Ugovor o doživotnom izdržavanju: šta potpisuješ i šta rizikuješ

Ugovor o doživotnom izdržavanju je najčešći način da stan promeni vlasnika a da se u ostavinskoj raspravi o njemu uopšte ne raspravlja.

Upravo zato je i najčešći povod za porodične sporove. Ko ga potpisuje treba da zna i zašto radi ono što radi, i šta se dešava kada odnosi krenu naopako.

Ukratko

• Primalac izdržavanja se obavezuje da se posle njegove smrti svojina na tačno određenim stvarima prenese na davaoca, a davalac da ga izdržava do kraja života i da ga sahrani.
• Ugovor mora da bude javnobeležnički potvrđena, dakle solemnizovana isprava. Bez toga ne vredi ništa.
• Javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori da ta imovina ne ulazi u zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici, i to unese u klauzulu. U suprotnom je ugovor ništav.
• Svojina prelazi tek smrću primaoca izdržavanja, ne danom potpisa.
• Porez na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5 odsto, plaća ga davalac izdržavanja, a obaveza nastaje danom smrti primaoca.

Šta ugovor zapravo znači

Zakon o nasleđivanju u članu 194 definiše ugovor tako da se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Ugovorom se mogu obuhvatiti samo stvari ili prava koja postoje u trenutku zaključenja. Buduća imovina ne može.

Ako ugovorom nije određeno drugačije, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Ovo je zakonski minimum koji važi i kada ugovor o tome ćuti, i upravo zbog toga je pametno popisati obaveze konkretnije nego što zakon traži.

Forma: bez javnog beležnika ugovora nema

Član 195 traži da ugovor bude zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, dakle solemnizovane isprave.

Uz to ide i posebna dužnost beležnika: prilikom potvrđivanja dužan je da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, i o tome stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Ako tog upozorenja nema, ugovor je ništav.

To znači da nasledniku koji osporava ugovor prva stvar koju treba da pročita nije tekst ugovora, nego klauzula o potvrđivanju.

Kada je ugovor ništav

Član 196 propisuje poseban slučaj ništavosti: ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja, na primer medicinsko osoblje, bolnice i razne agencije, ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Ovo je odredba koja štiti ljude u najosetljivijem položaju. Ako negovateljica, dom ili agencija predlažu takav ugovor, saglasnost centra za socijalni rad nije formalnost nego uslov punovažnosti.

Kada se ugovor raskida ili poništava

| Osnov | Ko može da traži | Šta sud radi |
| --- | --- | --- |
| Poremećeni odnosi, član 201 | Svako od ugovornika | Raskida ugovor. Primalac tada daje naknadu za primljena davanja i usluge, a ako je do raskida došlo krivicom jedne strane, druga ima pravo na pravičnu naknadu |
| Promenjene okolnosti, član 202 | Bilo koja ugovornica | Iznova uređuje odnose ili raskida ugovor, a uz saglasnost ugovornica pravo primaoca može preinačiti u doživotnu rentu |
| Nije bilo neizvesnosti, član 203 | Zakonski naslednici primaoca | Poništava ugovor ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca |

Rokovi za poništaj su strogi. Zakonski naslednici mogu da ga traže u roku od godinu dana od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoca. Rok od godinu dana ne može početi da teče pre smrti primaoca.

Odredba o nepostojanju neizvesnosti je u praksi najvažnija. Ugovor zaključen sa teško bolesnim čovekom nedelju dana pre smrti nije ugovor o izdržavanju, nego prenos imovine bez stvarnog rizika za davaoca, i sud to može da utvrdi.

Šta ako jedna strana umre

Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ako ne pristanu na produženje, ugovor se raskida, a oni ne mogu da zahtevaju naknadu za ranije dato izdržavanje.

Ako bračni drug i potomci nisu u stanju da preuzmu obaveze, mogu da zahtevaju naknadu od primaoca izdržavanja, a sud je određuje po slobodnoj oceni, ceneći imovno stanje obe strane.

