Dividende na besplatne akcije NIS-a i Telekoma: kompletan vodič za akcionare

Ako si radio u NIS-u ili Telekomu Srbija, ako si penzioner iz jedne od te dve kompanije, ili ako si nasledio imovinu od nekoga ko je tamo radio, postoji dobra šansa da si vlasnik akcija, a da to ni ne znaš. Besplatne akcije podeljene zaposlenima i bivšim zaposlenima tokom privatizacije donose godišnju dividendu. Svake godine stotine miliona dinara ostane neisplaćeno jer vlasnici nemaju prijavljen bankovni račun ili nisu ažurirali podatke u sistemu.

Ukratko

• Zaposleni i bivši zaposleni u NIS-u i Telekomu dobili su besplatne akcije tokom privatizacije.
• Vlasnici tih akcija imaju pravo na godišnju dividendu, često i ne znajući da je poseduju.
• Stotine miliona dinara ostane neisplaćeno svake godine zbog neprijavljenog bankovnog računa.
• Prvi korak je provera vlasništva i ažuriranje podataka u CRHoV sistemu.

Istorijat besplatnih akcija u Srbiji

Kontekst privatizacije i nastanak modela

Besplatne akcije nastale su kao deo talasa privatizacije koji je u Srbiji krenuo devedesetih i ubrzao se nakon 2000. godine. Vlada je trebalo da privatizuje velike državne kompanije na način koji bi bio socijalno prihvatljiv i koji bi radnicima ostavio deo vlasništva nad kompanijama koje su godinama gradili. Model podele besplatnih akcija bio je raširen u tranzicionim ekonomijama centralne i istočne Evrope.

Pre modernih registara, preduzeća su sama vodila evidenciju o akcionarima. Taj sistem je bio fragmentisan i podložan greškama. Kada bi neko promenio adresu, prezime ili banku, podaci bi retko bili ažurirani. To je danas jedan od glavnih razloga zašto toliko dividendi ne stigne do pravih vlasnika.

RAINS program i izgradnja tržišne infrastrukture

RAINS je bio program koji je obuhvatio registraciju akcija i postavljanje osnova za savremenu infrastrukturu tržišta kapitala u Srbiji. Cilj mu je bio da se na jednom mestu, u centralnoj instituciji, vodi pouzdana evidencija o tome ko poseduje koje hartije od vrednosti, bez obzira na to gde su te akcije prvobitno registrovane.

U tom periodu osnovan je Centralni registar hartija od vrednosti (CRHoV) koji je preuzeo ove funkcije. Bez CRHoV-a, kompanija poput NIS-a ili Telekoma ne bi mogla efikasno da isplati dividendu stotinama hiljada akcionara.

Zakon o akcijama bez naknade

Skupština Srbije usvojila je 2008. godine Zakon o akcijama bez naknade, koji je postavio pravni osnov za besplatne akcije u okviru privatizacije NIS-a. Zakon precizno definiše koji zaposleni i bivši zaposleni imaju pravo na besplatne akcije, kako se utvrđuje broj akcija po osobi i šta se dešava sa akcijama pri nasleđivanju.

Broj akcija koji je svaki radnik dobio bio je srazmeran godinama staža u kompaniji. Neko sa dvadeset ili više godina rada u NIS-u dobio je znatno više akcija nego neko sa kratkim stažem. Vrednost akcija koje jedna osoba drži može zato da varira enormno.

Ko je dobio akcije NIS-a?

NIS je privatizovan 2008. i 2009. godine, kada je ruska kompanija Gazprom Njeft kupila 51% udela. U okviru tog procesa, kompanija je besplatno podelila deset posto akcija zaposlenima i bivšim zaposlenima. Pravo na besplatne akcije NIS-a imali su:

• Svi koji su bili u radnom odnosu u NIS-u na dan privatizacije, u januaru 2009. godine.
• Bivši zaposleni NIS-a koji su imali određeni minimalni period radnog staža u kompaniji, bez obzira na to kada su prestali da rade.
• Penzioneri koji su penzionisani iz NIS-a i koji su ispunjavali propisane uslove staža.
• Zaposleni u nekadašnjim zavisnim preduzećima poput različitih RO i OOUR organizacija koje su tokom socijalizma bile deo NIS sistema.

