Paušal, preduzetnik ili DOO: kako izabrati pravi poslovni model

Paušal, preduzetnik ili DOO: koji model bira tvoj biznis

Otvaraš biznis ili razmišljaš o tome. Pred tobom su tri opcije koje mnogi mešaju: paušal, preduzetnik sa stvarnim prihodima i DOO. Svaka ima drugačije poresko opterećenje, drugačiju administraciju i drugačiji rizik za tvoju ličnu imovinu.

Ovaj tekst pravi jasan pregled svakog modela sa konkretnim brojevima za 2026. godinu i na kraju daje kriterijume za izbor koji odgovara tvom profilu.

Ukratko

• Tri modela za biznis: paušal, preduzetnik sa stvarnim prihodima, i DOO - svaki sa drugačijim opterećenjem.
• Paušalni obveznik plaća fiksni porez i doprinose, bez obzira na stvarnu zaradu.
• DOO ograničava ličnu odgovornost na uloženi kapital, za razliku od preduzetničke radnje.
• Izbor modela zavisi od visine prihoda, rizika posla i potrebe za formalnim statusom privrednog društva.

Tri modela u jednom pogledu

Paušalni obveznik plaća fiksni porez i doprinose koji ne zavise od toga koliko je zaradio tog meseca. Model odgovara početnicima i onima sa predvidivim, manjim prometom.

Preduzetnik sa stvarnim prihodima plaća porez i doprinose na osnovu stvarno ostvarenog dobitka. Nema ograničenja prihoda, ali je administracija zahtevnija.

DOO (Društvo sa ograničenom odgovornošću) je pravno lice, firma je odvojena od tebe kao fizičkog lica. Skuplje je za osnivanje i vođenje, ali štiti tvoju privatnu imovinu.

Paušalni obveznik: za koga važi i koliko košta

Paušalni sistem je dostupan fizičkim licima koja pružaju usluge ili prodaju robu, a koja ispunjavaju uslove iz Zakona o porezu na dohodak građana (čl. 41).

Ograničenja paušala:

• Godišnji prihod do 6.000.000 RSD, ako ga premašiš, izlaziš iz sistema.
• Ne smeš biti u PDV sistemu.
• Ne možeš biti paušalac ako si vlasnik DOO ili zaposlen u firmi gde radiš iste poslove.

Kako se određuje iznos koji plaćaš: Poreska uprava utvrđuje paušalno utvrđen prihod na osnovu delatnosti, lokacije i broja zaposlenih. Na taj iznos se primenjuje porez od 10%.

Paušalni porez se plaća jednom godišnje, ali avanse plaćaš kvartalno. Pored poreza, plaćaš doprinose za PIO i zdravstvo na minimalnu mesečnu osnovicu, fiksni trošak bez obzira na prihod.

Doprinosi paušalca u 2026:

Minimalna mesečna osnovica za samozaposlene iznosi 67.688 RSD. PIO doprinos (26%) iznosi oko 17.599 RSD mesečno, zdravstveno osiguranje (10,3%) oko 6.972 RSD mesečno. Ukupni mesečni doprinosi dostižu oko 24.571 RSD.

Plus godišnji porez koji zavisi od delatnosti i lokacije, kreće se od 50.000 do 200.000+ RSD za većinu slobodnih profesija u Beogradu.

Prednosti paušala: jednostavna administracija bez knjiga i kalkulisanja, fiksni trošak koji znaš unapred, i nema gomilanja duga ako mesec bude slab.

Mane paušala: limitiran prihod od 6 miliona godišnje, i lična odgovornost za dugove firme jer privatna imovina nije zaštićena.

Preduzetnik sa stvarnim prihodima: fleksibilnost uz evidenciju

Ovaj model nema gornji limit prihoda, ali moraš voditi poslovne knjige i plaćati porez na ostvareni dobitak.

Stope poreza na dobit preduzetnika prema Zakonu o porezu na dohodak građana (čl. 33): dobit do 6.000.000 RSD godišnje nosi 10% poreza, dobit iznad 6.000.000 RSD nosi 15% poreza na celokupan iznos.

Dobitak jednak je prihodima minus rashodi koji se priznaju kao poslovni troškovi. Plate zaposlenih, oprema, poslovni prostor i usluge smanjuju poresku osnovicu.

Doprinosi su isti kao kod paušalca, najmanje na minimalnu mesečnu osnovicu od 67.688 RSD.

Prednosti: nema ograničenja prihoda, troškovi firme smanjuju porez, i možeš biti u PDV sistemu (obavezno ako premašiš 8 miliona RSD godišnje).

