Piramidalne šeme i MLM: kako se razlikuju i zašto novac skoro nikad ne bude vraćen

Jedno pitanje koje razdvaja sve ostalo

Odakle dolazi novac koji ti se isplaćuje? Ako dolazi od prodaje proizvoda ljudima koji ga stvarno koriste, reč je o prodaji, ma koliko struktura provizija bila složena. Ako dolazi od uplata ljudi koji tek ulaze u sistem, reč je o piramidalnoj šemi, bez obzira na to što uz nju postoji neki proizvod.

Razlika nije akademska. Kod prodaje novac ulazi spolja, od kupaca. Kod piramide novac kruži unutra, od novih ka starijim članovima, pa sistem matematički mora da stane onog trenutka kada priliv novih uplata uspori. Kada stane, gubi većina, a ne manjina, jer je poslednji sloj uvek najbrojniji.

Ukratko

• Piramidalna šema plaća iz uplata novih članova, Ponzi šema iz centralne kase organizatora, a legitiman MLM iz stvarne prodaje krajnjim kupcima.
• Piramidalno organizovanje prodaje izričito je zabranjeno Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o trgovini.
• Krivični zakonik nema poseban član za piramidalne šeme, pa se slučajevi vode kao prevara.
• Najpouzdaniji znak je obavezna ulazna uplata ili startni paket uz zaradu vezanu za regrutaciju.
• Povraćaj uloženog novca je redak, jer se sredstva po pravilu brzo izmeste u inostranstvo ili u kriptovalute.

Tri modela koja ljudi mešaju

Piramidalna šema je struktura u kojoj svaki učesnik plaća ulaz i zarađuje time što dovodi nove učesnike koji takođe plaćaju ulaz. Proizvod je često prisutan, ali služi kao paravan i po pravilu je precenjen ili teško prodav krajnjem kupcu.

Ponzi šema nema tu mrežnu strukturu. Postoji centralni organizator koji prima uplate i obećava fiksan prinos, a isplate starim ulagačima vrši novcem novih. Dok priliv traje, isplate deluju uredno, što je i razlog zašto se ovakve šeme šire preporukom zadovoljnih ljudi koji su se stvarno isplatili.

Legitimna direktna prodaja ili MLM postoji i razlikuje se po tome što provizija pretežno dolazi od prodaje krajnjim kupcima, ne od regrutacije, nema obaveznog ulaznog paketa, i ne postoji pritisak da se zalihe otkupljuju unapred.

Šta kaže zakon

Zakon o zaštiti potrošača izričito navodi piramidalno organizovanje prodaje kao obmanjujuću poslovnu praksu, i definiše ga kao sistem u kom potrošač plaća naknadu za mogućnost prihoda koji ne zavisi od uspešnosti prodaje, nego od učešća drugih potrošača. Zakon o trgovini zabranjuje piramidalnu trgovinu, uz kazne za pravno lice od 500.000 do 2.000.000 dinara.

Krivični zakonik nema poseban član posvećen piramidalnim šemama. Slučajevi se zato procesuiraju kao prevara, gde je kod štete preko milion i po dinara zaprećena kazna od dve do deset godina zatvora, a ponekad i kao nedozvoljena trgovina ili pranje novca. Posledica te pravne konstrukcije je da se mora dokazivati namera obmane kod svakog pojedinačnog oštećenog, što postupke čini dugim i neizvesnim.

Znaci koji se ponavljaju

Zarada vezana za broj ljudi koje dovedeš, a ne za prodaju. Obavezna ulazna uplata, članarina ili startni paket. Obećan fiksan mesečni prinos, posebno ako je izražen u procentima i ne menja se bez obzira na tržište. Proizvod koji je nejasan, precenjen ili postoji samo kao opravdanje za uplatu. Isplate koje teku dok pristižu novi članovi i počnu da kasne čim priliv uspori.

Uz to idu i prepoznatljivi obrasci regrutacije: pritisak da prvo uvedeš porodicu i prijatelje, zatvorene grupe na Telegramu i Vajberu kao glavni kanal komunikacije, i influenseri ili lokalni ambasadori koji služe kao dokaz uspeha.

Slučajevi koji su prošli kroz Srbiju

Dafiment banka i Jugoskandik iz 1992. i 1993. godine ostali su najpoznatiji primer, sa obećanim kamatama koje su u vrhuncu išle do nivoa koji nijedna realna privreda ne može da isprati. Gem Collection je do 2012. okupio oko 14.500 oštećenih u Srbiji i regionu.

Od novijih, Kangaroo Treasure je bio kineska firma registrovana u Srbiji 2022. godine, sa modelom u kom se zarađivalo klikovima uz dodatnu proviziju od svakog dovedenog člana. Procene broja korisnika išle su do stotinu hiljada, a Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal primilo je preko sto pedeset prijava. Prema medijskim izveštajima, isti ljudi su kasnije pokrenuli novu platformu, što je uobičajen obrazac. Treba imati u vidu da u tom slučaju do sada nije bilo pravnosnažne presude, nego samo podnetih prijava. Globalne šeme poput OneCoina i QubitTecha imale su značajan broj učesnika i na Balkanu.

Gde se prijavljuje

Krivična prijava podnosi se policiji ili tužilaštvu, a kod onlajn platformi Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Ako se šema predstavlja kao investicija, kreditiranje ili usluga vezana za kriptovalute, prijava ide i Narodnoj banci Srbije, koja vodi registar licenciranih pružalaca i može utvrditi da neko posluje bez dozvole. Za investicione usluge nadležna je Komisija za hartije od vrednosti, a za nepoštenu poslovnu praksu i piramidalnu trgovinu tržišna inspekcija.

Provera pre ulaganja je jednostavnija nego što ljudi misle: ako neko nudi investiciju, mora imati dozvolu, a postojanje dozvole se proverava u registru regulatora za nekoliko minuta. Odsustvo dozvole nije formalnost nego suština.

Zašto se novac retko vrati

Pravno postoji imovinskopravni zahtev u krivičnom postupku i mogućnost parnice. Praktično, sredstva se po pravilu vrlo brzo prebace u inostranstvo ili u kriptovalute, a organizatori su nedostupni ili van zemlje. Čak i kada se postupak okonča presudom, naplata zavisi od toga da li je ostalo imovine iz koje se može namiriti, što najčešće nije slučaj.

Zbog toga je jedina stvarna zaštita ona pre uplate. Isti princip važi i kod kripto prevara i kod lažnih investicionih platformi, gde se novac takođe gubi u trenutku uplate, ne kasnije.

Zaključak

Ako ti neko nudi zaradu koja zavisi od toga koliko ljudi dovedeš, a ne od toga koliko si prodao stvarnim kupcima, ne treba ti dalja analiza. Dodatna provera je uvek ista: traži dozvolu regulatora i proveri je u registru, i pitaj odakle konkretno dolazi novac za isplate. Šeme koje ne izdrže ta dva pitanja ne izdrže ni vreme, a kada stanu, oni koji su ušli poslednji izgube sve.