Besplatne akcije NIS-a dobilo je oko 100.000 fizičkih lica.

Ko je dobio akcije Telekoma Srbija?

Telekom Srbija je imao drugačiji model. Za razliku od NIS-a koji je imao jedinstven datum strateške privatizacije, Telekom je ostao u dominantnom državnom vlasništvu i akcije je delio zaposlenima kroz više programa u različitim vremenskim periodima. Rezultat je neujednačena vlasnička slika: ponekad i unutar iste generacije zaposlenih jedna osoba drži stotine akcija, a druga ni jednu.

Programi podele akcija Telekoma obuhvatili su zaposlene sa određenim stažom, penzionere iz Telekoma, određene kategorije bivših zaposlenih i sindikalne fondove koji su u ime svojih članova primili deo akcija. Ukupan broj fizičkih lica koja su u nekom momentu bila vlasnici akcija Telekoma Srbija premašivao je 500.000. Telekom je kompanija sa najvećim brojem individualnih akcionara u Srbiji.

Ko danas ima besplatne akcije?

U Srbiji danas između 500.000 i 800.000 fizičkih lica drži hartije od vrednosti u NIS-u, Telekomu Srbija ili u manjim kompanijama koje su prošle kroz privatizaciju sa modelom besplatnih akcija. Ova grupa obuhvata:

• Zaposlene koji su bili u radnom odnosu u momentu privatizacije i koji su zadržali akcije.
• Bivše zaposlene koji su otišli u penziju ili napustili kompaniju, a nisu prodali akcije.
• Naslednike originalnih primalaca, budući da su akcije nasledna imovina koja se prenosi zaostavštinom.
• Penzione fondove i sindikalne organizacije koje su institucionalno dobile deo akcija u ime svojih članova.

Velik broj tih lica ne zna tačno koliko akcija ima, nije ažurirao kontakt podatke u CRHoV-u i nikada nije primio ni dinar dividende, iako im dividenda po zakonu pripada. Pravo na naplatu neisplaćenih dividendi zastareva, pa čekanje konkretno košta.

NIS akcije i dividenda

Šta je Naftna industrija Srbije?

NIS, Naftna industrija Srbije, je najveća energetska kompanija u Srbiji. Kompanija se bavi istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa, preradom nafte u rafineriji u Pančevu, koja je jedina rafinerija nafte u Srbiji, distribucijom goriva i petrohemijskim proizvodima. Mreža benzinskih stanica NIS Petrol i Gazprom pokriva čitavu Srbiju i region.

NIS zapošljava nekoliko hiljada radnika direktno i više puta toliko kroz lanac dobavljača. Akcije NIS-a kotiraju se na Beogradskoj berzi pod simbolom NIIS. NIS redovno isplaćuje dividendu, što nije čest slučaj kod srpskih kompanija sa individualnim akcionarima.

Vlasništvo i upravljanje NIS-om

Gazprom Njeft, ruska državna naftna kompanija, drži oko 44,85% akcija NIS-a i ima upravljačku kontrolu (deo udela je 2025. prebačen na povezanu kompaniju u okviru pokušaja da se izbegnu posledice američkih sankcija). Od oktobra 2025. NIS je na listi sankcionisanih kompanija američke OFAC, što je direktno uticalo na isplatu dividende - deo koji pripada Gazprom Njeftu je zadržan, dok su Srbija i mali akcionari svoj deo primili. Republika Srbija drži oko 29,87% akcija. Preostalih oko 14% drže individualni i institucionalni akcionari, uključujući bivše i sadašnje zaposlene koji su dobili besplatne akcije.

I ruska strana i srpska država imaju interes za redovne dividende, pa NIS isplaćuje dividendu svake godine više od petnaest godina zaredom.

Kako proveriti da li imaš NIS akcije?

NIS akcije i njihov broj možeš proveriti jedino putem Centralnog registra hartija od vrednosti. CRHoV vodi evidenciju po JMBG-u, pa je svaki uvid vezan za tvoj matični broj.

