Porez na nasleđe i poklon u Srbiji: stope, izuzeća i kako se prijavljuje

Ko primi nasleđe ili poklon u Srbiji, pre ili posle se suoči s pitanjem: da li treba platiti porez i koliko? Odgovor zavisi od toga ko ste u odnosu na ostavioca ili poklonodavca, od vrste i vrednosti imovine, a od 2025. godine i od toga kojoj lokalnoj samoupravi se obraćate. Pravila nisu komplikovana, ali detalji su važni: pogrešno tumačenje može vas koštati propuštenog izuzeća ili, s druge strane, neprijatnih kazni.

Zakonski okvir

Porez na nasleđe i poklon uređen je Zakonom o porezima na imovinu, konkretno člancima od 14. do 21. Zakon precizno definiše ko je poreski obveznik, koja imovina podleže oporezivanju, koje se stope primenjuju i ko je oslobođen plaćanja.

Od 1. januara 2025. godine nastupila je značajna administrativna promena: celokupna nadležnost za utvrđivanje, naplatu i kontrolu ovog poreza prešla je sa Poreske uprave Republike Srbije (PURS) na jedinice lokalne samouprave (JLS), to jest na opštine i gradove. Prenos arhive, IT sistema i osoblja završen je krajem 2024. godine. Ovo nije kozmetička promena: svi poreski obveznici koji su do tada pitanja nasleđa i poklona rešavali pri PURS-u, od 2025. moraju da se obrate lokalnoj poreskoj upravi.

Ko je poreski obveznik?

Obveznik poreza na nasleđe je naslednik, a obveznik poreza na poklon je lice koje prima poklon. Zakon prepoznaje dve kategorije obveznika:

• Fizička lica koja nasleđuju imovinu ili primaju poklon
• Pravna lica koja primaju poklon, osim kada je vrednost poklona već evidentirana kao oporezivi prihod u njihovim poslovnim knjigama (tada se primenjuje porez na dobit, a ne porez na poklon)

Neprofitne organizacije koje primaju donacije isključivo radi ostvarivanja javnokorisnih ciljeva nisu obveznici poreza na poklon.

Poreske stope i oslobođenja

Visina poreza direktno zavisi od stepena srodstva između ostavioca ili poklonodavca i naslednika ili poklonoprimca. Zakon razlikuje tri jasne kategorije.

Potpuno oslobođenje

Prema članu 21. Zakona o porezima na imovinu, od poreza su u potpunosti oslobođeni:

• Deca ostavioca i poklonodavca, kao i svi njihovi potomci
• Bračni drug ostavioca (za nasleđe) i bračni drug poklonodavca (za poklon)
• Roditelji ostavioca (za nasleđe)

Pažnja: Roditelji koji od svog deteta primaju poklon nisu oslobođeni poreza. Oni spadaju u kategoriju sa stopom od 1,5%, što je bitna razlika u odnosu na nasleđivanje, gde su roditelji ostavioca izuzeti. Ova distinkcija se često previdi u praksi.

Drugi nasledni red: stopa od 1,5%

Naslednici i poklonoprimci iz drugog naslednog reda plaćaju porez po stopi od 1,5%. U ovu grupu spadaju:

• Braća i sestre ostavioca, odnosno poklonodavca
• Roditelji poklonodavca koji od njega primaju poklon

Treći nasledni red i lica bez srodstva: stopa od 2,5%

Za sve ostale koji ne spadaju u prethodno navedene kategorije, poreska stopa iznosi 2,5%. Tu spadaju dedovi i bake ostavioca i njihovi potomci, kao i lica koja nemaju nikakvo srodstvo s ostaviocem ili poklonodavcem.

Šta podleže oporezivanju?

Zakon ne oporezuje svaku vrstu imovine. Predmet oporezivanja su sledeće kategorije.

Oporeziva imovina

Nepokretnosti i stvarna prava na njima:

• Pravo svojine na nepokretnostima: kuće, stanovi, poslovni prostori, zemljište
• Pravo stalnog korišćenja parking mesta u stambenim kompleksima

Gotovina, potraživanja i ostala imovina:

• Gotov novac
• Štedni ulozi i depoziti u bankama
• Novčana potraživanja
• Digitalna imovina, uključujući kriptovalute
• Prava intelektualne svojine
• Polovna motorna vozila, plovila i vazduhoplovi
• Ostala polovna pokretna imovina

Imovina koja ne podleže oporezivanju

• Udeli u pravnim licima, to jest poslovni udeli u privrednim društvima
• Hartije od vrednosti (akcije, obveznice i slično)
• Motocikli, traktori i poljoprivredne mašine
• Nova, nekorišćena motorna vozila, plovila i vazduhoplovi
• Ćelije, tkiva i organi ljudskog porekla

Izuzeće za udele u pravnom licu i hartije od vrednosti odnosi se samo na porez na nasleđe i poklon. Ukoliko se naknadno prodaju, na kapitalnu dobit primeniće se porez po stopi od 15%. Izuzeće pri prijemu dakle ne znači trajno poresko oslobođenje te imovine.

Prenos imovine koji je već podvrgnut porezu na dodatu vrednost (PDV) ili ulazi u osnovicu poreza na dohodak građana ne podleže dodatno ni porezu na poklon.

