Ekonomski program Studentske liste: plate, penzije i porezi

Studentska lista pobedila je na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju, 25. oktobra. Prema projekciji CeSID-a i Ipsosa na 96 odsto uzorka, osvojila je 52,9 odsto glasova, dok je lista Ujedinjena Srbija imala 38,8 odsto. Projekcija daje Studentskoj listi oko 141 mandat, a Ujedinjenoj Srbiji oko 103, od ukupno 250. Predsednik Vučić je priznao poraz iste večeri.

Reč je o projekcijama, ne o konačnim podacima. Zvanične rezultate objavljuje Republička izborna komisija, i tek oni su merodavni. Ovde nas zanima jedno pitanje: šta je ta lista obećala u ekonomiji i šta bi to značilo za novac građana.

Plate, penzije i kurs

Ekonomski deo programa javno je predstavljao Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, o čemu je pisao Telegraf Biznis. Njegove dve najjasnije poruke su da lista „neće nikome ukinuti niti smanjiti penzije, plate ili bilo koje druge prinadležnosti iz budžeta" i da „neće menjati devizni kurs ili uticati na bilo kakvu nestabilnost i neizvesnost".

To su odgovori na dve glavne teme kampanje. O najavljenim povećanjima penzija i plata, i o tome šta sa njima biva dok je Vlada u tehničkom mandatu, pisali smo u vodiču o izborima i njihovom uticaju na penzije i plate.

Porezi i rad

Deo programa razložila je i Nova ekonomija u Vremenu. U poreskoj politici najavljen je pomak ka većem opterećenju imućnijih i manjem za građane sa nižim primanjima. Konkretne stope i pragovi nisu objavljeni.

Najrazrađenija mera tiče se radnog zakonodavstva. Program predviđa izmenu Zakona o radu kojom bi se najduže trajanje rada na određeno vreme skratilo sa 24 na 12 meseci, uz ugovor na neodređeno posle godinu dana rada. Obrazloženje koje lista navodi jeste da bi se time ukinula višegodišnja nesigurnost zaposlenih.

Stanovanje, nabavke i infrastruktura

Program predviđa stanove sa pristupačnom kirijom i mogućnošću otkupa, namenjene mladim parovima i zaposlenima u obrazovanju i zdravstvu, sa obrazloženjem da je cilj rešavanje stambenog pitanja i ostanak u zemlji.

Tu je i potpuna transparentnost javnih nabavki, sa otvaranjem svih ugovora javnosti i jačanjem Državne revizorske institucije, kao i preispitivanje netransparentnih i preplaćenih infrastrukturnih projekata, pre svega onih rađenih po posebnim zakonima ili sa probijenim rokovima.

Za tržište hrane najavljeno je ukidanje monopola uvozničkog lobija i zaštita poljoprivrednog zemljišta i vode kao nacionalnog dobra. Pominje se i depolitizacija javnih preduzeća, te podrška domaćim preduzetnicima, startapovima i poljoprivrednicima, uz povezivanje univerziteta i privrede.

Šta u programu nije rečeno

Nijedna od objavljenih tačaka ne sadrži računicu. Nema procene koliko mere koštaju, iz kog izvora se finansiraju, ni rokova za većinu njih. I same mere za bezbednost hrane navedene su bez objašnjenja kako bi se sprovele.

Ekonomista Danilo Šuković, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, ocenio je da je ideja dobra, ali da mora biti ozbiljna da bi bila efikasna, i upozorio da ne sme ostati samo na papiru. Profesor Ljubomir Madžar smatra da je povratak u zakonske okvire gotovo podrazumevan korak.

Kritike su stizale i sa druge strane. Ministar finansija Siniša Mali tvrdio je tokom kampanje da lista nema jasan plan za penzionere i da bi promena politike mogla da umanji realnu vrednost penzija kroz kurs i inflaciju.

Šta ovo znači za vaš novac

Za sada ništa se ne menja. Povećanje penzija od 7,5 odsto najavljeno je od 1. decembra i o njemu smo pisali u vodiču o povećanju penzija. Dok se ne formira nova vlada i ne usvoji budžet za 2027, sve ostaje na snazi po važećim propisima.

Prva prava provera biće budžet za narednu godinu. U njemu će se videti da li i koliko od obećanog ima pokriće, jer se tek tamo mere pretvaraju u iznose. Do tada su u pitanju programske najave, a ne propisi.