Možeš to uraditi lično u prostorijama CRHoV-a u Beogradu, uz ličnu kartu ili pasoš. Usluga je besplatna ili se naplaćuje minimalna taksa. Ako ne želiš da ideš u CRHoV, mnoge banke i brokerske kuće koje su ovlašćeni članovi mogu da ti pruže iste informacije. Treća opcija je digitalni portal CRHoV-a uz elektronsku autentifikaciju.

Promena prezimena ili adrese ne utiče na registraciju akcija u tehničkom smislu, ali je dobro ažurirati kontakt podatke.

Iznos dividende NIS-a: istorijat isplata 2022, 2023. i 2024.

Iznos dividende NIS-a varira iz godine u godinu, zavisno od poslovnih rezultata i odluke skupštine akcionara.

1. godina bila je profitabilna za NIS. Cene nafte skočile su nakon invazije Rusije na Ukrajinu, što je rafineriji u Pančevu donelo rekordne prihode. Dividenda za tu godinu spadala je u najveće u NIS-ovoj istoriji, a vlasnici sa ažuriranim bankovnim računom primetili su na računu iznose znatno veće nego što su navikli.

1. donela je niže rezultate. Cene nafte su se delimično normalizovale, NIS je bio u investicionim ciklusima, a dividenda je bila niža nego prethodne godine.

Za poslovnu godinu 2024, skupština akcionara donela je odluku o dividendi u 2025. godini. Tačan iznos po akciji objavljuje se na sajtu Beogradske berze i NIS-a. Da izračunaš koliko ti pripada: pomnoži broj akcija sa bruto dividendom po akciji, pa oduzmi 15% poreza.

Kada se isplaćuje dividenda NIS-a?

Skupština akcionara NIS-a obično se održava između aprila i juna. Na skupštini se usvajaju godišnji finansijski izveštaji i određuje iznos dividende po akciji za prethodnu godinu.

Nakon skupštine određuje se presečni datum, kada se utvrđuje ko su akcionari sa pravom na dividendu. Ko je bio registrovani vlasnik na presečni datum, prima dividendu bez obzira na to šta se dešava sa akcijama posle tog datuma.

Isplata sledi u roku od 15 do 30 dana od presečnog datuma, tipično između maja i avgusta. Tačni datumi se objavljuju na sajtu Beogradske berze i NIS-a.

Kako se prima dividenda NIS-a?

Dividenda stiže direktno na tekući račun registrovan u CRHoV-u. NIS dostavlja CRHoV-u listu akcionara sa iznosima, a CRHoV prosleđuje isplate bankama. Ako su tvoji podaci ažurni, novac dolazi automatski.

Šta ako nisi prijavio bankovni račun?

Najčešći razlog zašto vlasnici besplatnih akcija ne primaju dividendu je neregistrovani bankovni račun. Ako si promenio banku a nisi ažurirao podatke u CRHoV-u, dividenda ne može da ti bude isplaćena. Sredstva ostaju kod isplatioca i, ako ih ne potražiš na vreme, pravo na naplatu zastareva.

Da bi prijavio ili ažurirao bankovni račun, imaš dve opcije. Možeš da odeš u svoju banku i zatražiš da se tvoj tekući račun poveže sa računom u CRHoV-u. Banka ima obavezu da ti pruži ovu uslugu. Ili lično odeš u CRHoV sa ličnom kartom i bankovnim podacima. Oba puta su besplatna.

Telekom Srbija akcije i dividenda

Istorijat podele akcija Telekoma

Telekom Srbija, formalno Telekomunikacije Srbije a.d., je dominantni telekomunikacioni operator u Srbiji. Kompanija pruža fiksnu telefoniju, internet, kablovsku televiziju i mobilne usluge pod brendovima Telekom Srbija i mts, i zapošljava desetine hiljada radnika direktno i indirektno kroz mrežu partnera i distributera.

