Šta se dešava sa tvojim akcijama ako broker propadne

Pitanje se obično postavi tek posle prve veće uplate: ako broker propadne, da li akcije propadaju sa njim.

Kratak odgovor je ne, i to ne zato što je neko velikodušan, nego zato što hartije nikada nisu ni bile brokerova imovina. Duži odgovor je da zakonsko pravilo i praktična naplata nisu ista stvar, pa je korisno znati i šta se dešava kada evidencija ne odgovara stanju.

Ukratko

• Finansijski instrumenti i novac klijenata ne ulaze u imovinu, stečajnu ni likvidacionu masu investicionog društva i ne mogu biti predmet prinudne naplate nad njim.
• Kod domaćih brokera akcije se vode u Centralnom registru, najčešće na tvom vlasničkom računu, a ne u brokerovim knjigama.
• Fond za zaštitu investitora pokriva potraživanje do 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po klijentu kod jednog člana Fonda.
• Fond pokriva nemogućnost vraćanja novca i hartija, ne i pad cene onoga što si kupio.
• Kod stranih brokera srpski Fond ne važi. Važi šema države u kojoj je licencirano pravno lice sa kojim imaš ugovor.

Zašto hartije nisu brokerova imovina

Zakon o tržištu kapitala u članu 170 nalaže investicionom društvu da zaštiti vlasnička prava klijenata, naročito u slučaju nesolventnosti, i da spreči upotrebu klijentskih instrumenata za sopstveni račun bez izričite saglasnosti klijenta. Novac klijenata drži se na novčanom računu klijenata koji je odvojen od računa društva, a društvo je dužno da u kontinuitetu vodi tačnu evidenciju o sredstvima svakog klijenta koja se drže na zbirnom računu.

Isti član na kraju kaže ono što je najvažnije: finansijski instrumenti i novčana sredstva klijenata ne ulaze u imovinu, stečajnu ili likvidacionu masu investicionog društva, niti mogu biti predmet izvršenja ili prinudne naplate koji se sprovode nad njim. Ista rečenica ponavlja se i u članu 227, koji uređuje posledice oduzimanja dozvole.

Dodatni sloj je Centralni registar hartija od vrednosti. U njemu se vode vlasnički računi, zbirni računi, kastodi računi i drugi, a instrumenti i novac članova CRHOV-a na tim računima ne ulaze ni u imovinu ni u stečajnu masu samog CRHOV-a. Ako su tvoje akcije na vlasničkom računu, u registru piše tvoje ime, ne brokerovo. O tome kako se taj račun otvara ima više u vodiču o kupovini akcija na Beogradskoj berzi.

Oduzeta dozvola nije isto što i stečaj

Ovo su dva različita scenarija i vredi ih razdvojiti.

Komisija oduzme dozvolu. Komisija za hartije od vrednosti rešenjem može odrediti da se neizvršeni nalozi i dokumentacija klijenata prenesu drugom investicionom društvu, uz saglasnost klijenta. Društvo kome je dozvola oduzeta dužno je da pisano obavesti sve klijente, tako da mogu da povuku sredstva ili da ih prebace kod drugog društva sa dozvolom. Troškove tog obaveštavanja snosi društvo, ne ti.

Trajno oduzimanje dozvole vodi u likvidaciju ili stečaj. Ako likvidacioni upravnik utvrdi da postoje stečajni razlozi, dužan je da bez odlaganja obustavi likvidaciju i pokrene stečaj.

U oba slučaja tvoja imovina ostaje tvoja. Praktično pitanje je koliko brzo možeš da je pomeriš, i tu brzina zavisi od toga da li imaš uredne izvode i ugovor pri ruci.

Fond za zaštitu investitora: šta zaista pokriva

Kada evidencija ne odgovara stanju, dakle kada društvo jednostavno nije u mogućnosti da vrati novac ili hartije, ulazi Fond za zaštitu investitora kojim organizuje i upravlja Agencija za osiguranje depozita.

| Pitanje | Odgovor po zakonu |
| --- | --- |
| Ko je član Fonda | Investiciona društva i kreditne institucije sa sedištem u Srbiji ovlašćene da drže instrumente ili novac klijenata |
| Koliko je pokriće | Do 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po klijentu kod jednog člana Fonda |
| Da li se broji po računu | Ne, pokriće se odnosi na ukupna potraživanja prema jednom članu, bez obzira na broj računa, mesto vođenja i valutu |
| Ko nije pokriven | Profesionalni investitori, imaoci više od 5 odsto kapitala člana Fonda, članovi uprave i njihove porodice, revizori i zaposleni odgovorni za nastanak potraživanja |
| Da li se plaća | Ne, doprinose Fondu plaćaju članovi |
| Šta nije pokriveno | Pad vrednosti ulaganja i novčana sredstva koja su već osigurana po propisima o osiguranju depozita |

Poslednji red je najvažniji. Fond ne pokriva loš ishod investicije. Ako si kupio akciju koja je pala 60 odsto, to je tvoj rizik, bez obzira na to što je broker kasnije propao.

