Penzija iz inostranstva: kako funkcioniše za dijasporu

Radio si deo radnog veka u Nemačkoj, deo u Srbiji, i sad se pitaš odakle ćeš tačno primati penziju. Odgovor iznenadi većinu ljudi: iz obe zemlje, odvojeno, ne kao jednu sabranu sumu.

Ukratko

• Srbija ima sporazume o socijalnom osiguranju sa preko 35 zemalja, uključujući Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Francusku.
• Svaka zemlja isplaćuje svoj deo penzije posebno, proporcionalno stažu ostvarenom u toj zemlji. Ne postoji jedna objedinjena penzija.
• Za ispunjavanje uslova (obično 15 godina staža) sabira se staž iz svih zemalja sa sporazumom, čak i ako u nijednoj pojedinačno nemaš dovoljno godina.
• Jedan zahtev, podnet u zemlji prebivališta, pokreće postupak u svim relevantnim zemljama odjednom.

Zašto ne dobijaš jednu "sabranu" penziju

Ovo je najveća zabuna kod ljudi koji su radili u više zemalja. Sporazum o socijalnom osiguranju ne spaja tvoj staž u jedan fond koji onda isplaćuje jedinstvenu penziju. Umesto toga, svaka zemlja u kojoj si radio i uplaćivao doprinose obračunava i isplaćuje svoj deo penzije nezavisno, srazmerno godinama staža ostvarenim baš u toj zemlji.

Ako si, na primer, radio 10 godina u Nemačkoj i 20 godina u Srbiji, primaćeš dve odvojene penzije: nemačku, obračunatu prema nemačkim pravilima za 10 godina staža, i srpsku, obračunatu prema srpskim pravilima za 20 godina staža. Nemačka isplaćuje nemački deo, Srbija srpski, svaka prema sopstvenoj formuli i u sopstvenoj valuti (uz konverziju pri isplati, ako je potrebno).

Iz same Nemačke u Srbiju stiže na desetine hiljada penzija, što pokazuje koliko je ovo rasprostranjena situacija, ne izuzetak.

Zašto se staž ipak sabira

Sabiranje staža iz različitih zemalja služi isključivo za proveru da li ispunjavaš minimalni uslov za pravo na penziju, obično 15 godina ukupnog staža. Ako imaš, recimo, 8 godina staža u Austriji i 9 godina u Srbiji, nijedna zemlja pojedinačno ti ne bi priznala pravo na starosnu penziju, ali zbir od 17 godina prelazi prag, pa ti obe zemlje priznaju pravo, svaka isplaćujući svoj deo srazmeran sopstvenom stažu.

Kako se podnosi zahtev

Zahtev se podnosi isključivo u državi u kojoj imaš prebivalište, u Srbiji to znači filijala Fonda PIO prema mestu stanovanja, dok se predmeti po međunarodnim ugovorima dalje obrađuju u Direkciji Fonda PIO, Odeljenju za PIO po međunarodnim ugovorima. Prednost ovog sistema je što se zahtev podnet u jednoj državi automatski smatra zahtevom za sve države u kojima imaš staž, ne moraš posebno da se obraćaš nemačkom, austrijskom i srpskom fondu pojedinačno.

Potrebno je da prijaviš sve zemlje u kojima si ikad ostvario staž i to potkrepiš dokumentacijom: ugovorima o radu, platnim listama, potvrdama o zaposlenju, kopijama inostranih radnih knjižica ili evidencija osiguranja. Što je dokumentacija kompletnija, postupak ide brže.

Realno vreme obrade varira od nekoliko meseci do više od godinu dana, u zavisnosti od zemlje i opterećenja inostranog fonda. Nemačka i Austrija po pravilu odgovaraju u roku od šest meseci do godinu dana, pa strpljenje ovde nije opciono.

Da li plaćaš porez u Srbiji na inostranu penziju

Ovo zavisi od konkretnog bilateralnog ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i zemlje iz koje penzija stiže, i nema univerzalnog odgovora koji važi za sve slučajeve. Kao rezident Srbije, po opštem pravilu si obveznik poreza na dohodak za prihode ostvarene i u zemlji i u inostranstvu. U praksi, većina ugovora predviđa da se penzija oporezuje u zemlji u kojoj živiš, dakle u Srbiji, dok pojedini ugovori predviđaju oporezivanje u zemlji isplate ili metod izuzimanja koji te oslobađa domaćeg poreza na taj prihod.

Bez obzira na to da li ćeš na kraju platiti porez ili ne, obavezan si da se prijaviš u registar poreskih obveznika kod nadležne poreske uprave čim počneš da primaš inostranu penziju. Zbog razlika između pojedinačnih ugovora, konkretan tretman najbolje proveri sa poreskim savetnikom koji ima iskustva sa međunarodnim penzijama, pre nego što pretpostaviš bilo koji ishod.

Praktičan savet

Počni proces dok si još u radnom odnosu ili neposredno pre penzionisanja, ne posle. Sakupi dokumentaciju o svakom periodu rada u inostranstvu što pre, a ako tek planiraš sezonski rad napolju, vodi računa da samo prijavljen rad ulazi u staž, jer stari poslodavci nestaju, evidencije se gube, a dokazivanje staža unazad decenijama je mnogo teže nego arhiviranje dokumenata na vreme. Za širi kontekst kako uopšte funkcioniše srpski penzijski sistem sa kojim se inostrani staž kombinuje, pogledaj naš vodič o penzijskom sistemu Srbije.