Porodiljsko za preduzetnice, paušalke i nezaposlene: naknada koja se deli sa 1,5

Dve naknade, dva zakonska režima

Zakon ne deli porodilje na zaposlene i nezaposlene nego na dve vrste primanja. Zaposlene kod poslodavca dobijaju naknadu zarade. Sve ostale, dakle preduzetnice, paušalke, žene koje rade po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, poljoprivrednice i one koje su u trenutku porođaja nezaposlene, dobijaju takozvane ostale naknade.

Razlika nije samo u imenu. Osnovica se računa po sličnoj logici, ali se kod ostalih naknada na kraju deli koeficijentom 1,5. Pri istoj uplaćenoj osnovici, dakle, preduzetnica dobija trećinu manje nego zaposlena. To je pravilo koje se najređe pominje, a najviše utiče na iznos.

Ukratko

• Ostale naknade pripadaju preduzetnicama i paušalkama, ženama po ugovoru o delu, autorskom i privremeno-povremenom ugovoru, poljoprivrednicama i nezaposlenima koje su imale prihode u prethodnih osamnaest meseci.
• Osnovica je zbir mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi u poslednjih osamnaest meseci, podeljen sa osamnaest, a zatim i koeficijentom 1,5.
• Pravo traje godinu dana za prvo i drugo dete, a dve godine za treće i svako naredno.
• Isplatu vrši ministarstvo direktno na tekući račun, bez poreza i doprinosa.
• Roditeljski dodatak je odvojeno pravo i iznosi od 500.000 do 3.180.000 dinara, zavisno od reda rođenja.

Ko ima pravo na ostale naknade

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom u članu 17 nabraja tri grupe, za decu rođenu 1. avgusta 2023. i kasnije.

Prva su žene koje su u osamnaest meseci pre rođenja deteta ostvarivale prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, što obuhvata i preduzetnice koje vode knjige i paušalke, kao i nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji po poreskom zakonu imaju status lica koje samostalno obavlja delatnost.

Druga grupa su žene koje su u tom periodu imale prihode, a u trenutku rođenja deteta su nezaposlene i ne primaju novčanu naknadu za nezaposlene, zatim one koje su radile po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru o delu, autorskom ugovoru ili ugovoru o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Treća grupa su poljoprivredne osiguranice. Pravo mogu ostvariti i usvojitelj, hranitelj i staratelj deteta.

Ono što ovde nedostaje jednako je važno: zakon ne traži neprekidan staž ni minimalan broj meseci. Traži da je bilo prihoda u tom prozoru, a koliko ih je bilo odražava se na iznos.

Kako se računa iznos

Postupak ima tri koraka i svaki oduzima nešto.

Prvo se sabiraju mesečne osnovice na koje su plaćeni doprinosi za poslednjih osamnaest meseci koji prethode mesecu u kom je otpočelo porodiljsko odsustvo, odnosno u kom je dete rođeno. Prihodi koji imaju karakter zarade se pri tom ne uzimaju u obzir.

Drugo, taj zbir se deli sa osamnaest. Prozor je fiksan, pa svaki mesec bez uplaćenih doprinosa spušta prosek. Žena koja je delatnost otvorila deset meseci pre porođaja deliće zbir desetomesečnih uplata sa osamnaest, ne sa deset.

Treće, dobijena mesečna osnovica se deli koeficijentom 1,5. Tek tada se dobija pun mesečni iznos naknade. Postoji i gornja granica, pet prosečnih mesečnih zarada u Srbiji, koja se primenjuje pre deljenja, pa posle koeficijenta maksimum praktično pada na oko 3,3 prosečne zarade.

Mesečni iznos se zatim obračunava srazmerno broju radnih dana u kojima pravo postoji u tom mesecu, pa prvi i poslednji mesec po pravilu nisu puni.

Zašto se paušalkama isplati viši paušal pre trudnoće

Pošto se računa osnovica na koju su plaćeni doprinosi, a ne stvarni prihod, kod paušalnog oporezivanja naknada zavisi od paušalno utvrđene osnovice iz rešenja Poreske uprave, ne od toga koliko je žena zaista fakturisala. Paušalka sa visokim prometom i niskom paušalnom osnovicom dobiće malu naknadu, jer sistem vidi samo ono na šta su plaćeni doprinosi.