Osigurani slučaj nastaje onog dana kada sud donese rešenje o otvaranju stečaja nad članom Fonda, ili kada nadležni organ rešenjem utvrdi da član nije u mogućnosti da ispuni dospele obaveze prema klijentu, a ne postoje izgledi da se okolnosti u dogledno vreme bitno izmene. Vrednost potraživanja utvrđuje se na taj dan, a iznosi u stranoj valuti preračunavaju se po srednjem kursu Narodne banke Srbije tog dana.

Rokovi koje ne smeš da propustiš

1. Agencija objavljuje obaveštenje o nastupanju osiguranog slučaja i određuje rok za podnošenje zahteva. Taj rok po zakonu ne može biti kraći od pet meseci od dana nastupanja osiguranog slučaja.
2. Ako iz razloga na koje nisi mogao da utičeš propustiš taj rok, produžava se na godinu dana, ali uz dokaze koji opravdavaju sprečenost.
3. Član Fonda kod koga je nastupio osigurani slučaj dužan je da sa Agencijom utvrdi konačnu listu zaštićenih malih investitora najkasnije u roku od 60 dana.
4. Agencija isplatu započinje najkasnije u roku od tri meseca od dana utvrđivanja prava, odnosno iznosa. Taj rok može da se produži za još tri meseca uz saglasnost nadležnog organa.
5. Isplata se vrši u dinarima.

Ako je potraživanje veće od 20.000 evra, razlika se potražuje iz stečajne ili likvidacione mase. Tu nema roka koji te štiti, nego ide redovan stečajni postupak, pa računaj na duže čekanje i neizvestan ishod.

Strani brokeri: srpski Fond ne važi

Ovo je mesto gde se najčešće greši. Fond za zaštitu investitora pokriva klijente članova Fonda, dakle društava licenciranih u Srbiji. Veliki strani brokeri nemaju dozvolu Komisije za hartije od vrednosti, pa njihovi klijenti iz Srbije nisu pod srpskom šemom.

Umesto toga važi šema države u kojoj je licencirano pravno lice sa kojim si potpisao ugovor. To je bitna razlika, jer jedna ista platforma ume da ima više entiteta, a klijent često ne zna kod kog je završio.

| Šema | Koliko pokriva |
| --- | --- |
| SIPC, Sjedinjene Države | Do 500.000 dolara po klijentu, od čega najviše 250.000 dolara za gotovinu |
| FSCS, Ujedinjeno Kraljevstvo | Do 85.000 funti po licu i po firmi, za firme koje su propale posle 1. aprila 2019. |
| Investor Compensation Scheme, Irska | 90 odsto neto gubitka, najviše 20.000 evra po licu |
| Fond za zaštitu investitora, Srbija | Do 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po klijentu |

Nijedna od ovih šema ne pokriva pad cene. Sve pokrivaju samo slučaj kada firma ne može da vrati ono što drži za tebe.

Pre nego što pretpostaviš koja šema važi za tebe, otvori ugovor i dokument sa informacijama o klijentu i proveri koje pravno lice je tamo navedeno. Ako nije jasno, pitaj podršku i traži pisani odgovor. Poređenje samih platformi i njihovih troškova je u vodiču o izboru brokera iz Srbije.

Šta možeš da uradiš unapred

• Čuvaj izvode. Mesečni ili kvartalni izvod sa stanjem i listom pozicija je tvoj dokaz. Skidaj ga i čuvaj lokalno, ne samo u aplikaciji.
• Sačuvaj potvrde o svakoj transakciji. One služe i za poreski obračun nabavne cene, i kao dokaz u postupku prijave potraživanja.
• Proveri vrstu računa. Pitaj da li se tvoje hartije vode na vlasničkom računu na tvoje ime ili na zbirnom računu brokera, jer to menja koliko je dokazivanje jednostavno.
• Ne drži veliku gotovinu kod brokera. Gotovina koja ne radi ništa je nepotrebno izložena. Novac koji ne ulažeš uskoro ima smisla da bude na štednji ili na računu u banci, gde važi drugo osiguranje.
• Razmisli o podeli kod većih iznosa. Pokriće se računa po klijentu kod jednog člana Fonda, pa dva nezavisna posrednika smanjuju izloženost jednoj firmi. To, naravno, udvostručuje administraciju.

Granice ovog teksta

Ovde su obrađeni domaći okvir po Zakonu o tržištu kapitala i osnovne informacije o tri strane šeme, onako kako ih te šeme same objavljuju. Nije obrađen postupak u konkretnom stečaju, niti kako se tretiraju složeniji aranžmani kao što su margin računi, pozajmljivanje hartija ili derivati, gde pravila umeju da budu drugačija. Za konkretan slučaj proveri aktuelne uslove kod Agencije za osiguranje depozita i, ako je iznos veliki, uzmi pravnika pre nego što podneseš prijavu.