Štedne obveznice Srbije: kako da uložiš već od 2.000 dinara

Šta su štedne obveznice

Ako si do sada mislio da su državne obveznice nešto za velike investitore, štedne obveznice menjaju tu računicu. Republika Srbija je uvela poseban tip državnih hartija od vrednosti, namenjen isključivo fizičkim licima koja žele da uštede malo po malo, ne uz veliki početni ulog. Za razliku od redovnih državnih obveznica koje se kupuju na aukcijama preko banaka ili berze, štedne obveznice prodaju se isključivo preko poslovnica Banke Poštanska štedionica, a minimalno ulaganje je svega 2.000 dinara.

Ukratko

• Štedne obveznice prodaju se isključivo preko poslovnica Banke Poštanska štedionica.
• Minimalno ulaganje je 2.000 dinara za dinarske, odnosno 100 evra za evro obveznice.
• Rokovi dospeća su 2, 3, 5 i 10 godina, sa kamatom od 4% do 6,25% za dinarske hartije.
• Investitor je potpuno oslobođen svih naknada, uključujući upis, otvaranje računa i isplatu kupona.
• Kamata na prihod od državnih obveznica je oslobođena poreza na dohodak građana.

Koliko novca ti treba da počneš

Nominalna vrednost jedne dinarske štedne obveznice je 2.000 dinara, a jedne evro obveznice 100 evra. To je i minimalan iznos ulaganja, mnogo pristupačnije od uobičajenih aukcija državnih hartija gde se trguje u mnogo većim apoenima. Ako želiš, možeš kupiti i više obveznica odjednom, nema gornje granice.

Rokovi dospeća i kamatne stope

Štedne obveznice emituju se sa četiri različita roka dospeća: dve, tri, pet i deset godina. Duži rok nosi i veću kamatu.

Za dinarske štedne obveznice: dvogodišnja nosi 4% godišnje, trogodišnja 4,5%, petogodišnja 5,25%, a desetogodišnja 6,25%.

Za evro štedne obveznice, kamate su niže, u skladu sa nižom inflacijom u evrozoni: dvogodišnja nosi 1% godišnje, trogodišnja 1,75%, petogodišnja 2,5%, a desetogodišnja 4%.

Kamata se isplaćuje jednom godišnje, na datum emisije hartije, direktno na tvoj namenski novčani račun za hartije od vrednosti otvoren u Poštanskoj štedionici.

Zašto je ovo bolje od klasične štednje u banci

Ako uporediš dinarsku petogodišnju štednu obveznicu sa prinosom od 5,25% i prosečnu kamatu na oročenu dinarsku štednju u bankama, koja se po pravilu kreće znatno niže, razlika je odmah vidljiva. Dodatna prednost je poreski tretman: prihod od kamate na državne obveznice Srbije potpuno je oslobođen poreza na dohodak građana, dok na kamatu od bankarske štednje plaćaš 15% poreza na kamatni prihod.

Investitor je pritom oslobođen svih naknada tokom celog procesa, upisa, uplate, otvaranja vlasničkog računa hartija od vrednosti i same isplate kupona i glavnice. Kod klasične kupovine akcija ili obveznica preko brokera po pravilu postoje provizije, ovde ih nema.

Kako da kupiš štednu obveznicu

Proces počinje odlaskom u bilo koju poslovnicu Poštanske štedionice. Tamo otvaraš dva računa: vlasnički račun hartija od vrednosti, na kome se evidentira tvoje vlasništvo nad obveznicama, i namenski novčani račun preko kog se isplaćuju kamata i glavnica.

Pri kupovini biraš valutu (dinar ili evro) i rok dospeća koji ti najviše odgovara, u zavisnosti od toga koliko dugo možeš da odvojiš taj novac bez potrebe da mu pristupiš.

Na šta obratiti pažnju

Pre nego što uložiš, razmisli o roku. Kraći rokovi (dve, tri godine) nose nižu kamatu, ali ti novac ranije postaje dostupan. Duži rokovi (pet, deset godina) nose značajno višu kamatu, ali tvoj novac ostaje vezan duže, pa vredi ulagati samo sredstva koja realno ne planiraš da koristiš u tom periodu.

Za razliku od tekućeg računa ili oročene štednje sa mogućnošću ranijeg raskida, obveznice po prirodi nisu dizajnirane za brzo povlačenje sredstava pre roka dospeća, pa ih tretiraj kao dugoročnu, ne kratkoročnu uštedu.

Zaključak

Štedne obveznice otvaraju vrata državnim hartijama od vrednosti i onima sa skromnijim iznosima za ulaganje. Uz minimalno ulaganje od 2.000 dinara, potpuno oslobođenje od naknada i poreza na kamatu, i kamatne stope znatno više od prosečne bankarske štednje, ovo je opcija koju vredi razmotriti ako ti novac stoji na tekućem računu bez ikakvog prinosa.