Minimalna zarada 2027: zvanično 70.470 dinara (405 din/sat)

Minimalac za 2027: zvanično 70.470 dinara mesečno

Vlada Srbije je 20. avgusta 2026. donela Odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine. Nakon što sednica Socijalno-ekonomskog saveta od 18. avgusta nije dovela do dogovora sindikata, poslodavaca i Vlade, prema Zakonu o radu odluku je samostalno donela Vlada. Minimalna cena rada iznosi 405 dinara po radnom času, a minimalna mesečna zarada, u zavisnosti od broja radnih sati u konkretnom mesecu, kreće se između 64.800 i 74.520 dinara, sa referentnim iznosom od 70.470 dinara. To je povećanje od 9,2 odsto u odnosu na 2026. godinu.

Ovo više nije predlog ili najava, nego zvanično usvojena i obavezujuća odluka koja važi od 1. januara 2027.

Ukratko

• Vlada je 20. avgusta 2026. zvanično usvojila minimalac za 2027: 405 dinara po satu, +9,2% u odnosu na 2026.
• Mesečni iznos varira od 64.800 do 74.520 dinara zavisno od broja radnih sati u mesecu, referentno oko 70.470 dinara (~600 evra).
• Neoporezivi deo zarade istovremeno je povećan sa 34.521 na 37.369 dinara, čime je ispunjen uslov koji su tražili poslodavci.
• Sindikalni predlog o postepenom rastu do 650 evra tokom 2027. nije usvojen - primenjuje se jedinstvena stopa od 9,2% za celu godinu.
• Odluka je konačna i obavezujuća, važi od 1. januara 2027, i ne zahteva dalju potvrdu.

Kako se uopšte određuje minimalna zarada u Srbiji

Minimalna zarada u Srbiji se ne menja proizvoljno, niti je određuje samo Vlada. Svake godine se o njoj pregovara u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, tela u kome sede predstavnici tri strane: Vlade, sindikata i poslodavaca, odnosno Unije poslodavaca Srbije. Cilj je da se tri strane dogovore oko iznosa koji će važiti od 1. januara naredne godine.

U praksi, ove tri strane retko ulaze u pregovore sa istim interesima. Sindikati po pravilu traže veće povećanje, jer brane kupovnu moć radnika. Poslodavci upozoravaju na rast troškova poslovanja i traže umereniji rast. Vlada pokušava da nađe sredinu, uzimajući u obzir i inflaciju, i rast plata u javnom sektoru, i to koliko je budžet spreman da apsorbuje kroz doprinose i poreze. Kada se tri strane ne usaglase, poslednju reč ima Vlada, koja donosi konačnu odluku uredbom.

Predlog na stolu: 405 dinara po satu

Konkretan predlog koji su predstavnici Vlade izneli u ovom krugu pregovora glasi ovako: minimalna cena rada trebalo bi da poraste sa sadašnjih 371 dinar na 405 dinara po radnom času. To je povećanje od 9,2 odsto.

Preveden u mesečnu zaradu, za pun fond radnih sati, ovaj predlog bi značio da bi od 1. januara 2027. minimalna mesečna zarada iznosila oko 70.400 dinara. Za poređenje, to je bruto iznos, računat na fond sati koji se najčešće koristi u obračunu, pa se stvarni neto iznos koji radnik dobije na račun razlikuje u zavisnosti od poreza i doprinosa koji se odbijaju.

Vredi imati na umu da je 371 dinar po satu trenutna, važeća cena rada, ona koja se primenjuje tokom 2026. godine. Predlog od 405 dinara je, dakle, cifra za narednu godinu, i to samo jedna od cifri koje su se pojavile u pregovorima, jer sindikati i poslodavci imaju svoje viđenje.

Poslodavci su ovaj predlog uslovno prihvatili pod uslovom da se u istom procentu poveća i neoporezivi deo zarade, onaj iznos zarade na koji se ne plaća porez na dohodak. Taj uslov je ispunjen: neoporezivi deo zarade povećan je sa 34.521 na 37.369 dinara, u istom paketu odluka.

Zašto ni sindikati ni poslodavci nisu zadovoljni

Ono što ovaj predlog čini posebno zanimljivim jeste da ga, u trenutku kada su pregovori krenuli, nisu prihvatile ni sindikalne organizacije ni poslodavci. Razlozi za nezadovoljstvo su, očekivano, suprotni.

Sindikati smatraju da 9,2 odsto nije dovoljno da nadoknadi realan pad kupovne moći, pogotovo imajući u vidu kretanje cena tokom protekle godine. Njihov argument je da minimalac mora rasti brže od inflacije da bi radnici na najnižim primanjima uopšte osetili poboljšanje, a ne samo nominalni rast broja na platnom listiću.

Poslodavci, sa druge strane, brinu zbog ukupnog rasta troškova rada. Za firme koje zapošljavaju veći broj radnika po minimalnoj zaradi, posebno u sektorima kao što su tekstilna industrija, trgovina na malo ili određene uslužne delatnosti, svako povećanje direktno se prelama na trošak poslovanja. Njihov argument je da prebrz rast minimalca može da ugrozi konkurentnost domaćih firmi i, u krajnjoj liniji, da dovede do smanjenja broja radnih mesta, jer poslodavac koji ne može da isprati trošak ima ograničen broj opcija.

