Kako se iz portfolija živi: povlačenje novca u penziji

Dvadeset godina si uplaćivao i nisi dirao. Onda dođe dan kada treba da počneš da vadiš, i ispostavi se da za taj deo nemaš plan.

Gradnja i trošenje portfolija nisu ista veština. U fazi gradnje pad tržišta ti je prijatelj, jer kupuješ jeftinije. U fazi trošenja isti taj pad je problem, jer prodaješ jeftinije. To je jedina razlika koja stvarno menja pravila.

Ukratko

• Rizik redosleda prinosa je glavni neprijatelj: loše godine na početku povlačenja štete mnogo više nego iste takve godine kasnije.
• Rezerva u gotovini za jednu do dve godine troškova je najjednostavnija zaštita, jer ti omogućava da ne prodaješ u padu.
• Pravilo od četiri odsto dolazi iz američkih istorijskih podataka i nije pravilo za Srbiju, ali je koristan red veličine za prvu procenu.
• U Srbiji se za obračun troška prodatih hartija primenjuje FIFO, pa se prvo prodaju najstarije kupovine.
• Prenos hartija koje si držao neprekidno najmanje deset godina izuzet je od poreza na kapitalni dobitak, što u penziji vredi više nego u bilo kojoj drugoj fazi.

Rizik koji se pojavi tek kad počneš da vadiš

Pretpostavi dva portfolija od po 100.000 evra i povlačenje od 5.000 evra godišnje. Oba ostvaruju isti prosečan prinos kroz dvadeset godina. Jedina razlika je raspored: jedan ima loše godine na početku, drugi na kraju.

Portfolio sa lošim godinama na početku prodaje udele po niskim cenama baš dok je stanje najmanje, pa trajno ostaje manje udela da učestvuje u kasnijem oporavku. Portfolio sa istim tim lošim godinama na kraju prolazi znatno bolje, iako je prosek identičan.

Prosečan prinos ne opisuje ishod kada iz portfolija istovremeno vadiš novac. Opisuje ga tek redosled.

Praktična posledica: prve tri do pet godina povlačenja su najosetljivije. Ako u tom periodu možeš da smanjiš povlačenje ili da trošiš iz gotovine, time kupuješ veliku sigurnost za ostatak perioda.

Rezerva u gotovini: najdosadnija i najkorisnija odluka

Najjednostavnija zaštita od prisilne prodaje u padu je gotovina.

| Deo | Čemu služi | Gde stoji |
| --- | --- | --- |
| Rezerva, jedna do dve godine troškova | Da ne prodaješ dok je tržište dole | Na računu ili oročeno, sa dostupnošću |
| Stabilan deo | Da se rezerva dopunjava bez prodaje akcija | Obveznice, oročena štednja, instrumenti sa predvidivim prilivom |
| Rastući deo | Da portfolio prati inflaciju kroz dvadeset i više godina | Široko diversifikovani akcijski fondovi |

Ovo nije jedina moguća podela i nije preporuka za tvoj slučaj. Poenta je da postoji nešto iz čega se živi kad se ne prodaje, jer upravo nepostojanje tog sloja tera ljude da prodaju u najgorem trenutku.

Koliko se sme vaditi

Najpoznatiji orijentir je takozvano pravilo od četiri odsto: povlačiš četiri odsto početne vrednosti u prvoj godini, a zatim taj iznos usklađuješ sa inflacijom. Potiče iz rada Vilijama Bengena iz 1994. i kasnije Triniti studije, obe rađene na američkim istorijskim podacima, za period od trideset godina i za portfolio sa značajnim udelom akcija.

Zbog čega to nije pravilo za tebe:

• Podaci su američki, a tvoj portfolio i tvoja valuta troška verovatno nisu.
• Period od trideset godina je pretpostavka, ne tvoja situacija.
• Porez nije uračunat, a u Srbiji se plaća na realizovanu dobit.
• Pravilo pretpostavlja da iznos nikada ne prilagođavaš naniže, što je u praksi retko tačno.

Korisniji način da ga koristiš je kao proveru reda veličine. Ako ti za život treba 1.000 evra mesečno, dakle 12.000 godišnje, pravilo od četiri odsto kaže da je polazna tačka portfolio od oko 300.000 evra. Ako ti je portfolio upola manji, to nije sitnica koju rešava bolji izbor fonda, nego razlika koja traži ili duži rad, ili manje troškove, ili drugi izvor prihoda.