Poreska osnovica i prag od 100.000 dinara

Utvrđivanje poreske osnovice

Za nasleđe, poreska osnovica je tržišna vrednost nasleđene imovine na dan nastanka poreske obaveze, umanjena za dugove, troškove i druge terete koje naslednik preuzima iz ostavine.

Za poklon, osnovica je tržišna vrednost poklonjene imovine na dan zaključenja ugovora o poklonu. Ako pisani ugovor nije sačinjen, merodavan je dan prijema poklona. Od 2025. godine tržišnu vrednost utvrđuje nadležna JLS.

Prag od 100.000 dinara

Zakon predviđa posebno olakšanje: pokloni primljeni od istog lica u toku jedne kalendarske godine, do vrednosti od 100.000 RSD po kategoriji imovine, ne podležu oporezivanju. Ako ukupna vrednost premaši ovaj iznos, porez se obračunava isključivo na vrednost iznad praga, a ne na celokupan iznos.

Primer: Ko prima gotovinski poklon od 180.000 RSD od iste osobe u jednoj kalendarskoj godini, od poreza je izuzeto prvih 100.000 RSD, a porez se plaća samo na preostalih 80.000 RSD. Prag se zasebno primenjuje na svaku kategoriju imovine i obnavlja se početkom svake kalendarske godine.

Računski primer za nasleđe nekretnine

Zamislimo da brat ostavioca, koji spada u drugi nasledni red, nasledi stan procenjene tržišne vrednosti 10.000.000 RSD, uz obavezu preuzimanja dugova iz ostavine u iznosu od 1.000.000 RSD:

• Poreska osnovica: 10.000.000 - 1.000.000 = 9.000.000 RSD
• Poreska stopa: 1,5%
• Ukupan iznos poreza: 135.000 RSD

Kako se podnosi prijava?

Porez na nasleđe i poklon prijavljuje se podnošenjem obrasca PPI-3 (Poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon).

Ko podnosi prijavu?

U pravilu, prijavu podnosi naslednik, odnosno poklonoprimac. Izuzetak važi kada ostavinski postupak vodi javni beležnik: u tom slučaju, beležnik je dužan da dokumentaciju dostavi nadležnom poreskom organu, pa obveznik ne mora lično da podnosi prijavu.

Gde se podnosi prijava?

Od 1. januara 2025. godine, prijava se podnosi nadležnoj jedinici lokalne samouprave prema mestu stalnog boravišta ili prebivališta poreskog obveznika. Obveznici koji nemaju prebivalište u Srbiji podnose prijavu JLS na čijoj teritoriji se nalazi nasleđena ili poklonjenja imovina, ili JLS na kojoj je poklonodavac imao ili ima boravište.

Prijava se može podneti i elektronskim putem, putem portala ePorezi.

Rokovi i sankcije

Rok za podnošenje prijave

Prijava mora biti podneta u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze:

• Za nasleđe: poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti sudskog ili notarskog rešenja o nasleđivanju
• Za poklon: poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o poklonu, a ako pisani ugovor nije sačinjen, danom prijema poklona

Rok od 30 dana potvrđen je zvaničnim informatorom PURS-a iz jula 2025. godine. Pojedini stariji tekstovi na internetu navode rok od 10 dana, ali taj podatak treba smatrati zastarelim i netačnim.

Rok za plaćanje poreza

Kada JLS utvrdi porez i dostavi rešenje o utvrđivanju poreske obaveze, obveznik je dužan da izmiri dug u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Kazne za nepodnošenje prijave

Za fizička lica koja ne podnesu poresku prijavu u zakonski propisanom roku, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa novčane kazne u rasponu od 5.000 do 150.000 RSD.

Zaključak

Porez na nasleđe i poklon u Srbiji relativno je nizak u poređenju s većinom zemalja EU, ali ga ne treba potceniti ni ignorisati. Bliski srodnici u prvom naslednom redu, uključujući decu i bračnog druga, potpuno su oslobođeni plaćanja. Braća i sestre plaćaju 1,5%, dok dalji srodnici i lica bez srodstva plaćaju 2,5%. Gotovina, nekretnine i polovna vozila podležu oporezivanju, dok su udeli u privrednim društvima i hartije od vrednosti izuzeti od ovog poreza pri prenosu, mada ne i od eventualnog poreza na kapitalnu dobit pri prodaji.

Od 2025. godine, sva poreska pitanja vezana za nasleđe i poklon rešavaju se pri lokalnoj poreskoj upravi, a ne pri PURS-u. Prijava se podnosi na obrascu PPI-3 u roku od 30 dana od nastanka poreske obaveze, a porez se plaća u roku od 15 dana od prijema rešenja o utvrđivanju.

Za sve konkretne iznose, procenu vrednosti i okolnosti specifične za vaš slučaj, preporučuje se direktan kontakt s nadležnom JLS ili konsultacija s poreskim savetnikom. Najažurnije i najmerodavnije informacije dostupne su na zvaničnom sajtu PURS-a (purs.gov.rs) i portalu Ministarstva finansija (mfin.gov.rs).