NBS: dinarska štednja dostigla 250 milijardi dinara, devizna 17,4 milijarde evra

Narodna banka Srbije objavila je 30. oktobra 2026. godine, uoči Svetskog dana štednje koji se obeležava 31. oktobra, podatke o štednji stanovništva u Srbiji. Dinarska štednja krajem oktobra iznosi oko 250 milijardi dinara, devizna 17,4 milijarde evra, a ukupna štednja stanovništva je, kako navodi centralna banka, dostigla rekordne nivoe.

Koliko je štednje i kako je rasla

Dinarska štednja je od početka 2026. godine porasla za 42,8 milijardi dinara, odnosno 21%. Devizna je u istom periodu porasla za 1,3 milijarde evra ili 7,9% i dostigla 17,4 milijarde evra. Pošto dinarska raste brže, njeno učešće u ukupnoj štednji stanovništva krajem septembra dostiglo je 11%, dok je u septembru 2012. godine bilo 1,9%.

Najveći rast dinarske štednje NBS beleži kod uloga oročenih na šest meseci do godinu dana, 29,3 milijarde dinara, i to je ujedno najzastupljenija kategorija sa 57,6% ukupne dinarske štednje. Kod ročnosti od tri do šest meseci rast je 12,2 milijarde dinara, a štednja po viđenju veća je za 6,8 milijardi dinara.

Prosečan ulog ostaje mali. Krajem septembra 2026. godine prosečan iznos dinarske štednje po partiji bio je 223 hiljade dinara. Kada se izuzmu ulozi do 10.000 dinara, koji čine 82,6% svih partija ali samo 0,2% ukupnog iznosa, prosek je 1,3 miliona dinara.

Analiza NBS-a: dinarska štednja bila isplativija od evrske

U redovnoj analizi koju objavljuje uoči Svetskog dana štednje, NBS je za period od septembra 2012. do septembra 2026. godine ponovo utvrdila da je štednja u dinarima bila isplativija od uporedive štednje u evrima, nezavisno od roka oročenja. Kao razloge centralna banka navodi više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, izuzimanje prihoda od kamate na dinarsku štednju od poreza i relativnu stabilnost kursa dinara prema evru.

Po primeru iz analize, štediša koji je u septembru 2012. godine oročio 100.000 dinara na godinu dana i ulog obnavljao trinaest godina imao je u septembru 2026. godine preko 60.000 dinara, odnosno preko 510 evra, više od štediše koji je istu protivvrednost sve vreme držao u evrima. Na jednogodišnje oročenje bez obnavljanja dinarska štednja bila je isplativija u 99% posmatranih godišnjih potperioda, na rok od tri meseca u preko 92% tromesečnih potperioda, a na dve godine u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima.

Razlika u jednoj jedinoj godini je ipak znatno manja. Za ulog od 100.000 dinara od septembra 2025. do septembra 2026. godine iznosila je, prema istoj analizi, gotovo 1.800 dinara, odnosno 15 evra.

NBS u istom saopštenju navodi i da je međugodišnja inflacija u septembru bila 4,1%, unutar ciljanog raspona od 3 ± 1,5%, dok je prosek za prvih devet meseci 2026. godine bio 2,8%.

Zašto prošli prinos nije obećanje

Ovo su podaci o prošlosti, a ne obećanje za budućnost: NBS i sama prinos dinarske štednje vezuje za kamatne stope banaka, poreski tretman i kurs, a sve tri stvari se menjaju. Iz brojki se ipak vide tri konkretne posledice za nekoga ko ima ulog u banci.

Prvo, razlika u prinosu nastaje na dugom roku. Na trinaest godina obnavljanja razlika je bila preko 60.000 dinara na ulog od 100.000 dinara, a u jednoj jedinoj godini gotovo 1.800 dinara, pa je razlika na kratak rok mnogo manja.

Drugo, rok menja sliku. Rezultati po potperiodima nisu isti za tri meseca (preko 92%), godinu dana (99%) i dve godine (svi potperiodi), pa ročnost uloga nosi deo te razlike.

Treće, kamata nije jedino što odlučuje o neto prinosu. NBS među razlozima navodi i poreski tretman kamate i kretanje kursa, pa se iznos koji ostane štediši ne čita samo iz oglašene stope. Kako se dinarska i evrska štednja porede u konkretnom slučaju, razložili smo u vodiču Štednja u dinarima ili evrima, a koliko ulog naraste pri zadatoj kamati i roku može se izračunati u kalkulatoru štednje.

Na kraju, merilo realnog prinosa je inflacija, koja je u septembru bila 4,1%. Kamata niža od te stope znači da ulog nominalno raste, a kupovnom moći opada.