Anketa NBS-a: stanovništvo očekuje inflaciju od 10 odsto, finansijski sektor 3,5 odsto

Narodna banka Srbije objavila je 14. oktobra 2026. rezultate redovnih anketa o inflacionim očekivanjima. Razlika između grupa je velika: stanovništvo za godinu dana unapred očekuje inflaciju od 10 odsto, privreda 5,0 odsto, a finansijski sektor 3,5 odsto. Zvanično merena inflacija u septembru bila je 4,1 odsto.

Šta pokazuje anketa

Kratkoročna očekivanja finansijskog sektora, prema septembarskoj anketi agencije Ninamedija, ostala su na 3,5 odsto treći mesec zaredom. Očekivanja za dve godine unapred porasla su sa 3,0 odsto u avgustu na 3,4 odsto, a za tri godine unapred ostala su na 3,0 odsto, četvrti mesec zaredom. U oktobarskoj anketi agencije Blumberg očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred smanjena su sa 3,8 odsto na 3,7 odsto.

Privreda za godinu dana unapred očekuje 5,0 odsto, nepromenjeno od aprila. Srednjoročna očekivanja privrede vratila su se na 5,0 odsto, posle avgusta kada su za dve godine iznosila 4,4 odsto, a za tri godine 4,7 odsto. Kod stanovništva su očekivanja za godinu i za tri godine unapred ostala na 10 odsto, dok su za dve godine pala sa 10 odsto u avgustu na 8,0 odsto.

Merena inflacija je niža od onoga što građani očekuju

Prema podacima koje je NBS objavila 12. oktobra 2026, međugodišnja inflacija u septembru iznosila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto. Bazna inflacija bila je na međugodišnjem nivou 4,9 odsto, energenti su bili 11,6 odsto skuplji nego godinu dana ranije, a naftni derivati 17,3 odsto.

Cilj NBS-a je inflacija od 3 odsto, s dozvoljenim odstupanjem od 1,5 procentnog poena, pa je septembarska stopa u gornjem delu ciljnog raspona. Saopštenje o anketi ne objašnjava zašto su očekivanja stanovništva više od dvostruko veća od merene inflacije. NBS te ankete objavljuje mesečno od maja 2015. godine, odvojeno za finansijski sektor, privredu, sindikate i stanovništvo.

Šta ovo znači za vas

Inflaciona očekivanja su jedan od podataka na osnovu kojih se odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi, jer centralna banka reaguje kada očekivanja počnu da se odvajaju od cilja. Izvršni odbor NBS-a je 8. oktobra 2026. zadržao referentnu stopu na 5,75 odsto, a sledeća sednica o kamatnim stopama zakazana je za 12. novembar 2026.

Za vaš novčanik to znači dve stvari. Rata dinarskog kredita sa varijabilnom kamatom vezana je za domaće tržišne stope koje prate referentnu stopu, pa dok referentna stopa stoji na mestu, nema ni automatske promene rate; krediti indeksirani u evrima vezani su za EURIBOR, a ne za odluku NBS-a. Druga stvar je štednja: kamata na depozit se poredi sa stopom inflacije, pa ako je niža od 4,1 odsto, kupovna moć uloženog novca se smanjuje i kada je nominalni iznos veći. Koliko inflacija pojede na duži rok vidi se u kalkulatoru inflacije, a razliku između dinarske i devizne štednje razložili smo u vodiču Štednja u dinarima ili evrima.

Ankete pokazuju očekivanja, a ne ostvarenu inflaciju. Očekivanja stanovništva u ovim anketama godinama su znatno viša od merene stope i menjaju se iz meseca u mesec, pa je sledeći presek očekivanja zajedno sa odlukom o kamatnoj stopi na redu u novembru.