Korporativne obveznice domaćih kompanija na Beogradskoj berzi: novo tržište koje se stvara

Nešto novo se dešava na Beogradskoj berzi

Beogradska berza je godinama bila poznata po istim, malobrojnim imenima: NIS, Aerodrom, Metalac, i šačica drugih listiranih kompanija čije se akcije retko menjaju vlasnika. Obveznice na tržištu, do skoro, bile su gotovo isključivo državne. To se sada menja: prvi put, domaće privatne kompanije počele su same da izdaju sopstvene korporativne obveznice, direktno na Beogradskoj berzi, van bankarskog kredita kao jedinog izvora finansiranja.

Ukratko

• Prvi put u novijoj istoriji, domaće privatne kompanije izdaju sopstvene korporativne obveznice na Beogradskoj berzi.
• Elixir Group, Fashion Company, Kodar Energomontaža i Beton Plus već su realizovali emisije.
• Ministarstvo finansija zajedno sa još desetak kompanija priprema nove emisije vredne preko 250 miliona evra do kraja 2026.
• Za investitora, korporativne obveznice domaćih firmi nose viši prinos od državnih obveznica, ali i viši rizik.

Koje kompanije su već izdale obveznice

Elixir Group, jedna od vodećih srpskih kompanija u proizvodnji đubriva i agrohemije, prikupila je 35 miliona evra emisijom obveznica preko Beogradske berze, novac namenjen izgradnji nove fabrike. Beton Plus izdao je petogodišnje korporativne obveznice u vrednosti od 10 milijardi dinara, oko 85 miliona evra, najveću pojedinačnu emisiju domaće kompanije do sada. Kodar Energomontaža svoje obveznice trguje na Open Market segmentu Beogradske berze, dostupnijem manjim i srednjim izdavaocima. Fashion Company, poznata po lancu prodavnica odeće, takođe je deo ovog talasa.

Ko se sprema da izda obveznice do kraja godine

Ministarstvo finansija sarađuje sa još oko deset domaćih privatnih kompanija, uključujući Orion Telekom i Monument, na pripremi njihovog izlaska na tržište obveznica do kraja 2026. godine. Ukupna vrednost tih planiranih emisija procenjuje se na više od 250 miliona evra. Beogradska berza navodi da su još neke kompanije spremne da tržištu ponude obveznice u istom periodu.

Zašto se ovo dešava baš sada

Za domaću kompaniju, izdavanje obveznica je alternativa bankarskom kreditu. Umesto da pozajmljuje od jedne banke po uslovima koje ta banka diktira, kompanija prikuplja novac direktno od investitora na tržištu, često po povoljnijim uslovima ako ima dobru kreditnu istoriju i jasan plan korišćenja sredstava. Za tržište kapitala u celini, ovo je značajno jer diversifikuje ponudu, koja je do sada gotovo isključivo zavisila od državnih hartija i šačice akcija.

Direktor Beogradske berze u javnim izjavama ističe i da se prvi IPO (inicijalna javna ponuda akcija) domaće kompanije očekuje tokom 2027, što bi bio sledeći korak u istom pravcu, posle uspostavljanja tržišta korporativnih obveznica.

Šta ovo znači za tebe kao investitora

Korporativne obveznice domaćih kompanija nose viši prinos od državnih obveznica Srbije, jer nose i viši rizik. Država praktično ne može da bankrotira na način na koji privatna kompanija može, pa investitor koji kupuje obveznice Elixir Group ili Beton Plus preuzima kreditni rizik konkretne kompanije, ne rizik države.

Pre kupovine bilo koje korporativne obveznice, proveri finansijske izveštaje kompanije, njen kreditni rejting ako postoji, i uslove same emisije: kamatnu stopu, rok dospeća, i da li je obveznica obezbeđena nekom imovinom ili ne. Za opšte razumevanje kako korporativne obveznice funkcionišu, kakav je odnos prinosa i rizika i kako se razlikuju od državnih hartija, pogledaj naš vodič o korporativnim obveznicama.

Likvidnost je i dalje ograničavajući faktor. Kao i kod domaćih akcija, promet korporativnim obveznicama na Beogradskoj berzi je znatno niži nego na razvijenim tržištima, pa prodaja pre roka dospeća može biti sporija ili po nepovoljnijoj ceni nego što bi očekivao.

Zaključak

Pojava domaćih korporativnih obveznica menja, makar delimično, sliku Beogradske berze koja je decenijama bila skoro isključivo o državnim hartijama i par velikih akcionarskih društava. Za investitora ovo znači novu kategoriju ulaganja na domaćem tržištu, sa višim prinosom nego državne obveznice, ali i realnim kreditnim rizikom konkretne kompanije koji treba proceniti pre svakog ulaganja.