Poreska rezidentnost: šta duguješ Srbiji kad odeš, a šta kad se vratiš

Najskuplja zabluda kod odlaska iz Srbije glasi ovako: odjavio sam prebivalište, dakle više ne dugujem ništa Poreskoj upravi. Odjava prebivališta je evidenciona radnja kod MUP-a. Poreska rezidentnost je nešto drugo i određuje je poreski zakon.

Razlika je skupa jer rezident Srbije plaća porez na dohodak ostvaren bilo gde na svetu, a nerezident samo na ono što je zaradio u Srbiji.

Ukratko

• Rezident si ako u Srbiji imaš prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili ako u njoj boraviš 183 ili više dana u periodu od 12 meseci.
• Dovoljan je jedan od tih uslova. Odjava adrese ne gasi rezidentnost ako ti je centar interesa i dalje ovde.
• Rezident se oporezuje na svetski dohodak, nerezident samo na dohodak ostvaren u Srbiji.
• Možeš istovremeno ispuniti uslove u dve države. Tada odlučuje ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ako postoji.
• Potvrdu o rezidentnosti Srbije dobijaš na obrascu POR-1, u filijali po mestu prebivališta.

Kako zakon određuje rezidentnost

Član 7 Zakona o porezu na dohodak građana postavlja dva nezavisna uslova, i dovoljno je ispuniti bilo koji.

Prvi: prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji. Centar interesa nije definisan brojem, nego činjenicama: gde ti žive supružnik i deca, gde ti je stan, gde ti je posao i glavni izvor prihoda, gde su ti računi, lekar, imovina i društveni život.

Drugi: boravak od 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u poreskoj godini. Pazi na dve zamke: period je kliznih dvanaest meseci, ne kalendarska godina, a svaki započet dan boravka računa se kao pun dan, osim dana provedenih u tranzitu.

Član 8 određuje nerezidenta kao lice koje ne ispunjava te uslove, i njega oporezuje samo na dohodak ostvaren u Srbiji, na primer na rad obavljen ovde ili na korišćenje prava na teritoriji Srbije.

Zašto odjava prebivališta nije dovoljna

Zato što je prebivalište samo jedan od uslova, a uslovi su alternativni.

Čovek koji se odjavi sa adrese u Beogradu, a ostavi ovde porodicu, stan u kojem ta porodica živi i glavni izvor prihoda, po članu 7 i dalje ima centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji. Rezidentnost tu ne prestaje odjavom.

Obrnuto takođe važi: neko ko nikada nije odjavio adresu, a godinama živi i radi u inostranstvu, sa porodicom tamo, može tvrditi da mu je centar interesa prešao. Ali teret dokazivanja je na njemu, i dokazuje se papirima, ne tvrdnjom.

Zato se odlazak planira unapred, a dokazi se prikupljaju dok nastaju, ne dve godine kasnije kada stigne poziv.

Dvojna rezidentnost i kako se razrešava

Nije neobično da dve države po svojim propisima obe smatraju da si njihov rezident. Srbija gleda centar interesa i 183 dana, a druga država ima svoja pravila.

Ako sa tom državom postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sukob se razrešava redom kriterijuma iz ugovora: stalno mesto stanovanja, pa centar životnih interesa, pa uobičajeno boravište, pa državljanstvo, a na kraju dogovorom nadležnih organa. Srbija ima takve ugovore sa više od 60 država, ali ne i sa Sjedinjenim Državama.

Ako ugovora nema, oba sistema mogu tražiti svoje. Tada ostaje poreski kredit iz člana 12 Zakona o porezu na dohodak građana, koji se priznaje i bez ugovora, ali najviše do iznosa srpskog poreza na taj isti dohodak.

Potvrda o rezidentnosti: POR-1

Kada ti inostrani isplatilac traži dokaz da si poreski rezident Srbije, tražiš potvrdu na obrascu POR-1.

• Zahtev podnosiš filijali Poreske uprave nadležnoj prema mestu prebivališta ili boravišta.
• Zahtev je slobodne forme, ali mora sadržati ime i prezime, adresu prebivališta ili boravišta i potpis podnosioca.
• Potvrda se izdaje u roku od 8 dana od prijema zahteva.
• Izdaje se za prethodne godine i za tekuću godinu, dvojezično.

Obrazac POR-2 radi u suprotnom smeru: njime nerezident domaćem isplatiocu dokazuje da je rezident države sa kojom Srbija ima ugovor. Taj obrazac izdaje nadležni organ te druge države, ne Srbija.

Šta uraditi pre odlaska

Ovo je lista koja kasnije vredi više od svakog saveta posle činjenice.

• Utvrdi datum od kojeg tvrdiš da si prestao da budeš rezident, i veži ga za proverljiv događaj
• Prikupi dokaze o preseljenju centra interesa: ugovor o radu u inostranstvu, ugovor o zakupu ili kupovini stana tamo, upis dece u školu, lokalno zdravstveno osiguranje, račune za režije
• Vodi evidenciju dana provedenih u Srbiji, sa ulaznim i izlaznim datumima, jer se prag od 183 dana računa na kliznih 12 meseci
• Reši otvorene poreske obaveze u Srbiji pre odlaska, jer odlazak ne gasi dospeli dug
• Proveri da li sa novom državom postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i šta on kaže o tvojoj vrsti prihoda
• Ako zadržavaš prihod iz Srbije, na primer kiriju, znaj da on ostaje oporeziv ovde i kada postaneš nerezident

Šta se menja na povratku

Povratak je ogledalo odlaska, i greške su iste, samo obrnute.

Čim ti se centar interesa vrati u Srbiju, ili čim pređeš 183 dana u kliznih dvanaest meseci, ponovo si rezident. Od tog trenutka Srbiji prijavljuješ i prihode iz inostranstva, uključujući dividende, kamate i kapitalne dobitke, po pravilima koja važe za svaku vrstu prihoda.

Dve stvari se često previde. Prva, prihod koji si ostvario dok si bio nerezident ne postaje retroaktivno oporeziv u Srbiji samim povratkom. Druga, imovina koju si stekao u inostranstvu nije oporeziva samim posedovanjem, ali njena kasnija prodaja jeste poreski događaj ako si tada rezident.

Za prodaju hartija i kripta posle povratka važe pravila iz vodiča o porezu na kapitalnu dobit, a za dividende iz inostranstva ona iz vodiča o porezu na dividende.

Najčešće greške

Izjednačavanje odjave adrese sa prestankom rezidentnosti. To su dva različita propisa i dva različita organa.

Računanje 183 dana po kalendarskoj godini. Zakon kaže period od 12 meseci koji počinje ili se završava u poreskoj godini, što je klizni, ne kalendarski period.

Nepostojanje evidencije dana. Bez datuma ulaska i izlaska ne možeš dokazati ni jedno ni drugo, a teret dokazivanja je na tebi.

Pretpostavka da nema poreza ako je država odredišta bez poreza na dohodak. Ako si i dalje rezident Srbije, taj dohodak prijavljuješ ovde.

Oslanjanje na opšte tekstove umesto na ugovor. Svaki ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ima svoja pravila po vrsti prihoda, i razlikuju se.

Granice ovog teksta

Ovde je obrađeno fizičko lice i domaća pravila o rezidentnosti. Nisu obrađena pravila druge države, pojedinačni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ni posebni režimi za upućene radnike i diplomate. Rezidentnost je činjenično pitanje koje se ceni za svaki slučaj posebno, pa pre odlaska ili povratka sa većim prihodima uzmi mišljenje poreskog savetnika u obe države.