Za razliku od NIS-a koji je imao jedinstven datum privatizacije sa jednim strateškim partnerom, Telekom je ostao u dominantnom državnom vlasništvu i akcije je delio zaposlenima kroz više programa u različitim vremenskim periodima. Rezultat je neujednačena vlasnička slika: ponekad i unutar iste generacije zaposlenih jedna osoba drži stotine akcija, a druga ni jednu.

Telekom nije kotiran na berzi kao NIS, pa je likvidnost akcija Telekoma znatno niža. Prodaja tih akcija je komplikovanija, a nalaženje kupca po dobroj ceni nije garantovano.

Dividenda Telekoma: iznos i dinamika isplate

Telekom Srbija redovno isplaćuje dividendu. Iznos zavisi od godišnjih poslovnih rezultata i odluka skupštine akcionara. Budući da srpska država kontroliše Telekom, politika dividendi odražava i interese budžeta.

Skupština akcionara usvaja odluku tipično u prvoj polovini godine, a isplata sledi u roku od nekoliko nedelja od presečnog datuma. Za precizne iznose po godinama, odluke se objavljuju u Službenom glasniku ili na sajtu Agencije za privredne registre (apr.gov.rs).

OTP banka kao agent za isplatu dividende Telekoma

OTP banka Srbija, nastala preuzimanjem Komercijalne banke od mađarskog OTP Group-a, ima ulogu banke agenta za isplatu dividende Telekoma Srbija. Telekom prosleđuje ukupan iznos dividende OTP banci, a ona dalje prosleđuje ta sredstva individualnim akcionarima.

Razlog je istorijski: Komercijalna banka je bila jedna od najvećih srpskih banaka u državnom vlasništvu i imala je blizak poslovni odnos sa Telekomom. Kada je OTP Group preuzeo Komercijalnu banku 2021. godine, nasledio je i ovaj aranžman.

Direktna obrada stotina hiljada individualnih plaćanja od strane Telekoma bila bi operativno neizvodljiva, pa posao preuzima specijalizovana banka agent koja to radi kroz međubankarski platni sistem.

Šta ako nisi klijent OTP banke?

Nisi klijent OTP banke? To ne sprečava isplatu dividende. Uloga OTP banke je administrativna. Ako si registrovao tekući račun u nekoj drugoj banci putem CRHoV-a, OTP banka inicira transfer i novac stiže u tvoju banku kroz međubankarski platni sistem.

Ako nisi registrovao nijedan bankovni račun, moraš kontaktirati Telekom ili OTP banku da saznaš kako da potražiš neisplaćena sredstva i u kom roku. Ako postoji problem sa neusklađenim podacima, moraćeš lično da odeš u OTP banku ili Telekom sa ličnim dokumentima.

Centralni registar hartija od vrednosti (CRHoV)

Šta je CRHoV i kako funkcioniše?

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, poznat pod skraćenicom CRHoV, je institucija koja vodi centralnu evidenciju svih hartija od vrednosti u Srbiji. Ovo uključuje akcije kompanija koje kotiraju na Beogradskoj berzi, državne i municipalne obveznice i besplatne akcije koje su podeljene u procesu privatizacije.

CRHoV funkcioniše kao neutralna treća strana. Kada kupiš akcije na berzi, CRHoV evidentira promenu vlasništva. Kada kompanija isplati dividendu, CRHoV dostavlja podatke o tome ko su akcionari i na koje račune treba uputiti isplate. Bez CRHoV-a, isplata dividende stotinama hiljada malih akcionara bila bi logistički nemoguća.

Svaki vlasnik hartija od vrednosti ima račun u CRHoV-u identifikovan JMBG-om. Na tom računu se vode sve hartije od vrednosti bez obzira na to u kojoj banci ili kod kojeg brokera osoba inače posluje. CRHoV je pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Srbije.

Kako proveriti stanje svog računa?

Stanje svog računa možeš proveriti lično u CRHoV-u uz ličnu kartu ili pasoš, putem banke ili brokerske kuće koja je ovlašćeni član CRHoV-a, ili putem digitalnog portala CRHoV-a uz elektronsku identifikaciju.

