Test samostalnosti: devet kriterijuma po kojima preduzetnik postaje skriveni zaposleni

Pravilo koje se pominje svuda, a nabraja nigde

O testu samostalnosti se mnogo priča, ali se retko navodi ono što jedino i odlučuje: devet kriterijuma iz zakona. Oni nisu stvar procene poreskog inspektora na licu mesta, nego su napisani, i svako ko radi kao preduzetnik za jednog velikog klijenta može sam da ih prođe i prebroji.

Pravilo je uvedeno izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz 2019. i primenjuje se od marta 2020. Izmene zakona iz 2026. godine ne diraju ove kriterijume.

Ukratko

• Test se primenjuje na odnos sa jednim nalogodavcem, a ispunjenih pet od devet kriterijuma znači da nisi samostalan.
• Nalogodavac može biti i domaće i strano pravno lice, pa test važi i za rad za inostrane klijente.
• Ako padneš test, prihod od tog klijenta oporezuje se kao drugi prihod po stopi od 20 odsto, bez priznavanja normiranih troškova.
• Kod domaćeg nalogodavca obavezu obračuna ima on, a kod stranog je na tebi.
• Prihod od tog nalogodavca ne ulazi u promet koji se računa za prag paušalnog oporezivanja.

Devet kriterijuma

Ovo je srž cele priče. Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, smatra se da preduzetnik nije samostalan u odnosu na konkretnog nalogodavca ako je ispunjeno najmanje pet od sledećih devet uslova:

1. Nalogodavac ili povezano lice određuje radno vreme preduzetniku, ili su odmor i odsustva zavisni od njegove odluke, a naknada se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru.
2. Preduzetnik uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi nalogodavac ili radi na mestu koje nalogodavac odredi.
3. Nalogodavac ili povezano lice organizuje ili sprovodi stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika.
4. Nalogodavac je preduzetnika angažovao nakon što je oglasio potrebu u medijima, ili preko trećeg lica koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica za radno angažovanje.
5. Nalogodavac obezbeđuje ili finansira nabavku osnovnog alata, opreme ili drugih osnovnih sredstava za rad, osim specijalizovanih sredstava za konkretan posao, ili uobičajeno rukovodi procesom rada, osim davanja osnovnog naloga i razumne kontrole rezultata.
6. Najmanje 70 odsto ukupnih prihoda u periodu od dvanaest meseci ostvareno je od jednog nalogodavca ili njegovog povezanog lica.
7. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca, a ugovor ne sadrži klauzulu po kojoj snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca.
8. Ugovor sadrži delimičnu ili potpunu zabranu pružanja usluga drugim nalogodavcima, osim delimične zabrane koja obuhvata ograničen broj direktnih konkurenata.
9. Preduzetnik radi za istog nalogodavca ili povezano lice, neprekidno ili sa prekidima, 130 ili više radnih dana u periodu od dvanaest meseci, pri čemu se radnim danom smatra i aktivnost u bilo kom delu dana.

Kako se broji

Gleda se odnos sa jednim nalogodavcem, ne tvoj posao u celini. Možeš imati pet klijenata i pasti test samo kod jednog, i tada se samo prihod od tog klijenta tretira drugačije.

Dva kriterijuma su vremenska i najlakše ih je proveriti: sedamdeset odsto prihoda od jednog klijenta i sto trideset radnih dana u dvanaest meseci. Ako oba stoje, pola posla do praga je već tu, pa ostatak odlučuju odredbe ugovora i način rada.

Šta se dešava ako padneš test

Prihod se tada ne oporezuje kao prihod od samostalne delatnosti nego kao drugi prihod, po stopi od 20 odsto, a osnovica je bruto iznos bez priznavanja normiranih troškova. Uz porez se plaćaju i doprinosi, pa ukupno opterećenje postaje bitno veće nego kod uobičajenog preduzetničkog režima.

Ko je obveznik zavisi od toga odakle je klijent. Kada je nalogodavac domaće pravno lice, on obračunava i plaća porez pri isplati. Kada je nalogodavac iz inostranstva, obaveza pada na tebe, podnosiš poresku prijavu sam i plaćaš u zakonskom roku. To je za frilensere koji rade za strane klijente najvažniji deo, jer se greška ne vidi odmah nego tek u kontroli.

Zakon izričito navodi da se nalogodavcem smatra i strano pravno lice, pa raširena pretpostavka da test važi samo za domaće klijente nije tačna.

Paušalci

Paušalno oporezovani preduzetnik takođe može pasti na testu, jer ga zakon izričito obuhvata. Prihod ostvaren od nalogodavca sa kojim je test pao ne ulazi u promet koji se računa za prag za paušalno oporezivanje.

Oko toga da li se time gubi i sam status paušalca izvori se razlikuju, pa to pitanje vredi postaviti knjigovođi za konkretan slučaj, a ne rešavati po tuđem iskustvu. Osnove režima objasnili smo u tekstu o tome šta je paušal i u poređenju paušala, preduzetnika i DOO.

Šta konkretno smanjuje rizik

Najviše pomaže struktura posla, ne formulacija u ugovoru. Više klijenata obara kriterijum sa sedamdeset odsto prihoda. Rad iz sopstvenog prostora i sopstvenom opremom obara dva kriterijuma odjednom. Sopstvena kontrola radnog vremena i odsustava obara prvi.

Kod ugovora se najčešće greši na dva mesta. Prvo je zabrana rada za druge: zabrana koja pokriva ograničen broj direktnih konkurenata je u redu, dok široka zabrana rada za bilo koga ispunjava kriterijum. Drugo je poslovni rizik: ako radiš poslove iz delatnosti klijenta, a ugovor ne kaže da snosiš uobičajeni rizik za isporučeni posao, kriterijum je ispunjen.

Vredi obratiti pažnju i na način na koji je saradnja započela. Ako je ceo proces vođen kao zapošljavanje, kroz oglas i selekciju, to ide u prilog zaključku da je tražen radnik, a ne izvršilac konkretnog posla.

Ko i kada proverava

Proveru sprovodi Poreska uprava, po pravilu kroz kontrolu kod nalogodavca, jer se tamo vidi cela struktura angažovanja. Postoji i posebno uputstvo Poreske uprave za primenu ovog pravila.

Zbog toga rizik ne zavisi samo od tebe nego i od toga kako tvoj klijent vodi papire, što je dodatni razlog da se o načinu ugovaranja razgovara unapred. Praktična strana naplate iz inostranstva opisana je u vodiču o freelance naplati.

Zaključak

Test nije stvar tumačenja nego brojanja: pet od devet kriterijuma u odnosu sa jednim klijentom i prihod od njega menja poreski tretman. Najlakše je proveriti dva, udeo prihoda od sedamdeset odsto i sto trideset radnih dana, pa krenuti odatle. Ako radiš za stranog klijenta, obaveza prijave je na tebi, a ne na njemu, i upravo tu nastaje najviše neprijatnih iznenađenja u poreskoj kontroli.