Kada obe strane iz pregovora izlaze nezadovoljne istim predlogom, to obično znači da se on nalazi negde na sredini, i da će se konačan broj, kada bude usaglašen, verovatno malo pomeriti u jednu ili drugu stranu.

Sindikalni kompromis o postepenom rastu nije prihvaćen

Tokom avgustovskih pregovora, sindikati su ponudili kompromis oko dinamike rasta: da minimalac od 600 evra važi od januara 2027, a da zatim naraste na 650 evra od jula iste godine, umesto da se čeka sledeći ciklus pregovora za 2028. Vlada ovaj predlog nije prihvatila i umesto toga je odredila jedinstvenu stopu rasta od 9,2% koja važi za celu 2027. godinu, bez naknadnog skoka sredinom godine.

Šta je sa najavom od 650 evra

Pre nekoliko godina, država je najavila ambiciozniji cilj, da minimalna zarada dostigne 650 evra u dinarskoj protivvrednosti. Usvojena odluka od 405 dinara po satu (~600 evra) taj cilj ne dostiže u 2027. godini, i pošto sindikalni predlog o postepenom rastu tokom godine nije prihvaćen, 650 evra se realno pomera u 2028. godinu ili kasnije, zavisno od tempa narednih pregovora. Kursne oscilacije evra takođe utiču na to koliko je ovaj cilj udaljen u dinarima, pa je poređenje uvek približno.

Za tebe kao čitaoca, ovo je dobar podsetnik da državne najave o budućim ciljevima treba uzimati sa dozom opreza, jer se rokovi u praksi često pomeraju u zavisnosti od ekonomskih okolnosti, budžetskih mogućnosti i ishoda godišnjih pregovora.

Kako povećanje minimalca utiče na tvoju platu

Ako primaš platu koja je jednaka ili bliska minimalcu, povećanje minimalne cene rada direktno se odražava na tvoju bruto zaradu, ali ne u istom iznosu i na neto stranu. Razlika između bruto i neto zarade dolazi od poreza na zarade i doprinosa za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, koji se obračunavaju na bruto iznos.

Kada se minimalna cena rada po satu podigne, poslodavac je zakonski obavezan da uskladi bruto zaradu tako da ne padne ispod novog minimuma. To automatski povlači i preračun neto iznosa koji ti stiže na račun, ali procenat povećanja neto plate ne mora biti identičan procentu povećanja bruto iznosa, jer neoporezivi deo zarade i način obračuna doprinosa nisu uvek linearni.

Praktično, ako danas primaš minimalac, iznos koji ti sledeće godine sleduje na račun trebalo bi da poraste, ali konačan broj zavisi i od toga da li će se menjati i drugi parametri obračuna, poput neoporezivog iznosa zarade, o čemu se takođe odlučuje na godišnjem nivou.

Šire posledice povećanja minimalca

Rast minimalne zarade ne ostaje ograničen samo na plate onih koji je primaju. Kada poraste cena rada na dnu lestvice, firme koje posluju sa tankim maržama, a oslanjaju se na veliki broj radnika sa minimalcem, po pravilu pokušavaju da taj trošak prenesu dalje, kroz cene usluga i proizvoda. To je jedan od kanala kroz koji rast minimalca može da se oseti i u inflaciji, iako obično sa izvesnim vremenskim odmakom.

Drugi efekat tiče se konkurentnosti. Firme koje posluju u sektorima izloženim međunarodnoj konkurenciji, gde su troškovi rada značajan deo cene, teže održavaju korak ako domaći trošak rada raste brže nego kod konkurencije iz regiona. To je upravo argument koji poslodavci najčešće ističu u pregovorima.

Sa druge strane, rast minimalca podiže potrošnju domaćinstava sa nižim primanjima, jer ta domaćinstva po pravilu odmah troše dodatni prihod, što delimično podržava domaću tražnju. Krajnji efekat na ekonomiju u celini zavisi od toga koliko brzo cene rastu u odnosu na produktivnost i koliko firme uspevaju da apsorbuju veći trošak bez otpuštanja radnika.

Šta ovo znači za tebe ako primaš platu blizu minimalca

Odluka je konačna: od 1. januara 2027. minimalna cena rada iznosi 405 dinara po satu, a tvoja mesečna bruto zarada, ako primaš minimalac, zavisiće od broja radnih sati u konkretnom mesecu, u rasponu od 64.800 do 74.520 dinara. Poslodavac je zakonski obavezan da uskladi tvoju zaradu sa novim minimumom najkasnije od tog datuma.

Pošto je i neoporezivi deo zarade povećan na 37.369 dinara, deo ovog povećanja neće biti pojeden porezom na zarade u istoj meri kao da je neoporezivi prag ostao nepromenjen. Za tačan neto iznos koji ćeš primati, sačekaj zvaničnu objavu svih parametara obračuna zarade za 2027, uključujući i stope doprinosa, koje se takođe usklađuju na godišnjem nivou.