Pored broja akcija, iz CRHoV-a možeš saznati i koji bankovni račun je trenutno registrovan za prijem dividendi, što je korisno ako sumnjaš da tvoji podaci nisu ažurni.

Kontakt i lokacije

Adresa: Omladinskih brigada 1, Novi Beograd, 11070 Beograd.

Telefon: +381 11 2116 555.

Veb sajt: crhov.rs.

Radno vreme za prijem stranaka je od ponedeljka do petka tokom standardnog radnog vremena. Pre dolaska uvek proveri aktuelno radno vreme na sajtu, naročito u periodima praznika.

Za vlasnike iz unutrašnjosti Srbije, lični dolazak u Beograd nije uvek neophodan. Određene usluge mogu biti obavljene posredstvom banaka ili brokerskih kuća sa ograncima u celoj Srbiji. Poziv banci može uštedeti put.

Porez na dividende u Srbiji

Fizička lica u Srbiji plaćaju porez na dividendu po stopi od 15%, ista stopa kao i za kamate i kapitalne dobitke od prodaje hartija od vrednosti.

NIS ili Telekom imaju zakonsku obavezu da obračunaju i uplate porez pre nego što sredstva stignu do tebe. Taj mehanizam se naziva porez po odbitku, pa ceo administrativni teret snosi kompanija.

Ako je skupština usvojila dividendu od 100 dinara po akciji, na tvoj račun stiže 85 dinara. Kompanija automatski odbija 15 dinara poreza i uplaćuje ih u budžet u tvoje ime. Iznosi dividende koji se objavljuju u medijima su bruto iznosi.

Ako primaš dividendu od domaćih kompanija koje su primenile porez po odbitku, generalno ne moraš da je posebno prijaviš jer je poreska obaveza već izmirena. Ako primaš dividende i iz inostranstva ili imaš preduzetničku delatnost, konsultuj poreskog savetnika.

Naslednici koji su dobili akcije treba da konsultuju poreskog savetnika, jer situacija zavisi od toga kada i kako je prenos vlasništva izvršen.

Šta uraditi sa akcijama?

Vlasnik besplatnih akcija ima dve opcije: zadržati akcije i primati godišnju dividendu, ili prodati akcije i ostvariti jednokratni prihod.

Zadržati akcije radi dividende

Ako je dividendni prinos, to jest odnos dividende i tržišne cene akcije, viši od kamatnih stopa na štednju ili prinosa na alternativne plasmane, zadržavanje akcija ima finansijski smisao. NIS isplaćuje dividendu svake godine već duže od petnaest godina, pa vlasnici koji su ažurno primali dividendu mogu sabirati prihode godinama.

Vrednost akcija može porasti tokom vremena, što bi pri eventualnoj prodaji donelo kapitalni dobitak. Vrednost može i da padne.

Akcije ima smisla zadržati ako nemaš hitnu potrebu za gotovinom i ako je dividendni prinos viši od kamate na štednju.

Prodati akcije na Beogradskoj berzi

Akcije NIS-a kotiraju se na Beogradskoj berzi pod simbolom NIIS i možeš ih prodati svakog radnog dana.

Telekom Srbija je specifičniji slučaj jer nije kotiran na berzi na isti način, a likvidnost akcija Telekoma je znatno niža. Prodaja akcija Telekoma može biti složenija i ne garantuje brzo nalaženje kupca po dobroj ceni.

Pre prodaje, uporedi tržišnu vrednost akcija sa dugoročnim prinosom od dividendi i uzmi u obzir poreski aspekt kapitalnog dobitka.

Procedura prodaje akcija

Ako odlučiš da prodaš akcije NIS-a, postupak se odvija kroz brokersku kuću.

Korak 1: Otvori nalog kod ovlašćenog brokera

Moraš imati nalog kod brokerske kuće ovlašćene za Beogradsku berzu. Neke banke nude sopstvene brokerske usluge, poput Erste Brokera ili brokerskih usluga Raiffeisen banke. Provizije se razlikuju, pa ih pametno uporediti pre otvaranja naloga.

