Uvoz automobila iz inostranstva: prava računica od Nemačke do registracije

Tri česte zablude pre nego što počneš da računaš

Prva: da se na uvoz automobila uvek plaća carina. Ne plaća se, ako je vozilo poreklom iz Evropske unije i to umeš da dokažeš odgovarajućim dokumentom. Druga: da se plaća akciza. Na putnička vozila u Srbiji akciza se ne plaća, iako je mnogi onlajn kalkulatori i dalje uračunavaju. Treća: da je carinska vrednost ono što piše na fakturi. Carina proverava vrednost prema katalogu, pa potcenjena faktura ne prolazi, nego se vrednost koriguje naviše.

Ukratko

• Carina je nula odsto za vozila sa dokazanim poreklom iz EU, a 12,5 odsto bez dokaza o poreklu.
• PDV od 20 odsto plaća se na carinsku vrednost uvećanu za transport i carinu, ako je ima.
• Akciza se na putnička vozila ne plaća.
• Obavezno je pojedinačno ispitivanje vozila u ovlašćenoj laboratoriji, bez kog nema registracije.
• Za vozilo od 10.000 evra iz Nemačke, ukupan trošak dolaska do registarskih tablica je oko 13.000 evra.

Carina zavisi od papira, ne od zemlje kupovine

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ukida carinu na robu poreklom iz Evropske unije, ali poreklo mora biti dokazano. To se radi na tri načina: obrascem EUR.1, koji nema ograničenje vrednosti, izjavom o poreklu na samoj fakturi za pošiljke do 6.000 evra, ili izjavom ovlašćenog izvoznika.

Bez tog dokaza carina iznosi 12,5 odsto, što kod vozila od 10.000 evra znači 1.250 evra razlike. Zato je pribavljanje papira o poreklu najisplativijih pola sata u celom poslu, i pitanje koje prodavcu treba postaviti pre plaćanja, ne posle. Vozila iz Velike Britanije više ne uživaju preferencijalni tretman, pa se na njih carina plaća.

PDV se računa na sve, ne samo na cenu vozila

Osnovica za PDV od 20 odsto je carinska vrednost vozila uvećana za troškove transporta do granice, a zatim i za carinu ako je obračunata. Kod vozila od 10.000 evra sa 500 evra transporta to znači PDV na 10.500 evra, dakle 2.100 evra. Ako nema dokaza o poreklu, carina ulazi u osnovicu, pa PDV raste.

Carinsku vrednost ne određuješ ti. Uprava carina je upoređuje sa katalozima tržišnih vrednosti, pa ako je faktura osetno ispod realne cene modela, vrednost se koriguje i dažbine se obračunavaju na korigovan iznos. Detaljna objašnjenja postupka objavljena su na sajtu Uprave carina.

Ekološki standard i starost vozila

Minimalni ekološki standard za uvoz polovnih putničkih vozila je i dalje Euro 3, što praktično znači vozila proizvedena ili prvi put registrovana posle 1. januara 2002. Apsolutnog starosnog ograničenja nema, a vozila starija od trideset godina koja se tretiraju kao oldtajmeri izuzeta su od zahteva za ekološkom normom.

Pooštravanje na Euro 5 najavljeno je kroz strateške dokumente o zaštiti vazduha, ali do sada nije stupilo na snagu. Pošto bi takva izmena odjednom isključila veliki deo vozila koja se danas uvoze, vredi proveriti važeće stanje neposredno pre kupovine, a ne planirati uvoz na osnovu propisa od pre godinu dana.

Ispitivanje vozila je obavezno

Svako vozilo iz uvoza mora proći pojedinačno ispitivanje u laboratoriji koju je ovlastila Agencija za bezbednost saobraćaja. Bez uverenja o ispitivanju vozilo se ne može registrovati, bez obzira na to što je uredno ocarinjeno.

Cena ispitivanja je oko 12.000 dinara ako uz vozilo ide COC dokument proizvođača. Ako COC nedostaje, dodatno se plaća provera podataka u bazi, oko 3.800 dinara preko domaćeg auto-moto saveza ili oko 4.800 dinara preko stranih tela za kontrolu. Izdavanje samog uverenja košta oko 3.000 dinara. Postupak i spisak ovlašćenih laboratorija vodi Agencija za bezbednost saobraćaja.

Špedicija i prateći troškovi

Granična špedicija košta od 2.000 do 3.500 dinara, a unutrašnje carinjenje od 8.000 do 20.000 dinara, u zavisnosti od špeditera i složenosti predmeta. Ako vozilo stoji u carinskom nadzoru, naplaćuje se ležarina od 200 do 500 dinara dnevno, pa odugovlačenje sa papirima ima svoju cenu. Transport iz Nemačke, ako ne voziš sam, košta od 300 do 700 evra.

Postupak korak po korak

Kupovina uz fakturu ili ugovor i obavezno uz dokaz o poreklu, zatim prijava vozila na graničnom prelazu i carinski postupak koji kod špeditera ide preko jedinstvene carinske isprave. Posle plaćanja dažbina dobijaš uverenje o carinjenju, koje je uslov za sledeći korak, pojedinačno ispitivanje vozila. Sa uverenjem o ispitivanju ide se na tehnički pregled, zaključuje obavezno osiguranje i plaća porez na upotrebu motornih vozila, pa se vozilo registruje.

Realna računica na primeru

Vozilo kupljeno u Nemačkoj za 10.000 evra, sa transportom od 500 evra i ispravnim obrascem EUR.1: carina nula, PDV 2.100 evra, špedicija oko 150 evra, ispitivanje sa uverenjem oko 130 evra, i registracija sa osiguranjem, tehničkim i porezom na upotrebu oko 220 evra. Ukupno oko 13.100 evra, dakle oko 31 odsto preko nabavne cene.

Isti auto bez dokaza o poreklu: carina 1.312 evra, PDV 2.362 evra, ostalo isto, ukupno oko 14.600 evra. Razlika od oko 1.500 evra nastaje isključivo zbog jednog dokumenta.

Pre nego što ovu računicu uporediš sa cenom istog modela na domaćem tržištu, dodaj i vreme, putne troškove i rizik da vozilo na licu mesta ne bude u stanju koje je opisano u oglasu. Poređenje ukupnih troškova kupovine kod nas opisali smo u vodiču o novim i polovnim automobilima.

Zaključak

Uvoz se isplati kada je razlika u ceni na stranom tržištu veća od otprilike trećine vrednosti vozila, koliko iznose ukupne dažbine i prateći troškovi. Dve stvari presudno utiču na krajnji iznos: dokaz o poreklu iz EU, koji ti štedi oko 12,5 odsto, i realna carinska vrednost, koju ne možeš spustiti nižom fakturom. Sve ostalo su predvidivi troškovi koje vredi uračunati pre nego što kreneš na put, ne posle.