Koliko košta sahrana i koja naknada ti pripada

Trošak o kom se ne razmišlja unapred

Sahrana je jedan od retkih velikih izdataka koji dođe bez ikakve najave i bez vremena za poređenje cena. Porodica u roku od dan ili dva donosi niz odluka sa cenama koje niko nije proveravao unapred, najčešće u stanju u kom se ne pregovara. Zbog toga vredi unapred znati dve stvari: koliko koja stavka približno košta i koje naknade postoje.

Ukratko

• Sahranjivanje u grob u Beogradu košta oko 30.900 dinara, izrada grobnog mesta oko 44.900, a najjeftiniji sanduk oko 29.300 dinara.
• Prosečna sahrana sa opremom i novim grobnim mestom izlazi oko 127.000 dinara.
• Fond PIO isplaćuje naknadu pogrebnih troškova od 85.686 dinara, uz rok za podnošenje zahteva od dvanaest meseci.
• Pravo na naknadu ima onaj ko je snosio troškove, bez obzira na srodstvo sa preminulim.
• Pomoć poslodavca u slučaju smrti člana porodice neoporeziva je do 101.194 dinara.

Šta koliko košta

Po cenovniku beogradskog komunalnog preduzeća, koje prosečne troškove objavljuje i ažurira mesečno, samo sahranjivanje u grob iznosi oko 30.864 dinara, kremacija oko 32.136 dinara, a izrada grobnog mesta oko 44.850 dinara. Najjeftiniji sanduk košta oko 29.300 dinara, dok se cene kvalitetnijih penju i do nekoliko stotina hiljada. Socijalna sahrana, u najskromnijem obimu, košta oko 14.808 dinara.

Kada se saberu usluga, oprema i novo grobno mesto, prosečna sahrana izlazi oko 127.000 dinara, dakle nešto preko hiljadu evra. U Novom Sadu minimalna sahrana košta oko sto hiljada dinara, a u Nišu uređeno grobno mesto između 500.000 i 600.000 dinara.

Grobno mesto se, važno je znati, ne kupuje u svojinu nego zakupljuje, uz godišnju naknadu od oko 1.466 dinara. Grobnice su posebna kategorija, sa cenama od 600.000 dinara do nekoliko miliona, a na najtraženijim lokacijama i više.

Naknada pogrebnih troškova iz Fonda PIO

Ako je preminuli bio korisnik penzije, Fond isplaćuje naknadu pogrebnih troškova u iznosu od 85.686 dinara. Iznos je isti za sve kategorije i vrste penzija i usklađuje se kao i penzije, pošto je vezan za prosečnu penziju iz prethodnog kvartala.

Pravo ima onaj ko je snosio troškove sahrane, bez obzira na to da li je u srodstvu sa preminulim. To znači da naknadu može tražiti i komšija, prijatelj ili bilo ko drugi ko je platio, pod uslovom da ima račun na svoje ime.

Zahtev se podnosi filijali koja je isplaćivala penziju, u roku od dvanaest meseci od dana smrti. Potrebni su original računa pogrebnog preduzeća, izvod iz matične knjige umrlih i lična karta podnosioca. Pregled naknada i uslova vodi se na sajtu Fonda PIO.

Pomoć poslodavca i socijalna pomoć

Pomoć koju poslodavac isplati zaposlenom u slučaju smrti člana porodice neoporeziva je do 101.194 dinara, dok se iznad tog iznosa plaća porez. Mnogi kolektivni ugovori predviđaju i posebnu naknadu troškova sahrane, pa vredi proveriti šta piše u ugovoru kod poslodavca pre nego što se pretpostavi da takvog prava nema.

Za socijalno ugrožene postoji jednokratna pomoć i takozvana socijalna sahrana, koja se ostvaruje preko centra za socijalni rad i lokalne samouprave. Za korisnike novčane socijalne pomoći i za lica bez srodnika grad pokriva osnovni paket usluga.

Računi i dugovi koji ostaju

Dugovi preminulog ne nestaju, ali ni ne prelaze na porodicu bez ograničenja. Naslednici odgovaraju za obaveze ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako se neko odrekne nasledstva, ne odgovara ni za dugove.

Dve stvari se u praksi previde. Prva: ćutanje u ostavinskom postupku tumači se kao prihvatanje nasledstva, pa je odricanje aktivna radnja koju treba preduzeti u roku, a ne nešto što se podrazumeva ako se ne javiš. Druga: ako se ostavinski postupak ne pokrene, poverilac, najčešće banka, može sam da ga inicira kako bi naplatio potraživanje. Kako teče postupak i šta se nasleđuje, opisali smo u vodiču o testamentu i nasledstvu, a poreska strana objašnjena je u tekstu o porezu na nasleđe i poklon.

Šta se može uraditi unapred

Najveća ušteda nije u pregovaranju oko cene sanduka, nego u tome da grobno mesto već postoji. Novo grobno mesto je pojedinačno najskuplja stavka u računici, pa porodice koje već imaju zakupljeno mesto plaćaju znatno manje.

Korisno je i znati da li je preminuli bio korisnik penzije, jer od toga zavisi naknada od 85.686 dinara koja pokriva veliki deo osnovne sahrane. Račune treba uzeti na ime onoga ko stvarno plaća, pošto se naknada isplaćuje upravo podnosiocu sa računom, a ne automatski najbližem srodniku. Ako je u porodici neko star i bolestan, ova pitanja je lakše razjasniti ranije nego u danima kada za to nema prostora. Isto važi i za troškove nege i smeštaja, koji se po pravilu pojave pre toga.

Zaključak

Osnovna sahrana u Srbiji košta oko sto hiljada dinara, a naknada iz penzijskog osiguranja pokriva veliki deo tog iznosa, pod uslovom da se zahtev podnese u roku od godinu dana i sa računom na ime onoga ko je platio. Najskuplja stavka je novo grobno mesto, a najveći finansijski rizik nisu troškovi sahrane nego nasleđeni dugovi, koji se prihvataju i prostim ćutanjem u ostavinskom postupku.