To je jedini deo na koji se može uticati unapred, i to samo pre nego što osamnaestomesečni prozor počne da teče. Posle porođaja se ništa ne može popraviti, osim u jednom slučaju opisanom niže.

Koliko traje

Godinu dana za prvo i drugo dete, dve godine za treće i svako naredno. Ako žena istovremeno ostvaruje i naknadu zarade po drugom osnovu, ostale naknade traju godinu dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Ovde je čest nesporazum. Rašireno je uverenje da preduzetnice imaju 365 dana bez obzira na red rođenja. Zakon to ne propisuje: trajanje se i kod njih vezuje za red rođenja deteta, isto kao kod zaposlenih, o čemu detaljnije pišemo u vodiču o porodiljskom odsustvu.

Otac može preuzeti pravo posle navršena tri meseca deteta, za preostali period, ako i sam ostvaruje prihode po osnovu samostalne delatnosti. To je dogovor roditelja, ne izuzetak koji neko mora da odobri.

Ko isplaćuje i kada

Isplatu vrši ministarstvo nadležno za finansijsku podršku porodici sa decom, iz republičkog budžeta, direktno na tekući račun podnositeljke, i to bez poreza i doprinosa. Zahtev se predaje nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, a informacije o pravima objavljene su na stranici eUprave o finansijskoj pomoći porodici sa decom i na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Rok nije kratak kao kod većine davanja: zahtev se može podneti sve do isteka trajanja samog prava. Pošto se isplata računa po radnim danima u kojima pravo postoji, kašnjenje ne gasi pravo, ali smanjuje ukupno isplaćen iznos.

Pravo na preračun, deo koji skoro niko ne koristi

Ako naknada nije ostvarena u punom obimu zato što u posmatranom periodu nisu bile evidentirane sve osnovice na koje su plaćeni doprinosi, korisnica može, kada pribavi dokaz o njihovom evidentiranju, podneti zahtev za preračun.

To je ozbiljan izlaz za sve kojima je u sistemu nedostajao neki mesec, a doprinosi su ipak bili plaćeni. Isti princip važi i za preduzetnice koje same vode obaveze: ako je uplata postojala a nije evidentirana, račun se popravlja naknadno, ali tek pošto se evidencija ispravi.

Roditeljski dodatak je odvojena priča

Roditeljski dodatak ne zavisi od staža ni od zaposlenja, pa pripada i ženama koje nisu imale nikakve prihode. Za decu rođenu 1. januara 2024. i kasnije iznosi 500.000 dinara za prvo dete, isplaćeno jednokratno, 600.000 dinara za drugo u 24 rate po 25.000, 2.280.000 dinara za treće u 120 rata po 19.000, i 3.180.000 dinara za četvrto u 120 rata po 26.500 dinara. Uz jednokratni iznos, odnosno uz prvu ratu, isplaćuje se i paušal za nabavku opreme za dete od 7.500 dinara.

Zahtev podnosi majka ili otac odmah po rođenju, u porodilištu ili direktno nadležnom organu, najkasnije do navršene godine dana života deteta. Taj rok je prekluzivan i gubi se ceo iznos, što kod trećeg deteta znači preko dva miliona dinara.

Isplata u ratama ima uslove koji traju godinama. Prekida se ako deca nisu vakcinisana, ako dete predškolskog uzrasta ne pohađa pripremni predškolski program, ako dete osnovnoškolskog uzrasta ne pohađa nastavu, ili ako dete ne živi u Srbiji. Uz to ide i dečji dodatak, koji je zaseban i uslovljen prihodnim cenzusom.

Zaključak

Za preduzetnice i paušalke ceo iznos naknade odlučuje se osamnaest meseci pre porođaja, kroz osnovicu na koju se plaćaju doprinosi, i tu se posle ništa ne popravlja osim evidentiranih grešaka. Koeficijent 1,5 je ugrađen u zakon i ne može se zaobići, pa računicu treba praviti sa njim. Roditeljski dodatak je odvojen novac koji ne zavisi od staža, ali ima tvrd rok od godinu dana od rođenja deteta, i to je najskuplji rok koji se u ovoj oblasti propušta.