Fleksibilno povlačenje, gde u lošim godinama smanjiš iznos, istorijski izdrži više nego fiksno. Cena te fleksibilnosti je da ti prihod nije isti svake godine.

Porez: deo koji nijedna strana knjiga neće objasniti

Stopa i osnovica. Kapitalni dobitak se oporezuje po stopi od 15 odsto, a osnovica je razlika prodajne i nabavne cene, preračunata u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dane transakcija.

FIFO radi u tvoju korist. Za obračun troška prodatih hartija primenjuje se metoda prve kupljene, prve prodate. U fazi gradnje to obično znači veću oporezivu dobit, jer prvo odlaze najjeftinije kupovine. U penziji ima i drugu stranu: najstarije kupovine su i najbliže desetogodišnjem pragu.

Oslobođenje posle deset godina. Zakon o porezu na dohodak građana u članu 72a izuzima od poreza na kapitalni dobitak prenos prava, udela i hartija koje je obveznik pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina. Portfolio koji si gradio dvadeset godina ima značajan deo pozicija koje tome ispunjavaju uslov, a FIFO ih stavlja prve na red.

Ovo ne znači da je svaka tvoja prodaja oslobođena. Znači da je vredno da pre prve prodaje napraviš pregled po datumima kupovine i da proveriš koje tranše prelaze deset godina. Za konkretan obračun i primenu izuzeća posavetuj se sa računovođom.

Prijava. Za hartije od vrednosti i investicione jedinice prijava PPDG-3R podnosi se u roku od 30 dana od isteka kalendarskog polugodišta u kojem je izvršen prenos, dakle do 30. jula i do 30. januara. Dividende prijavljuješ odvojeno, obrascem PP OPO, po pravilu u roku od 30 dana od priliva. Više o obračunu ima u vodiču o porezu na kapitalnu dobit.

Redosled povlačenja

Jedan razuman redosled, koji smanjuje i poreski trošak i izloženost lošem trenutku:

1. Gotovina iz rezerve, za tekuće troškove.
2. Dividende i kuponi, koji ionako stižu na račun, umesto da se reinvestiraju.
3. Pozicije koje su prešle deset godina držanja, jer kod njih porez ne umanjuje iznos.
4. Deo koji je prerastao ciljani udeo, čime istovremeno vraćaš portfolio u ravnotežu.
5. Ostalo, tek kada prethodno nije dovoljno.

Rebalansiranje u penziji ima dvostruku ulogu: održava rizik na nivou koji si izabrao i daje ti prirodan odgovor na pitanje šta prodati.

Valuta je deo plana, ne detalj

Troškovi u penziji su ti u dinarima, a portfolio je najverovatnije u evrima ili dolarima. To znači da pored tržišnog rizika nosiš i valutni rizik, i to u trenutku kada više ne možeš da ga nadoknadiš radom.

Dve stvari koje vredi razmotriti: da rezerva u gotovini bude u valuti u kojoj plaćaš račune, i da konverzije ne radiš u velikim iznosima u jednom danu, nego raspoređeno, osim ako postoji konkretan razlog da se požuri.

Šta proveriti pre prve isplate

• Koliko ti je stvarno potrebno mesečno, na osnovu troškova iz poslednjih dvanaest meseci, a ne procene
• Koji deo tog iznosa pokriva penzija iz obaveznog osiguranja, a koji mora iz portfolija
• Imaš li rezervu u gotovini pre nego što napraviš prvu prodaju
• Koje tranše su prešle deset godina držanja
• Kakav je ti plan ako tržište padne 30 odsto u prvoj godini
• Ko zna za tvoj portfolio i kako bi mu porodica pristupila ako ti ne možeš

Ako imaš i dobrovoljni penzijski fond, njegova pravila isplate su posebna i ne mešaju se sa ovim portfolijom, pa ih proveri odvojeno.

Granice ovog teksta

Ovo je okvir za razmišljanje, ne preporuka za ulaganje ni plan isplate za tvoj slučaj. Pravilo od četiri odsto je rezultat istraživanja na američkim istorijskim podacima i ne garantuje ništa ni tamo ni ovde. Nisu obrađeni anuiteti, nekretnine kao izvor prihoda u penziji, porodična penzija ni situacije sa poreskom rezidentnošću u dve države. Poreski deo se oslanja na važeće odredbe Zakona o porezu na dohodak građana, ali primena izuzeća od deset godina na konkretne tranše zavisi od tvoje evidencije, pa je proveri sa računovođom i, ako treba, sa Poreskom upravom.