavca postaje tvoje kašnjenje.

Zaključak

Za đaka ili studenta do 26 godina zadruga je poreski najpovoljniji način da se zaradi, jer se odbija svega 9,6 odsto poreza i nema doprinosa, uz zadružnu naknadu koja se dogovara. Cena toga je odsustvo staža i prava koja ima zaposleni. Za one koji nisu na školovanju računica je bitno drugačija i približava se običnom zaposlenju po opterećenju, ali bez sigurnosti koju zaposlenje nosi. Pre nego što prihvatiš posao, traži iznos u neto dinarima i proveri koji se od ta dva režima primenjuje na tebe.