Brak i novac: šta je zajedničko, ko plaća dugove i šta biva sa kreditom

Dok brak traje, o novcu se retko razgovara pravnim rečnikom. Kada se završi, ispostavi se da je sve vreme postojao režim koji je važio i bez pitanja. Ovaj vodič objašnjava šta je čije, ko odgovara za dugove i šta se dešava sa kreditom, prema Porodičnom zakonu.

Ukratko

• Imovina stečena radom tokom braka je zajednička, bez obzira na to ko je upisan kao vlasnik.
• Ono što ste imali pre braka, kao i nasledstvo i poklon, vaša je posebna imovina.
• Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.
• Za dugove uzete radi potreba zajedničkog života odgovarate solidarno, i zajedničkom i posebnom imovinom.
• Vanbračna zajednica ima ista imovinska pravila kao brak.
• Bračni ugovor je jedini način da se sve ovo uredi drugačije, i mora kod javnog beležnika.

Šta je zajedničko, a šta vaše

Po članu 171 Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku je njihova zajednička imovina. Ključne su dve reči: radom i tokom braka.

Posebna imovina je, po članu 168, ono što ste stekli pre braka, kao i ono što ste tokom braka dobili nasleđem, poklonom ili drugim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Stan koji vam je ostavila baka ostaje samo vaš, i onda kada se u njemu živelo godinama.

Zakon ima i jedno pravilo koje iznenađuje: po članu 172, dobitak na igri na sreću tokom braka je zajednička imovina.

Važno je i ono što zakon ne pominje, a mnogi veruju: čija su kola i stan ne zavisi od toga ko je upisan. Upis u registar je dokaz, ali zajednička imovina nastaje sticanjem, ne upisom. O samom upisu pisali smo u vodiču o uknjižbi stana.

Koliko kome pripada

Po članu 180, ako se supružnici ne dogovore, deobu vrši sud, a pretpostavlja se da su udeli jednaki.

Ta pretpostavka može da se obori. Isti član kaže da veći udeo zavisi od ostvarenih prihoda, ali i od vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci i staranja o imovini. Rad u kući se, dakle, računa kao doprinos sticanju, a ne kao usluga.

Deoba se može tražiti i dok brak traje, ne samo posle razvoda. Pravo da je traže imaju i naslednici preminulog supružnika, pa i poverioci onoga iz čije se posebne imovine nisu mogla naplatiti potraživanja.

Stvari za ličnu upotrebu pripadaju onome ko ih koristi, bez uračunavanja u udeo, osim ako im je vrednost nesrazmerno velika.

Dugovi: ovde se najviše greši

Zakon razlikuje dve vrste obaveza.

Sopstvene obaveze, po članu 186, su one koje je supružnik preuzeo pre ili posle sklapanja braka za sebe. Za njih odgovara svojom posebnom imovinom i svojim udelom u zajedničkoj.

Zajedničke obaveze, po članu 187, su one preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života, kao i one koje po zakonu terete oba supružnika. Za njih supružnici odgovaraju solidarno, i zajedničkom i posebnom imovinom. Solidarno znači da poverilac može ceo iznos tražiti od bilo koga od njih dvoje.

Supružnik koji je iz svoje posebne imovine platio zajednički dug ima pravo na naknadu od drugog, srazmerno njegovom udelu.

Kredit posle razvoda

Ovo je najčešće pitanje i odgovor je neprijatan.

Sporazum o deobi imovine obavezuje vas dvoje, ali ne obavezuje banku. Banka nije strana u tom sporazumu. Ko je potpisao ugovor o kreditu, taj i dalje duguje banci, bez obzira na to kako ste podelili stan.

Ako je jedan supružnik sudužnik, ostaje sudužnik i posle razvoda, sve dok banka ne pristane da ga oslobodi, što po pravilu znači novi ugovor i novu procenu kreditne sposobnosti onoga ko ostaje.

Praktično: presuda o razvodu ne menja vaš status u kreditnom registru. Ako drugi prestane da plaća, banka će tražiti od vas.

Pokloni

Po članu 190, uobičajeni pokloni koje su supružnici činili jedno drugom ne vraćaju se posle razvoda. Vraćaju se samo oni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine.

Vanbračna zajednica

Član 191 je kratak i važan: imovina koju su vanbračni partneri stekli radom tokom trajanja zajednice je njihova zajednička imovina, a na njihove imovinske odnose shodno se primenjuju ista pravila kao na supružnike.

Razlika je u dokazivanju. Brak ima datum i dokument, vanbračna zajednica nema, pa se njeno postojanje i trajanje u sporu moraju dokazivati.

Bračni ugovor

Član 188 dozvoljava supružnicima i budućim supružnicima da imovinske odnose urede ugovorom, na postojećoj ili budućoj imovini.

Forma je stroga: ugovor mora biti u obliku javnobeležnički potvrđene, solemnizovane isprave. Javni beležnik je pritom dužan da ugovornike posebno upozori da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.

To je jedini način da se unapred odstupi od svega gore napisanog.

Šta uraditi dok je mirno

Napravite spisak šta je čije i otkud, posebno za ono što je doneto u brak ili nasleđeno, i sačuvajte dokaze o poreklu novca. Kod zajedničkih kredita znajte ko je potpisnik a ko sudužnik. Ako u braku postoji velika razlika u imovini doneti spolja, bračni ugovor nije nepoverenje nego uređen odnos.

O postupku deobe i onome što sledi posle razvoda pisali smo u vodiču o razvodu i podeli imovine, a o tome šta biva sa imovinom posle smrti u vodiču o testamentu i nasleđivanju.