RSU i akcije od poslodavca: kada stvarno plaćaš porez

Prvi paket akcija od poslodavca obično stigne uz objašnjenje na engleskom i bez ijedne rečenice o tome šta to znači za tvoju poresku prijavu u Srbiji.

Dobra vest je da je sistem logičan. Loša je da ima jedno pravilo koje ljudi otkriju tek pri prodaji, kada je kasno da se bilo šta promeni.

Ukratko

• Hartije koje dobiješ od poslodavca po pravilu se smatraju zaradom u trenutku kada stekneš pravo raspolaganja njima.
• Član 18 propisuje oslobođenje za sopstvene akcije, opcije na sopstvene akcije i udele poslodavca, stečene bez naknade ili po povlašćenoj ceni, a to oslobođenje važi i kada ih stekneš od lica povezanog sa poslodavcem.
• Oslobođenje gubiš ako akcije otuđiš pre isteka dve godine od sticanja prava raspolaganja, ako ih poslodavac ili povezano lice otkupi od tebe, ili ako ti radni odnos prestane pre isteka dve godine.
• Kada je oslobođenje važilo, nabavna cena besplatno dobijenih hartija je nula dinara, pa se 15 odsto računa na celu prodajnu cenu.
• Ako je primanje bilo oporezovano kao zarada, nabavna cena se uvećava za osnovicu na koju je porez plaćen, pa se isti iznos ne oporezuje dva puta.

Trenutak koji sve određuje: pravo raspolaganja

Zakon o porezu na dohodak građana u članu 14 hartije od vrednosti koje zaposleni dobije od poslodavca ili sa njim povezanog lica tretira kao zaradu, i to u momentu sticanja prava raspolaganja. Osnovicu čini tržišna vrednost hartija uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, a kod kupovine po povlašćenoj ceni osnovica je razlika između tržišne cene i onoga što si platio.

To je važno zato što kod RSU paketa ne plaćaš ništa pri dodeli, nego tek kada ti akcije stvarno pripadnu i možeš njima da raspolažeš. Datum dodele i datum sticanja prava raspolaganja su dva različita datuma, i samo drugi je poreski relevantan.

Oslobođenje iz člana 18 i tri načina da ga izgubiš

Član 18 propisuje da se porez na zarade ne plaća na sopstvene akcije, opcije na sopstvene akcije ili sopstvene udele poslodavca koje zaposleni stekne bez naknade ili po povlašćenoj ceni. Oslobođenje se, po istom članu, primenjuje i kada ih zaposleni stekne od lica povezanog sa poslodavcem, što je čest slučaj kod domaćih zaposlenih u stranim grupacijama.

Uz oslobođenje ide i posledica na doprinose. Zakon o doprinosima u članu 13 stav 4 propisuje da se u osnovicu doprinosa ne uračunavaju primanja koja zaposleni ostvari od poslodavca, a na koja se ne plaća porez na zarade.

Oslobođenje prestaje u tri situacije:

| Šta se desilo | Kada nastaje obaveza |
| --- | --- |
| Otuđiš akcije pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja | Oporezuje se kao zarada u momentu otuđenja |
| Poslodavac ili povezano lice otkupi akcije od tebe | Oporezuje se kao zarada u momentu otkupa |
| Prestane ti radni odnos pre isteka dve godine od sticanja prava raspolaganja | Oporezuje se kao zarada na poslednji dan radnog odnosa |

Treći slučaj ima izuzetke, za prestanak radnog odnosa koji nije na tvoju volju, za odlazak u penziju i za prelazak kod povezanog poslodavca. Pošto formulacija izuzetaka odlučuje ishod u konkretnom slučaju, proveri tačan tekst člana 18 za svoju situaciju pre nego što daš otkaz.

Pravilo koje najviše košta: nabavna cena nula

Ovo je deo koji ljude iznenadi.

Po članu 75, nabavna cena hartija od vrednosti koje zaposleni dobije bez naknade od poslodavca ili od sa poslodavcem povezanog lica jeste nula dinara, osim u slučaju iz člana 74 stav 8. A član 74 stav 8 pokriva hartije koje su bile predmet oporezivanja kao zarada po članu 14: tada se nabavna cena utvrđuje kao dokumentovana povlašćena cena koju si platio uvećana za osnovicu na koju je porez na zaradu plaćen.

Praktično to znači sledeće.

Ako je oslobođenje važilo do kraja, ništa nije bilo oporezovano kao zarada, pa je nabavna cena nula. Pri prodaji se porez na kapitalnu dobit od 15 odsto računa na ceo iznos koji si dobio.

Ako je oslobođenje palo, platio si porez kao na zaradu, ali ti se ta osnovica priznaje kao nabavna cena, pa pri prodaji oporezuješ samo rast iznad nje.

Oslobođenje dakle nije brisanje poreza, nego odlaganje i prelazak sa režima zarade na režim kapitalne dobiti.

