Frilenseri u Srbiji: model A ili model B i kvartalna prijava

Ako radiš za klijenta iz inostranstva i novac ti stiže na lični račun, prvo pitanje obično glasi: moram li da otvorim radnju. Ne moraš. Fizičko lice može prijavljivati te prihode kroz samooporezivanje, bez APR-a, bez poslovnih knjiga i bez računovođe.

Ovaj tekst je za takvog čoveka: radiš sam, naplaćuješ od stranog isplatioca koji u Srbiji ne obračunava porez po odbitku, i treba da znaš koji model da izabereš, koliko ćeš platiti i kako se prijava podnosi. Ako razmišljaš o radnji ili firmi, to poređenje je u vodiču paušal, preduzetnik ili DOO.

Ukratko

• Registracija preduzetnika nije uslov. Fizičko lice prihod prijavljuje samooporezivanjem, kvartalno, na obrascu PP OPO-K.
• Postoje dva modela obračuna i biraš ih po kvartalu: model A nosi normirane troškove od 110.647 dinara i stopu od 20%, model B nosi 66.733 dinara uvećanih za 34% bruto prihoda i stopu od 10%.
• Iznad otprilike 115.000 dinara bruto po kvartalu model B je povoljniji, i to sve više kako prihod raste.
• Jeftinije nije uvek i bolje: niža osnovica znači i niži PIO staž i bodove.
• Ako u kvartalu nisi imao prihod, prijavu ne podnosiš.

Ko uopšte spada u ovaj režim

Pojam frilensera nije zakonski. Poreska uprava ga koristi kao radni naziv i na svom portalu izričito navodi da se registracijom ne stiče poseban status, nego mogućnost da podneseš prijavu i generišeš uplatnicu.

Režim se primenjuje kada prihod isplaćuje neko ko u Srbiji nema obavezu da obračuna porez po odbitku. To je po pravilu strano pravno lice, strani preduzetnik, strano fizičko lice, ali može biti i domaće fizičko lice. Vrsta ugovora nije presudna; presudno je ko je isplatilac i da li on obračunava porez umesto tebe.

Izuzetak je prihod po ugovoru o radu sa domaćim fizičkim licem, koji se ne prijavljuje preko ovog portala.

Dva modela: šta ih tačno razlikuje

Razlika je u dve stvari: koliko ti se prizna kao trošak i koja stopa se primenjuje.

Model A. Normirani troškovi su fiksnih 110.647 dinara po kvartalu, bez dodatnog procenta. Na ono što ostane primenjuje se stopa od 20%.

Model B. Normirani troškovi su 66.733 dinara po kvartalu, uvećanih za 34% bruto prihoda ostvarenog u tom kvartalu. Na ostatak se primenjuje stopa od 10%.

Oba iznosa propisuje član 12b Zakona o porezu na dohodak građana i oba se jednom godišnje usklađuju indeksom potrošačkih cena, pa ih pred prijavu proveri.

Model biraš za svaki kvartal posebno. Nisi vezan za izbor iz prethodnog kvartala.

Koji model je povoljniji i gde je granica

Ovde se najviše greši, jer se često ponavlja pravilo da je model A bolji za manje prihode. Brojevi kažu drugačije.

Model B ima manji fiksni odbitak, ali mu odbitak raste sa prihodom, a stopa mu je upola manja. Zbog toga model B postaje povoljniji već oko 115.000 dinara bruto po kvartalu, i razlika se dalje povećava.

Model A je povoljniji samo u uskom pojasu, otprilike između 101.000 i 115.000 dinara po kvartalu, gde njegov veći fiksni odbitak još uvek nadjačava nižu stopu modela B. Ispod 101.000 dinara po kvartalu oba modela daju osnovicu nula, pa poreza nema ni u jednom.

Šta se plaća pored poreza

Pored poreza plaćaju se i doprinosi, i oni su po pravilu veći deo računa.

Osnovica doprinosa je oporezivi prihod, dakle bruto umanjen za normirane troškove, isti iznos na koji se obračunava i porez. Stope su 24% za penzijsko i invalidsko osiguranje i 10,3% za zdravstveno osiguranje.

Postoji i donja granica. Za obveznike koji sami obračunavaju i plaćaju doprinose propisana je najniža kvartalna osnovica, koja za PIO iznosi trostruki iznos najniže mesečne osnovice. U 2026. je najniža mesečna osnovica 51.297 dinara, što daje 153.891 dinar po kvartalu. Ako ti je oporezivi prihod manji od toga, doprinosi se obračunavaju na tu najnižu osnovicu, a ne na tvoj stvarni iznos.

