Beneficirani staž: koliko ranije se ide u penziju i ko na to ima pravo

Staž koji teče brže od vremena

Kod većine zaposlenih dvanaest meseci rada daje dvanaest meseci staža. Kod poslova koji su naročito teški, opasni i štetni po zdravlje, dvanaest meseci može da se računa kao četrnaest, petnaest, šesnaest ili osamnaest meseci. To je beneficirani staž, u zakonu nazvan staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.

Uvećanje nije nagrada nego priznanje da se na tim poslovima ne može raditi do šezdeset pete. Zato ono što se njime zaista dobija nije veća penzija, nego raniji odlazak.

Ukratko

• Uvećanje može iznositi najviše 50 odsto, dakle dvanaest meseci najviše kao osamnaest.
• Traži se najmanje deset godina efektivno provedenih na takvim poslovima, odnosno pet ako je utvrđena invalidnost.
• Starosna granica se snižava samo ako je bar dve trećine ukupnog staža ostvareno na tim radnim mestima.
• Granica se može spustiti najviše do 55 godina, a kod najtežeg stepena do 50 godina.
• Radno mesto određuje ministar na predlog Fonda, ne poslodavac sam.

Četiri stepena uvećanja

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju postavlja gornju granicu na 50 odsto, a u praksi se primenjuju četiri stepena. Dvanaest efektivno provedenih meseci računa se kao četrnaest, petnaest, šesnaest ili osamnaest meseci staža, zavisno od težine, opasnosti i štetnosti posla.

Uvećava se samo vreme stvarno provedeno na radu. Bolovanje, godišnji odmor koji nije na tom radnom mestu i drugi prekidi ne ulaze u uvećanje, što je razlog zbog kog se obračun na kraju često razlikuje od onoga što ljudi sami izračunaju.

Dva uslova koja se mešaju

Ovde nastaje najviše nesporazuma, jer postoje dva odvojena praga i ispunjenje jednog ne znači ispunjenje drugog.

Prvi je uslov da se staž uopšte računa uvećano: traži se da je osiguranik na takvim poslovima efektivno proveo ukupno najmanje deset godina, odnosno najmanje pet godina ako mu je utvrđena invalidnost.

Drugi je uslov za snižavanje starosne granice, i on je stroži: traži se da je na tim radnim mestima navršeno najmanje dve trećine ukupno navršenog staža osiguranja. Čovek koji je dvanaest godina radio u rudniku, a zatim dvadeset godina u kancelariji, imaće uvećan staž za onih dvanaest godina, ali mu se starosna granica neće sniziti, jer dve trećine nisu ispunjene.

Koliko se spušta starosna granica

Snižava se po jedna godina, a koliko rada je potrebno za tu godinu zavisi od stepena:

• pet godina na poslu gde se 12 meseci računa kao 14
• četiri godine gde se 12 meseci računa kao 15
• tri godine gde se 12 meseci računa kao 16
• godina i po gde se 12 meseci računa kao 18

Granica se ne može spuštati beskonačno. Donja granica je 55 godina života. Izuzetak postoji samo za one koji dve trećine vremena provedenog na beneficiranim poslovima imaju na najtežem stepenu, onom sa osamnaest meseci, i kod njih se granica može spustiti do 50 godina.

Ko sve ima uvećan staž

Radna mesta i stepen uvećanja ne određuje poslodavac nego ministar nadležan za penzijsko i invalidsko osiguranje, na predlog Fonda PIO. Zato je spisak zatvoren i proverljiv, a ne stvar dogovora u firmi.

Zakon posebno izdvaja zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pripadnike Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, profesionalne pripadnike Vojske Srbije, zaposlene u organu nadležnom za spoljne poslove na poslovima pod posebnim uslovima, sudije i tužioce u posebnim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zločine, kao i ovlašćena službena lica Poreske policije. Njima se svakih dvanaest meseci računa najviše kao šesnaest, zavisno od težine posla.

Uvećanje po osnovu zdravstvenog stanja

Ovo je deo koji se gotovo nikad ne pominje, a ne traži nikakav poseban posao. Uvećan staž pripada i osiguranicima koji rade sa telesnim oštećenjem od najmanje 70 odsto, vojnim invalidima od prve do šeste grupe, civilnim invalidima rata od prve do šeste grupe, slepim licima, kao i licima obolelim od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, paraplegije, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze.

Njima se svakih dvanaest meseci efektivno provedenih na radu računa kao petnaest meseci staža, pod istim uslovom od deset godina. Dakle, uvećanje ovde ne zavisi od toga gde se radi nego od zdravstvenog stanja osiguranika. Ostale novčane povlastice koje idu uz utvrđeno telesno oštećenje razložili smo u tekstu o povlasticama za osobe sa invaliditetom.

Šta beneficirani staž ne radi

Ne povećava penziju srazmerno uvećanju. Visina penzije se dobija množenjem ličnog koeficijenta, penzijskog staža i opšteg boda, pa uvećan staž jeste veći broj u toj formuli, ali se dobitak često precenjuje. Kako formula radi, razložili smo u vodiču o penzijskom sistemu, a konkretne iznose u tekstu o tome kolika je penzija.

Ne oslobađa plaćanja višeg doprinosa. Za radna mesta sa uvećanim stažom plaća se dodatni doprinos, i taj trošak snosi poslodavac.

I ne traje zauvek. Zakon predviđa reviziju radnih mesta, dakle ponovnu ocenu da li uslovi i dalje postoje. Posle revizije radno mesto može izgubiti status ili dobiti drugi stepen uvećanja, pri čemu već ostvareni staž ostaje.

Kako proveriti sopstveni staž

Najpouzdanije je izvod iz matične evidencije Fonda PIO, gde se vidi koji je period evidentiran sa uvećanim trajanjem i po kom stepenu. Zahtev se podnosi filijali ili elektronski preko e-šaltera Fonda PIO.

Ovo vredi uraditi znatno pre nego što se penzija zatraži. Ako poslodavac nije prijavio beneficirani staž ili ga je prijavio po pogrešnom stepenu, ispravka traži dokumentaciju od poslodavca, a ona se mnogo teže prikuplja kada je firma u međuvremenu ugašena. Isti problem opisali smo u tekstu o proveri uplate doprinosa.

Zaključak

Beneficirani staž se isplati gledati kroz jedno pitanje: da li je bar dve trećine ukupnog staža ostvareno na takvim poslovima. Ako jeste, starosna granica se spušta i to je glavni dobitak, do 55 godina, a u najtežim slučajevima do 50. Ako nije, staž će biti uvećan ali će se u penziju ići po redovnim godinama, što je ishod koji mnoge iznenadi tek pri podnošenju zahteva.