Overa zdravstvene knjižice: šta radiš kad kartica prestane da važi

Kartica koja prestane da radi

Zdravstvena kartica ne prestaje da važi zato što je neko izgubio posao, nego zato što dospeli doprinos nije plaćen. Overu vrši matična filijala Republičkog fonda, i to na osnovu dokaza da je doprinos uplaćen.

Odatle i najčešći slučaj: čovek je formalno osiguran, ali poslodavac ne uplaćuje doprinose, pa se kartica ne overi. Druga grupa su oni koji su ostali bez osnova osiguranja i ne znaju da za njih postoji poseban put.

Ukratko

• Overa zavisi isključivo od uplaćenog dospelog doprinosa, ne od toga da li si zaposlen.
• Ako doprinos bude uplaćen naknadno, vrši se naknadna overa.
• I bez overe država plaća hitnu pomoć, skrining preglede, obaveznu imunizaciju i palijativno zbrinjavanje.
• Čitav niz kategorija osigurava se na teret budžeta, među njima i nezaposleni sa prihodima ispod propisanog praga.
• Ko nema nijedan osnov, može se sam uključiti u obavezno zdravstveno osiguranje.

Četiri stvari koje dobijaš i bez overene kartice

Ovo je deo koji spasava ljude u najgorem trenutku, a retko se zna. Zakon o zdravstvenom osiguranju izričito kaže da se i kada dospeli doprinos nije uplaćen, zdravstvena zaštita može koristiti na teret obaveznog osiguranja u četiri slučaja:

• hitna medicinska pomoć
• ciljani preventivni pregledi, dakle skrininzi po nacionalnim programima
• obavezna imunizacija
• palijativno zbrinjavanje

Dakle, neoverena kartica ne znači da te neće primiti na hitnom. Znači da redovno lečenje, specijalistički pregledi i lekovi na recept ostaju van pokrića dok se stanje ne reši.

Posebno pravilo važi za borce. Lice kome je utvrđen status borca ostvaruje zdravstvenu zaštitu i naknadu troškova prevoza bez obzira na to da li je dospeli doprinos uplaćen, a isto važi i za članove porodice osigurane preko njega. Ostala prava po tom osnovu razložili smo u tekstu o boračkom dodatku.

Kad poslodavac ne uplaćuje

Ako si u radnom odnosu a kartica se ne overava, problem nije tvoj status nego neuplaćeni doprinos. Zakon predviđa naknadnu overu čim doprinos bude uplaćen, pa se pravo ne gubi trajno nego miruje.

Prvo treba utvrditi stanje, a ne verovati na reč. Kako se proverava da li su doprinosi stvarno uplaćeni i šta se radi kad nisu, objasnili smo u vodiču o proveri uplate doprinosa. Rad bez prijave je teži slučaj, jer tada osnova osiguranja ni nema, o čemu pišemo u tekstu o radu na crno.

Ko se osigurava na teret budžeta

Zakon nabraja kategorije koje se smatraju osiguranicima iako ne ispunjavaju uslove po osnovu rada niti su osigurani kao članovi porodice. Spisak je širok i obuhvata:

• decu do 18 godina, a đake i studente do kraja školovanja i najkasnije do 26 godina
• žene u vezi sa planiranjem porodice, tokom trudnoće, porođaja i 12 meseci posle porođaja
• lica starija od 65 godina
• osobe sa invaliditetom utvrđenim u skladu sa zakonom
• lica koja se leče od zaraznih i malignih bolesti, šećerne bolesti, psihoza, epilepsije, multipleks skleroze, retkih bolesti i niza drugih stanja koje zakon posebno nabraja
• korisnike novčane socijalne pomoći i korisnike smeštaja u ustanove socijalne zaštite
• korisnike porodične invalidnine i mesečnog novčanog primanja po boračkim propisima
• nezaposlena lica čiji su mesečni prihodi ispod propisanog praga
• žrtve nasilja u porodici, trgovine ljudima i terorizma

Dve stavke vredi izdvojiti. Prva je da se korisnici novčane socijalne pomoći osiguravaju automatski, što mnogi ne povezuju sa zahtevom koji su već podneli. Druga je da nezaposleni sa niskim prihodima imaju svoj osnov, nezavisan od toga da li primaju naknadu.

Ako primaš naknadu sa biroa

Lica koja ostvaruju novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti su osiguranici po tom osnovu, pa se zdravstveno osiguranje rešava samo od sebe dok naknada traje. Uslove i trajanje te naknade razložili smo u vodiču o naknadi za nezaposlene, a obaveze koje idu uz status na evidenciji u tekstu o prijavi na biro.

Problem nastaje kada naknada istekne, jer tada taj osnov prestaje. Tada treba proveriti da li postoji neki od budžetskih osnova, pre svega onaj za nezaposlene sa prihodima ispod praga.

Ako nemaš nijedan osnov

Za one koji ne spadaju ni u jednu kategoriju postoji poslednje rešenje. Lica koja nisu obavezno osigurana mogu se sama uključiti u obavezno zdravstveno osiguranje, i to za sebe i za članove uže porodice.

Zakon izričito pominje i dve posebne situacije: preduzetnika kome je prestalo svojstvo osiguranika i supružnika ili vanbračnog partnera zaposlenog upućenog na rad u inostranstvo, kome miruju prava iz radnog odnosa.

To je plaćeno rešenje, dakle doprinos se snosi sam, ali je jedini način da se obezbedi puno pokriće umesto samo hitne pomoći. Logika je ista kao kod dokupa staža u penzijskom osiguranju: uključenje ide unapred, od podnošenja zahteva.

Gde se to rešava

Sve ide preko matične filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koja izdaje i overava ispravu o osiguranju. Tamo se proverava i po kom si osnovu vođen, što je prvi podatak koji treba utvrditi pre bilo kakvog zahteva.

Za kategorije koje se osiguravaju na teret budžeta po pravilu se traži dokaz o ispunjenju uslova, na primer rešenje centra za socijalni rad ili potvrda o prihodima, pa taj papir vredi pripremiti unapred.

Zaključak

Neoverena kartica nije isto što i odsustvo prava. Hitna pomoć, skrininzi, imunizacija i palijativno zbrinjavanje idu na teret osiguranja i bez overe. Za sve ostalo treba naći osnov, a njih je više nego što se misli: budžetski osnov za nezaposlene sa niskim prihodima, automatsko osiguranje uz socijalnu pomoć, ili samostalno uključenje ako ništa drugo ne postoji.