Kako se razlikuje od ustupanja imovine za života

Postoji i drugi ugovor iz istog zakona sa sličnim ciljem, pa se često mešaju.

| | Doživotno izdržavanje | Ustupanje i raspodela imovine za života |
| --- | --- | --- |
| Ko dobija imovinu | Bilo koje lice, ne mora biti naslednik | Potomci ustupioca |
| Saglasnost potomaka | Nije uslov punovažnosti | Ugovor je punovažan samo ako su se saglasili svi potomci koji će po zakonu biti pozvani da naslede |
| Kada prelazi svojina | Smrću primaoca izdržavanja | Odmah, ustupanjem |
| Protivčinidba | Izdržavanje i briga do smrti i sahrana | Nije nužna, ali ustupilac može zadržati pravo uživanja, rentu ili izdržavanje |
| Ulazi li u zaostavštinu | Ne | Ne, ali deo ustupljen uz nesaglasnost potomka koji je postao naslednik smatra se poklonom |

Oba ugovora traže solemnizaciju i oba traže isto upozorenje beležnika, pod pretnjom ništavosti.

Porez: 2,5 odsto i ko ga plaća

Prenos po ovom ugovoru podleže porezu na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5 odsto. Obveznik je davalac izdržavanja, a ne naslednici.

Poreska obaveza ne nastaje potpisivanjem, nego danom smrti primaoca izdržavanja. Prijava se podnosi u roku od 30 dana od nastanka obaveze.

Postoji i oslobođenje: porez se ne plaća kada se po osnovu ugovora koji za predmet ima doživotno izdržavanje pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca koji je supružnik saugovarača, odnosno lice koje se u odnosu na saugovarača nalazi u prvom naslednom redu, i to na deo nepokretnosti koji bi davalac po zakonu nasledio da je na dan zaključenja ugovora otvoreno nasleđe.

Prevedeno: ako sin zaključi ugovor sa roditeljem, oslobođen je poreza na onaj deo koji bi ionako nasledio, a na ostatak plaća 2,5 odsto. Ako ugovor zaključi komšija, plaća na sve.

Šta proveriti pre potpisivanja

Ako si primalac izdržavanja:

• Da li su obaveze davaoca opisane konkretno, sa onim što ti je stvarno potrebno, a ne prepisanim zakonskim minimumom
• Da li zadržavaš pravo da živiš u nepokretnosti i da li je to upisano
• Da li znaš da svojina prelazi tek tvojom smrću, pa do tada ti ostaješ vlasnik
• Šta se dešava ako davalac prestane da ispunjava obaveze, i da li si spreman da ideš na sud
• Da li si razumeo da ovom imovinom tvoji nužni naslednici više ne mogu da se namire

Ako si davalac izdržavanja:

• Da li možeš realno da izdržavaš i neguješ nekoga godinama, uključujući teško bolesnog čoveka
• Da li vodiš evidenciju o davanjima, jer u sporu dokazuješ šta si dao
• Da li si upisao svoje pravo iz ugovora u javnu knjigu, što član 199 izričito dozvoljava
• Da li ti je jasno da u slučaju raskida zbog poremećenih odnosa dobijaš naknadu za primljena davanja, a ne nepokretnost
• Da li su postojeći naslednici upoznati sa ugovorom, jer tajnost obično samo odlaže spor

Česte greške

Potpisivanje kod advokata bez solemnizacije. Ugovor mora da bude javnobeležnički potvrđen, inače nije punovažan.

Zaključivanje ugovora u poslednjim danima života. To je upravo osnov za poništaj iz člana 203.

Nevođenje evidencije o troškovima. U sporu se dokazuje izdržavanje, a ne namera.

Pretpostavka da je sve plaćeno porezom na nasleđe. Ovde se plaća porez na prenos apsolutnih prava, po drugim pravilima.

Obuhvatanje imovine koja još ne postoji. Ugovor može obuhvatiti samo stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja.

Granice ovog teksta

Ovde su obrađena zakonska pravila o ugovoru o doživotnom izdržavanju i osnovno poresko pravilo. Nije obrađen postupak pred sudom u sporu za raskid ili poništaj, nisu obrađene situacije sa suvlasništvom, bračnom tekovinom i nepokretnostima koje nisu uknjižene, niti pravila kada jedna strana živi u inostranstvu. Formulacija ugovora odlučuje ishod u većini sporova, pa ga sastavlja pravnik, a solemnizuje javni beležnik. Ako u porodici već postoji nesuglasica oko imovine, posavetuj se sa advokatom pre nego što bilo šta potpišeš, i pre nego što bilo šta osporiš. Pogledaj i vodič o testamentu i nasledstvu za pravila koja važe za imovinu koja ostane u zaostavštini.