Primer sa brojevima

Pretpostavke: akcije su ti pripale kada su vredele 500.000 dinara, oslobođenje je važilo, prodao si ih tri godine kasnije za 900.000 dinara. Iznosi su preračunati u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dane transakcija.

```
Prodajna cena 900.000 RSD
Nabavna cena 0 RSD (član 75, besplatno stečene hartije)
Kapitalni dobitak 900.000 RSD
Porez 15% 135.000 RSD
```

Sada ista prodaja, ali u varijanti u kojoj je primanje bilo oporezovano kao zarada sa osnovicom od 500.000 dinara:

```
Prodajna cena 900.000 RSD
Nabavna cena 500.000 RSD (član 74 stav 8)
Kapitalni dobitak 400.000 RSD
Porez 15% 60.000 RSD
```

Razlika u porezu na prodaju je 75.000 dinara, ali u drugoj varijanti si ranije platio porez i doprinose na 500.000 dinara kao na zaradu. Koja varijanta je ukupno povoljnija zavisi od stope po kojoj bi ti se to primanje oporezovalo kao zarada i od toga koliko akcija poraste u međuvremenu. Zbog toga računicu uradi za svoj slučaj, a ne po opštem pravilu.

Ako akcije držiš neprekidno najmanje deset godina pre prenosa, član 72a predviđa izuzimanje od poreza na kapitalni dobitak. Kod besplatno stečenih akcija sa nabavnom cenom nula, to izuzeće vredi više nego kod većine drugih ulaganja.

Kako se to prijavljuje

Kapitalna dobit od prodaje. Prijava PPDG-3R, elektronski preko portala ePorezi. Za hartije od vrednosti rok je 30 dana od isteka kalendarskog polugodišta u kojem si prodao, dakle do 30. jula za prodaje iz prve polovine godine i do 30. januara naredne godine za one iz druge.

Dividenda na akcije koje držiš. Ako strana kompanija isplati dividendu, prijavljuješ je sam obrascem PP OPO i plaćaš 15 odsto, po pravilu u roku od 30 dana od priliva. Ako je u inostranstvu već plaćen porez po odbitku, pogledaj da li postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa tom državom.

Primanje oporezovano kao zarada bez domaćeg isplatioca. Kada akcije dolaze direktno iz inostranstva i nema poslodavca u Srbiji koji obračunava porez, obaveza prelazi na tebe kroz samooporezivanje. Pošto je obračun osnovice ovde najkomplikovaniji deo, to je tačka na kojoj se najviše isplati računovođa.

Osnovna pravila obračuna kapitalne dobiti, metodu prve kupljene i prve prodate i rokove detaljnije pokriva vodič o porezu na ETF-ove i akcije.

Evidencija koju vodi od prvog dana

• Ugovor ili plan dodele, sa datumima dodele i sticanja prava raspolaganja
• Potvrdu o broju akcija i tržišnoj ceni na dan kada si stekao pravo raspolaganja
• Dokaz ko ti je akcije dao, poslodavac ili povezano lice, jer od toga zavisi primena oslobođenja
• Potvrde o svakoj prodaji, sa datumom, količinom, cenom i valutom
• Izveštaj o porezu koji je eventualno plaćen u inostranstvu
• Obračun naknada brokera ili administratora plana

Ovu dokumentaciju traži dok si još zaposlen. Posle odlaska iz firme pristup planu i istoriji ume da se zatvori, a dokaz o tržišnoj ceni na dan sticanja prava raspolaganja je tada teško rekonstruisati.

Česte greške

Računanje od datuma dodele. Rok od dve godine teče od sticanja prava raspolaganja, ne od dodele.

Pretpostavka da je prodaja odmah po sticanju najbezbednija. Prodaja pre isteka dve godine upravo ruši oslobođenje.

Zaborav da je nabavna cena nula. Ljudi računaju porez na razliku između cene na dan sticanja i prodajne cene, pa ih iznos iznenadi.

Davanje otkaza bez provere roka. Prestanak radnog odnosa pre isteka dve godine je jedan od tri razloga za gubitak oslobođenja, uz izuzetke koje treba proveriti.

Prijava samo kapitalne dobiti, bez dividendi. To su dve odvojene obaveze, sa različitim obrascima i rokovima.

Granice ovog teksta

Ovde su obrađena opšta pravila za zaposlene koji su poreski rezidenti Srbije i koji akcije dobijaju od poslodavca ili sa njim povezanog lica. Nisu obrađeni opcioni planovi sa složenim uslovima izvršenja, situacije u kojima si poreski rezident dve države, prodaja u okviru preuzimanja firme, ni konkretni izuzeci od pravila o prestanku radnog odnosa. Osnovica kod gubitka oslobođenja utvrđuje se po pravilima člana 14 i zavisi od okolnosti konkretnog slučaja. Pre prve prodaje proveri svoju situaciju sa računovođom ili poreskim savetnikom, a nedoumice oko tumačenja možeš proveriti i kod Poreske uprave.