Grejna sezona počela: cena grejanja u Beogradu ostaje ista, a deo zgrada prelazi na naplatu po utrošku

Grejna sezona u Srbiji zvanično je počela 15. oktobra 2026. godine, a deo toplana pokrenuo je sisteme i ranije, zbog zahlađenja. U zemlji radi 60 daljinskih sistema grejanja koji snabdevaju oko 670.000 domaćinstava. U Beogradu cena toplotne energije ove sezone nije povećana, ali se za novu grupu zgrada menja način na koji se grejanje obračunava: umesto po kvadratu, po očitanoj potrošnji.

Poskupljenje nije dobilo saglasnost Grada

JKP „Beogradske elektrane“ predložile su da cena grejanja od 1. oktobra poraste u proseku za 9 odsto. Po tom predlogu fiksni deo cene, koji pokriva materijalne troškove i plate, bio bi veći za 18 odsto, dok bi varijabilni deo, koji čini oko 60 odsto cene, bio niži za oko 6 odsto.

Direktor preduzeća Vanja Vukić izjavio je krajem septembra da povećanja od 1. oktobra neće biti, jer Grad Beograd, kao osnivač, nije dao saglasnost. Vukić je naveo i da odluka o ceni mora da bude doneta mesec dana pre primene, pa izostanak odluke do 1. oktobra znači da se cena ne menja ni od 1. novembra.

Umesto kvadrata, očitana potrošnja

Zaključno sa prethodnom grejnom sezonom, naplata prema utrošku sprovodila se za 38 odsto stambenog fonda u Beogradu. Prema podacima Beogradskih elektrana na dan 24. septembar 2026. godine, grejanje po potrošnji plaća 132.663 stana, a po paušalu, odnosno po zagrejanoj površini, 208.340 stanova. Na daljinsko grejanje ukupno je priključeno 341.003 stana.

Treća faza prelaska, planirana za ovu sezonu, obuhvatila bi dodatnih oko 30 odsto fonda, čime bi se na naplati po utrošku našlo blizu 68 odsto stanova, oko 230.000. Kriterijum je potrošnja zgrade: druga faza obuhvatila je zgrade sa potrošnjom oko 127 kWh po kvadratu godišnje, a treća zgrade sa oko 134 kWh po kvadratu, uglavnom energetski neefikasne. Zgrade građene posle 2011. godine imaju kalorimetre ispred stanova, a starije delitelje toplote na radijatorima.

Šta ovo znači za vas

Za stan koji pređe na obračun po utrošku menja se ritam računa, a ne samo iznos. Tokom leta na računu Infostana stoji paušal po zagrejanoj površini, uz naknadu za instalisanu snagu. Od oktobra se očitava i obračunava stvarna potrošnja, a na kraju grejne sezone se letnje uplate saldiraju sa izmerenom potrošnjom. Zgrada koja potroši manje od pretpostavljenog ide na povraćaj, a zgrada koja potroši više na doplatu.

Pošto se meri potrošnja cele zgrade, a ne pojedinačnog stana, iznos zavisi i od suseda i od stanja fasade, stolarije i instalacija. Beogradske elektrane navode primer zgrade u Ulici Milutina Milankovića, gde je potrošnja posle izolacije pala sa 171 na 100 kWh po kvadratu godišnje, uz rast temperature u stanovima sa 20 do 21 na 23 do 24 stepena.

Režim grejanja ostaje isti. Grejni dan u Beogradu traje od 6 do 22 časa radnim danima i subotom, a nedeljom od 7 časova. Kada se u 18 časova prognozira noćna temperatura od nule ili niže, grejanje radi 24 sata. Isporuka se obustavlja ako spoljna temperatura pređe 15 stepeni duže od četiri sata, a pokreće se kada padne ispod 12 stepeni. Propisana temperatura u prostorijama je oko 20 stepeni, uz odstupanje od jednog do dva stepena. Sezona u Beogradu traje do 15. aprila.

Za okvir u kom se ovo dešava: Republički zavod za statistiku objavio je 12. oktobra da su potrošačke cene u septembru, u odnosu na avgust, u proseku povećane za 0,2 odsto. Koliko rast cena menja kućni budžet možeš da proveriš u kalkulatoru inflacije, a plan mesečnih troškova u vodiču kako napraviti mesečni budžet.