Korak 2: Poveži CRHoV nalog sa brokerskim nalogom

Tvoje akcije su evidentirane u CRHoV-u. Da bi ih prodao, potpisuješ dokumentaciju kod brokera kojom ga autorizuješ da u tvoje ime postavi nalog za prodaju. Broker zatim komunicira sa CRHoV-om direktno.

Korak 3: Daj nalog za prodaju

Obavestiš brokera koliko akcija prodaješ i po kojoj ceni. Tržišni nalog se izvršava po trenutnoj ceni. Limit nalog čeka da cena dostigne vrednost koju si zadao. Broker te obaveštava kada se nalog izvrši.

Troškovi prodaje akcija

Brokerska provizija se tipično kreće između 0,2% i 0,5% od vrednosti transakcije, plus minimalni iznos koji varira po brokeru. Pored toga postoje i takse Beogradske berze i CRHoV-a, koje su regulisane i relativno male.

Ako prodaš akcije po višoj ceni od nabavne, plaćaš 15% poreza na kapitalnu dobit. Budući da su besplatne akcije stečene bez naknade, nabavna vrednost može biti nula, što znači da celokupan prihod od prodaje može podleći oporezivanju. Konkretna situacija zavisi od datuma sticanja, pa je pre prodaje pametno konsultovati poreskog savetnika.

Česta pitanja

Šta ako ne mogu da nađem svoje akcije?

Ako se ne sećaš da si ikada dobio akcije ili ne možeš da proveriš status, prva stanica je CRHoV. Sa ličnom kartom možeš da proveriš da li si registrovani vlasnik bilo kakvih hartija od vrednosti. Ako si bio zaposlen u NIS-u ili Telekomu tokom relevantnog perioda, a akcije nisu evidentirane na tvoje ime, kontaktiraj kompaniju direktno ili Agenciju za privatizaciju.

Šta ako sam nasledio akcije?

Akcije su nasledna imovina i prenose se prema Zakonu o nasleđivanju. Da bi CRHoV evidentirao prenos vlasništva, potrebno je rešenje o nasleđivanju od nadležnog suda ili javnog beležnika, a zatim zahtev CRHoV-u za prenos.

Do formalnog prenosa vlasništva, dividende idu na račun originalnog vlasnika ili ostaju blokirane kod isplatioca. Ostavinski postupak i prenos vlasništva treba regulisati što pre.

Naslednici u prvom naslednom redu (bračni drug i deca) ne plaćaju porez na nasleđe. Naslednici u drugim naslednim redovima mogu biti predmet oporezivanja nasleđa po važećim stopama.

Da li pravo na dividendu zastareva?

Da. Pravo na dividendu zastareva u rokovima propisanim zakonom. Ako sumnjaš da ti je dividenda isplaćivana ali nije stizala na račun jer nisi imao registrovan bankovni račun, kontaktiraj CRHoV i kompaniju isplatioca što pre da saznaš koji iznosi su neisplaćeni i u kom roku ih možeš potražiti.

Šta ako sam promenio banku od kada sam registrovao račun?

Ako si promenio banku a nisi ažurirao podatke u CRHoV-u, dividende su se vraćale isplatiocu ili gomilale bez isplate. Ažuriranje je besplatno. Idi u svoju novu banku i zatraži ažuriranje podataka u CRHoV-u, ili lično idi u CRHoV sa novim bankovnim podacima.

Kolika je dividenda ako imam samo nekoliko akcija?

I mali broj akcija donosi dividendu. Ako imaš 50 akcija NIS-a i dividenda iznosi 70 dinara neto po akciji, to je 3.500 dinara godišnje, bez ikakve aktivnosti s tvoje strane. Vlasnici sa stotinama ili hiljadama akcija, što važi za one sa dugim stažem u kompaniji, primaju i znatno veće iznose.

Gde mogu da dobijem više informacija?

Za sve što se tiče registracije i stanja računa: CRHoV na sajtu crhov.rs. Za informacije o dividendama NIS-a: sajt kompanije nis.rs i Beogradska berza berza.rs. Za informacije o dividendama Telekoma: sajt kompanije telekom.rs. Za poreska pitanja: Poreska uprava Srbije na purs.gov.rs.