Mane: poreska prijava i vođenje knjiga traže računovođu za 5.000 do 15.000 RSD mesečno, a lična odgovornost za dugove ostaje ista kao kod paušala.

DOO: zaštita imovine, veći trošak

DOO je odvojen pravni subjekat. Firma duguje, ne ti. Ako DOO ode u stečaj, tvoja kuća, auto i lični štedni račun ostaju sigurni, osim ako si dao ličnu garanciju poveriocu.

Osnivanje DOO zahteva minimalni osnivački kapital od 100 RSD, simboličan iznos. Taksa za registraciju kod APR iznosi oko 5.600 RSD, a vreme za registraciju je 5 do 10 radnih dana.

Firma plaća porez na dobit od 15% na godišnjem nivou prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. Kad sebi isplaćuješ dividendu, plaćaš još 15% poreza na dividendu. Ukupno efektivno opterećenje na profit iznosi oko 27 do 28%.

Alternativa je da se zaposliš u sopstvenom DOO, tada plaćaš standardne doprinose i porez na zaradu, a profit firme se smanjuje.

Prednosti: ograničena odgovornost sa zaštićenom privatnom imovinom, lakše privlačenje investitora ili prodaja udela, i korporativni kredibilitet kod banaka i velikih klijenata.

Mane: skuplje vođenje uz računovođu za 15.000 do 30.000 RSD mesečno, dvostruko oporezivanje kroz profit firme i dividendu, i obavezni godišnji finansijski izveštaj, skupštine i puna knjižna evidencija.

Konkretno poređenje: godišnji prihod 1.800.000 RSD

Primer: prihod 1.800.000 RSD, poslovni troškovi 600.000 RSD, dobitak 1.200.000 RSD.

Kod paušala fiksni porez (procena za Beograd, IT usluge) iznosi oko 100.000 RSD godišnje, doprinosi 294.852 RSD (24.571 puta 12). Ukupan teret dostiže oko 395.000 RSD, pa ostaje oko 1.405.000 RSD.

Kod preduzetnika sa stvarnim prihodima porez na dobitak od 10% na 1.200.000 iznosi 120.000 RSD, doprinosi na minimalnu osnovicu 294.852 RSD. Ukupan teret je 414.852 RSD, ostaje oko 1.385.000 RSD.

Kod DOO, ako sav profit povučeš kao dividendu, porez na dobit od 15% iznosi 180.000 RSD, a porez na dividendu od 15% na preostalih 1.020.000 iznosi 153.000 RSD. Ukupan teret je 333.000 RSD, ostaje 867.000 RSD od dobitka od 1.200.000.

Na ovom nivou prihoda DOO može biti povoljniji ako profit ostaviš u firmi za reinvestiranje. Ako ćeš sve odmah povući, paušal i preduzetnik često ispadnu slično ili bolje.

Ko bira koji model

Paušal odgovara ako tek počinješ i nisi siguran koliko ćeš zaraditi, ako imaš predvidiv prihod ispod 3 do 4 miliona godišnje, ili ako radiš kao freelancer, konsultant, grafički dizajner ili fotograf.

Preduzetnik sa stvarnim prihodima odgovara ako je prihod iznad 6 miliona godišnje ili ga planiraš preći, ako imaš visoke poslovne troškove koje možeš odbiti, ili ako hoćeš da ostaneš fizičko lice bez korporativne strukture.

DOO odgovara ako klijenti zahtevaju DOO (korporacije, javna preduzeća, EU tender), ako planiraš partnere, suvlasnike ili eksternu investiciju, ili ako hoćeš da zaštitiš privatnu imovinu.

Kako registrovati firmu

Za paušal i preduzetnika: registruješ se na APR portalu online ili lično, biraš šifru delatnosti, čekaš rešenje Poreske uprave za paušal (3 do 4 nedelje) i otvaraš poslovni tekući račun.

Za DOO: pripremaš osnivačke akte, registruješ firmu u APR (agencija za prvu registraciju obično pomaže), otvaraš privremeni račun za uplatu osnivačkog kapitala, prijavljuješ se u Poresku upravu i eventualno za PDV, pa otvaraš poslovni tekući račun.

Koji model je pravi za tebe

Nema univerzalno boljeg modela. Paušal je najbrži start sa minimalnom administracijom. Preduzetnik sa stvarnim prihodima daje fleksibilnost bez korporativne strukture. DOO štiti imovinu i otvara vrata većim klijentima.

Ako ne možeš da se odlučiš, konsultacija sa računovođom od jednog sata (6.000 do 10.000 RSD) često razreši dilemu i uštedi ti više od toga tokom prve godine.