Dozvoljeni i nedozvoljeni minus: koliko te stvarno košta

Minus na tekućem računu je najtiši dug koji postoji. Nema rate, nema opomene, nema datuma dospeća. Plata legne, minus se smanji, do kraja meseca se vrati, i tako godinama.

Zato ga malo ko računa kao dug. A kamata ide svakog dana, i na kraju godine ispadne iznos koji bi te iznenadio da ga je neko tražio odjednom.

Ukratko

• Kamata na dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje ograničena je na 19,75 odsto godišnje.
• Plafon propisuje član 12 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao stopu zatezne kamate iz člana 11 tog zakona uvećanu za 8 procentnih poena.
• Ta zatezna stopa nije ista kao opšta zatezna kamata: po članu 11 ona je referentna stopa Narodne banke Srbije uvećana za 6 procentnih poena, pa uz referentnu od 5,75 odsto iznosi 11,75 odsto.
• Kod kreditnih kartica plafon je niži, 17,75 odsto, jer se ista stopa uvećava za 6 procentnih poena.
• Stalni minus od 30.000 dinara košta oko 5.900 dinara godišnje, a da nikada ne vidiš nijednu ratu.
• Nedozvoljeni minus nije drugačiji po kamati, ali nosi dodatne naknade i direktno ide u tvoju kreditnu istoriju.

Dozvoljeni i nedozvoljeni, šta ih razlikuje

Dozvoljeni minus je unapred ugovoren limit do kojeg smeš da potrošiš više nego što imaš na računu. Banka ga odobrava na osnovu redovnih priliva, najčešće u visini jedne do dve plate, i periodično ga obnavlja.

Nedozvoljeni minus nastaje kada pređeš taj limit, ili kada uopšte nemaš odobreno prekoračenje. Dešava se tiho: trajni nalog prođe, kartica se naplati, i račun ode ispod nule bez tvoje odluke.

Po kamati ta dva nisu različita, jer je plafon isti za oba. Razlika je u svemu ostalom: nedozvoljeni minus banka tretira kao neurednost, često ga prati naknada, a dugo neizmiren završi u izveštaju Kreditnog biroa, što ti kasnije otežava svaki kredit.

Koliko to stvarno košta

Kamata se obračunava na dnevno stanje duga, pa plaćaš onoliko dana koliko si stvarno bio u minusu. Uz plafon od 19,75 odsto godišnje, računica izgleda ovako:

| Iznos minusa | Koliko dugo | Kamata |
| --- | --- | --- |
| 30.000 dinara | 30 dana | oko 490 dinara |
| 50.000 dinara | 90 dana | oko 2.440 dinara |
| 30.000 dinara | cela godina | oko 5.900 dinara |
| 100.000 dinara | cela godina | oko 19.750 dinara |

Iznosi su obračunati po najvišoj dozvoljenoj stopi i bez naknada, pa su donja granica stvarnog troška. Tvoja banka može imati nižu stopu, ali i naknadu za odobrenje ili obnovu limita, pa pogledaj svoj ugovor.

Plafon nije fiksan broj nego formula, pa se menja kada se promeni referentna stopa. Po članu 11 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga stopa zatezne kamate za dinarska potraživanja jeste referentna stopa Narodne banke Srbije uvećana za 6 procentnih poena. Uz referentnu stopu od 5,75 odsto to je 11,75 odsto. Član 12 zatim na tu stopu dodaje 8 procentnih poena za prekoračenje, odnosno 6 za kreditne kartice, pa dobijamo 19,75 i 17,75 odsto. Ako se referentna stopa promeni, promeni se i plafon, pa pre računice proveri aktuelnu stopu kod Narodne banke Srbije.

Ono što se iz tabele vidi: povremeni minus od par dana pred platu košta malo i nije drama. Problem je stalni minus, onaj koji se nikada ne zatvori, jer se tu plaća puna godišnja kamata, svake godine, zauvek.

Zašto je minus skuplji od keš kredita

Na isti iznos i isti period, minus je po pravilu skuplji.

Sto hiljada dinara u stalnom minusu godinu dana, po plafonu od 19,75 odsto, košta oko 19.750 dinara kamate. Isti iznos kao keš kredit po stopi od 12 odsto košta oko 12.000 dinara, a uz to se i otplaćuje, pa glavnica pada iz meseca u mesec i stvarna kamata ispadne još manja.

Minus, nasuprot tome, nema amortizaciju. Nema plan otplate koji te tera da glavnicu smanjuješ. Zato ko je u stalnom minusu godinama, plaća kamatu na isti iznos bez kraja.

To je i razlog zašto refinansiranje stalnog minusa keš kreditom često ima smisla, pod jednim uslovom: da posle toga ne počneš ponovo da koristiš oslobođeni limit.

Kako se izlazi iz stalnog minusa

Ovo retko uspeva odjednom, i zato se radi postepeno.

1. Saznaj tačan iznos. U aplikaciji pogledaj stanje i odobreni limit, pa izračunaj koliko si zaista u minusu kada plata legne i potroši se.
2. Smanji limit, ne samo potrošnju. Dok god limit stoji, minus se sam vraća. Traži od banke da ga spusti, na primer sa 60.000 na 50.000 dinara.
3. Ponovi to svakog meseca. Smanjenje od 10.000 dinara mesečno zatvara limit od 60.000 za šest meseci, a da ne moraš da nađeš celu sumu odjednom.
4. Ako ti je minus veći od jedne plate, razmotri refinansiranje keš kreditom sa nižom kamatom, uz zatvaranje limita istog dana.
5. Kad zatvoriš, ostavi mali limit ili nikakav, jer otvoren limit je poziv da se vratiš.

Pitanja za banku

• Koja je nominalna, a koja efektivna kamatna stopa na moje prekoračenje
• Da li postoji naknada za odobrenje ili obnovu limita i koliko iznosi
• Na koji period mi je limit odobren i šta se dešava kada istekne
• Kolika je kamata i naknada ako pređem limit
• Mogu li da smanjim limit bez zatvaranja računa, i da li to utiče na kreditnu istoriju

Najčešće greške

Tretiranje limita kao sopstvenog novca. Plata od 90.000 uz limit od 50.000 ne znači da imaš 140.000. Znači da imaš 90.000 i mogućnost da se zadužiš.

Gledanje samo mesečne kamate. Četristo dinara mesečno ne zvuči kao ništa, dok ne postane šest hiljada godišnje, pa trideset hiljada za pet godina.

Smanjivanje potrošnje bez smanjivanja limita. Dok limit stoji, minus se popuni čim dođe neplaniran trošak.

Puštanje nedozvoljenog minusa da stoji. Kamata je ista, ali posledice po kreditnu istoriju nisu, a docnjom se u Kreditnom birou smatra dospela neizmirena obaveza od 60 i više dana.

Refinansiranje bez zatvaranja limita. Kredit otplati minus, limit ostane otvoren, i za godinu dana imaš i kredit i minus.

Granice ovog teksta

Navedeni plafoni su propisani maksimumi, ne stope koje tvoja banka obavezno primenjuje, i podložni su promeni jer se izvode iz zakonske stope zatezne kamate. Naknade za odobrenje i obnovu limita nisu obuhvaćene računicom. Za svoj slučaj uzmi ugovor i pregled troškova od banke, jer je efektivna kamatna stopa jedini broj po kojem se ponude stvarno porede.