Penzija za poljoprivrednike: ko mora da plaća doprinose i kolika penzija sledi

Osiguranje koje nastaje samo od sebe

Poljoprivrednik u Srbiji nije osoba koja može da bira da li će biti u penzijskom osiguranju. Obavezno osiguranje nastaje po sili zakona, čim postoje zemlja i uslovi iz zakona, bez obzira na to da li je neko podneo prijavu i da li uopšte zna za tu obavezu.

Zbog toga se dug po osnovu doprinosa često otkrije tek kada se zatraži penzija, kada je naplata već prešla u izvršenje. Druga strana iste priče je da taj staž, kada je plaćen, vredi jednako kao staž zaposlenog, samo je penzija koja iz njega sledi niža.

Ukratko

• Osiguranje je obavezno za nosioce i članove poljoprivrednog domaćinstva koji nisu zaposleni, preduzetnici, korisnici penzije ni na školovanju.
• Prag je 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, ali i manje ako se obavlja stočarska, povrtarska, vinogradarska ili slična proizvodnja.
• Doprinosi za nosioca gazdinstva iznose oko 211.000 dinara godišnje, u četiri kvartalne rate.
• Uslovi za penziju isti su kao za sve: 65 godina i 15 godina staža, ili 45 godina staža.
• Najniža penzija za poljoprivrednike je zasebna i niža, 24.443,91 dinar, naspram 31.092,11 za zaposlene.

Ko je osiguranik poljoprivrednik

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju u članu 13 definiše krug šire nego što se očekuje. To su nosioci poljoprivrednog domaćinstva, članovi poljoprivrednog domaćinstva, nosioci i članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i članovi mešovitog domaćinstva.

Uslov je negativan: da ta osoba nije osiguranik zaposleni, nije osiguranik samostalnih delatnosti, nije korisnik penzije i nije na školovanju. Ko ima posao, osiguran je po tom osnovu i ne plaća doprinose kao poljoprivrednik. Zakon izričito postavlja redosled, pa osnov iz prethodne kategorije isključuje onaj iz naredne.

Prag zemljišta je 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ispod tog praga obaveza i dalje postoji ako se na zemljištu ili građevinskoj celini obavlja stočarska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa ili pčela. Drugim rečima, nekoliko ari pod plastenicima ili dvadesetak košnica mogu da zasnuju obavezu jednako kao hektari oranice.

Nosilac je lice koje je obveznik poreza na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemljišta ili poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva.

Koliko se plaća

Doprinos se obračunava na najnižu osnovicu, uz stopu od 24 odsto za penzijsko i invalidsko i 10,3 odsto za zdravstveno osiguranje, što za nosioca gazdinstva izlazi na oko 211.000 dinara godišnje. Plaća se u četiri kvartalne rate.

To je iznos koji mnoga mala gazdinstva teško iznose, i upravo zato nastaje najčešći problem: doprinosi se ne plaćaju godinama, dug raste, a staž se ne upisuje. Period za koji doprinos nije plaćen ne ulazi u staž, bez obzira na to što je rad stvarno obavljan. Subvencije i uslove za gazdinstvo razložili smo u tekstu o poljoprivrednom gazdinstvu.

Mirovanje koje malo ko koristi

Ovo je odredba koju vredi znati, jer je jedini zakonski ventil. Svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja, i to iz objektivnih razloga, koje zakon nabraja: elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo.

Jedno ograničenje je bitno: tih pet godina ne mogu biti uzastopnih pet godina. Mirovanje se, dakle, koristi u razmacima, kao odgovor na konkretnu nepogodu ili bolest, a ne kao način da se obaveza odloži u kontinuitetu.

Svojstvo osiguranika može prestati i danom ispunjenja uslova za penziju, što je važno za one koji nastavljaju da obrađuju zemlju i posle penzionisanja.

Uslovi za penziju su isti kao za sve

Ovde nema olakšica. Starosna penzija se stiče sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili sa 45 godina staža bez obzira na godine. Isti uslovi važe i za zaposlene i za preduzetnike.

Razlika je u iznosu. Pošto se doprinos plaća na najnižu osnovicu, lični koeficijent je nizak, pa je i penzija po pravilu na donjoj granici. Kako se taj račun pravi, objasnili smo u vodiču o penzijskom sistemu.

Zasebna najniža penzija

Za poljoprivrednike zakon propisuje posebnu, nižu najnižu penziju. Trenutno iznosi 24.443,91 dinar, dok za osiguranike zaposlene i osiguranike samostalnih delatnosti iznosi 31.092,11 dinara.

Ako neko ima staž po različitim osnovama, primenjuje se poljoprivredna najniža penzija onda kada je pretežan staž osiguranja navršen upravo u osiguranju poljoprivrednika. Razlika od oko 6.600 dinara mesečno je, dakle, vezana za to gde je proveden veći deo radnog veka, a ne za poslednji posao.

Šta sa godinama koje nedostaju

Poljoprivrednik koji nema dovoljno staža ne može ga kupiti unazad. Dokup prošlih godina ne postoji ni za koga, a ono što postoji je uključivanje u obavezno osiguranje koje radi unapred, i to samo za one koji nisu obavezno osigurani. Ceo mehanizam i računicu da li se isplati razložili smo u tekstu o dokupu staža.

Za one kojima penzija neće biti dovoljna ili je uopšte neće biti, ostaje socijalna zaštita, gde se gazdinstvo gleda kroz imovinski cenzus, o čemu pišemo u vodiču o socijalnoj pomoći.

Kako proveriti stanje

Stanje staža i duga po doprinosima proverava se u filijali Fonda PIO ili elektronski preko e-šaltera Fonda PIO. To je jedini način da se vidi koji su periodi stvarno evidentirani, jer uplata sama po sebi ne znači da je staž upisan ako je uplaćena posle zakonskog roka ili na pogrešan račun.

Proveru vredi uraditi dok ima vremena da se nešto popravi, a ne u godini u kojoj se podnosi zahtev za penziju.

Zaključak

Obaveza nastaje od zemlje, ne od prijave, i to je jedini razlog zbog kog većina poljoprivrednika sazna za dug prekasno. Uslovi za penziju su isti kao za sve, ali je najniža penzija zasebna i niža za oko 6.600 dinara mesečno kada je pretežan staž poljoprivredni. Mirovanje od pet godina postoji, ali samo iz objektivnih razloga i ne u kontinuitetu, pa se na njega ne može računati kao na odlaganje obaveze.