Zato se kod malih kvartalnih prihoda dešava da doprinosi budu veći od poreza, ponekad i višestruko.

Primer: kvartalni bruto prihod od 400.000 dinara

Pretpostavke: prihod od stranog isplatioca, 400.000 dinara u jednom kvartalu, obveznik nije osiguran po drugom osnovu, iznosi normiranih troškova za 2026.

Model A

• Normirani troškovi: 110.647 dinara
• Oporezivi prihod: 400.000 minus 110.647, dakle 289.353 dinara
• Porez 20%: 57.871 dinara
• PIO 24%: 69.445 dinara
• Zdravstveno 10,3%: 29.803 dinara
• Ukupno: 157.119 dinara, ostaje 242.881 dinara

Model B

• Normirani troškovi: 66.733 plus 34% od 400.000, dakle 202.733 dinara
• Oporezivi prihod: 197.267 dinara
• Porez 10%: 19.727 dinara
• PIO 24%: 47.344 dinara
• Zdravstveno 10,3%: 20.319 dinara
• Ukupno: 87.390 dinara, ostaje 312.610 dinara

Razlika na ovom kvartalu je oko 69.700 dinara u korist modela B, odnosno skoro 280.000 dinara godišnje ako su svi kvartali slični.

Iznosi su ilustracija metoda, ne obećanje. Obavezujući obračun je onaj koji dobiješ na portalu Frilenseri Poreske uprave, pa pre uplate uporedi.

Zašto jeftinije nije automatski i bolje

Model B daje nižu osnovicu, a osnovica nije samo poreska: na nju se računa i PIO. Niža osnovica znači manje uplaćenog penzijskog doprinosa, a time i slabiji lični koeficijent i manju buduću penziju.

Za nekoga ko ima dvadeset godina do penzije to je razlika koja se skuplja. Za nekoga ko je frilenser privremeno, uz drugi posao po kojem je već osiguran, pitanje je manje važno.

Zato odluku ne donosi samo kalkulator za taj kvartal. Ako planiraš da ovako radiš godinama, vredi preračunati i šta ti se dešava sa stažom.

Kako se podnosi prijava

Prijava je kvartalna, na obrascu PP OPO-K. Podnosi se u mesecu koji sledi posle kvartala. Za treći kvartal 2026. rok je bio od 1. do 30. oktobra, pa isti obrazac važi i za ostale kvartale po istom ritmu.

Koraci:

1. Saberi sve bruto prihode naplaćene u tom kvartalu, u dinarima, po kursu na dan svakog priliva.
2. Preračunaj oba modela i izaberi povoljniji za taj kvartal.
3. Prijavi se na portal Frilenseri Poreske uprave, popuni PP OPO-K i generiši uplatnicu.
4. Plati porez i doprinose u roku za podnošenje prijave.
5. Sačuvaj potvrdu o podnetoj prijavi i dokaz o uplati.

Ako u kvartalu nisi imao nijedan priliv, prijavu ne podnosiš.

Dokumentacija koju vredi čuvati

• Izvod banke sa svakim prilivom i datumom
• Ugovor ili prepiska iz koje se vidi osnov plaćanja
• Faktura, ako si je izdavao
• Potvrda o podnetoj prijavi i uplatnica, po kvartalu
• Dokaz o osiguranju u drugoj državi, ako si osiguran tamo

Najčešće greške

Pretpostavka da se mora otvoriti radnja. Ne mora. Radnja ima smisla kad imaš stvarne troškove koje želiš da priznaš ili kad klijent traži registrovanog partnera.

Pogrešan rok. Prijava je kvartalna, ne u roku od 30 dana od svakog priliva. Rok od 30 dana i obrazac PP OPO odnose se na druge samooporezovane prilive.

Izbor modela jednom pa zauvek. Model se bira po kvartalu, pa ako ti prihodi osciliraju, preračunaj svaki put.

Zaboravljen kurs. Prihod u evrima ili dolarima preračunava se u dinare po kursu na dan priliva, ne po kursu na dan prijave.

Ignorisanje testa samostalnosti. Ako radiš za jednog naručioca pod uslovima koji liče na radni odnos, pravila su drugačija. O tome smo pisali u vodiču o testu samostalnosti.

Granice ovog teksta

Ovde je obrađeno fizičko lice koje prihod prijavljuje samooporezivanjem. Nisu obrađeni preduzetnik, preduzetnik sa ličnom zaradom ni privredno društvo, niti situacija u kojoj si poreski rezident druge države. Za veće iznose i za kombinaciju više izvora prihoda, jedan sat kod poreskog savetnika je jeftiniji od greške u prijavi.